Stručnjaci za Tanjug: Sukob u Iranu veoma uticao na snabdevanje i lanac ishrane

VAŠINGTON/NJUJORK - Sukob Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom doveo je do ljudskih žrtava, materijalnih razaranja, uništavanja vitalne energetske infrastrukture, a međunarodni stručnjaci ocenili su za Tanjug da je veoma uticao na lanac ishrane i snabdevanje sirovinama.

Počasni istraživački saradnik Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike (IFPRI) Džozef Glauber ocenio je da su napadi američkih i izraelskih snaga na Iran i iranska odmazda protiv američkih saveznika u Persijskom zalivu uznemirili energetska tržišta poremetivši plovidbu kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 27 odsto svetskog izvoza nafte, 20 odsto globalnog izvoza prirodnog tečnog gasa (LNG) i 20 do 30 odsto globalnog izvoza gnojiva, uključujući ureu, amonijak, fosfate i sumpor.

On je za Tanjug rekao da napadi dronovima i raketama na tankere predstavljaju stalnu opasnost i da su učinili troškove pomorskog osiguranja previsokim u regionu, a da bi produženi sukob verovatno ugušio globalnu pomorsku trgovinu s regionom Persijskog zaliva, povećao troškove energije i cene gnojiva na globalnom nivou.

Glauber, koji je 30 godina radio u američkom Ministarstvu poljoprivrede i bio glavni ekonomista od 2008. do 2014. godine, odgovoran za poljoprivredne prognoze i projekcije tog Ministarstva, rekao je da su do sada uticaji sukoba na bezbednost i proizvodnju hrane bili mali, ali da bi to moglo da se promeni već naredne godine ukoliko se poremećaji u saobraćaju kroz Ormuski moreuz nastave.

"Do sada su uticaji mali. Viši troškovi energije će održati maloprodajne cene hrane visokim zbog činjenice da se većina troškova maloprodajne hrane javlja nakon što napusti farmu ili luku (ako je uvezena). Ukupni uticaji na globalnu proizvodnju hrane su verovatno mali ove godine, ali to bi moglo da se promeni sledeće godine ako se poremećaji u Ormuskom moreuzu nastave", rekao je Glauber.

Na pitanje na koje snabdevanje sukob ima najveći uticaj, Glauber kaže da sukob najviše utiče na cene nafte, prirodnog gasa i đubriva, da su cene poljoprivrednih proizvoda neznatno porasle, ali mnogo manje nego 2022. godine nakon što napada Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.

Prema njegovim rečima zalihe hrane u Persijskom zalivu su takođe pogođene zatvaranjem Ormuskog moreuza, jer se većina hrane koja se konzumira u regionu uvozi preko Zaliva.

Smatra i da su uticaji na glad van regiona mali, odnosno da su globalne zalihe žitarica obilne, i da njihova cena nije mnogo reagovala na sukob.

"Troškovi isporuke su porasli, što znači da će uvoznici plaćati više za svoje žitarice i druge namirnice, ali su troškovi isporuke i dalje znatno ispod nivoa koje smo videli 2022. godine. Viši troškovi benzina i dizela znače da će maloprodajni troškovi hrane ostati visoki i mogli bi da se neznatno povećaju ove godine", rekao je Glauber.

Na pitanje kako će to uticati na lanac ishrane on ističe da ako Ormuski moreuz ostane blokiran duže vreme, globalne cene đubriva će ostati visoke, što bi na kraju moglo da utiče na prinose useva ako proizvođači smanje upotrebu đubriva.

"Ne očekujem da će ovo imati veliki uticaj 2026. godine", ocenio je on.

Pojašnjava da će to na kratki rok da dovede do promene u ponudi, kao i da na dugi rok sve zavisi od toga koliko će kriza trajati i koliko brzo će se trgovina oporaviti.

"Persijski zaliv će ostati važan proizvođač energenata i đubriva", rekao je Glauber.

Komentarišući kako će snabdevanje izgledati kada se sukob okonča, Glauber kaže da mnogo toga zavisi od toga koliko će sukob trajati i kakva je šteta na kapacitetima proizvodnje đubriva i nafte i lučkim objektima u regionu.

"Trenutno možemo samo da se nadamo najboljem", zaključio je američki stručnjak.

Direktor Službe za analizu bezbednosti hrane i ishrane Svetskog programa za hranu UN (WFP) Žan-Martin Bauer ističe za Tanjug da postoji jaka veza između sukoba i gladi, a da ono što sada vidimo na Bliskom istoku jeste da postoje neposredni uticaji na bezbednost hrane za porodice u zemljama pogođenim sukobom, kao i rastući rizici po bezbednost hrane porodica u zemljama daleko od Bliskog istoka koje su pogođene posledicama.

Prema njegovim rečima u Libanu nestašica hrane raste zbog raseljavanja izazvanog sukobom, skoro milion ljudi je primorano da napusti svoje domove i sredstva za život, a takođe ono što sada vidimo su značajni poremećaji u kritičnim lancima snabdevanja.

"Zemlje koje se oslanjaju na uvoz energije, goriva i đubriva koji potiču iz regiona pogođenog sukobom ili tranzitiraju kroz njega suočavaju se sa povećanim troškovima za ove kritične resurse, ili čak sa njihovom nestašicom. Kako troškovi energije i transporta rastu, često prate i cene hrane, što značajno utiče na porodice koje su se već borile da obezbede hranu.

"To je izuzetno zabrinjavajuće za WFP jer iz iskustva znamo da često dolazi do kašnjenja u povećanju cena hrane, može da potraje mesecima da se pojavi, a često je potrebno još duže da se smanji. To znači da ćemo verovatno videti posledice ove krize mesecima, ako ne i godinama, što stvara dugoročnu krizu bezbednosti hrane za porodice", rekao je on i dodao da ta organizacija pokušava da pruži pomoć u hrani pre nego što nesigurnost hrane počne da se pogoršava.

Na pitanje do koje namirnice/sirovine je najteže doći Bauer ističe da je posebno zabrinjavajuće u ovom trenutku snabdevanje đubrivom, a posebno snabdevanje zemalja koje su već veoma ranjive na nesigurnost hrane, jer će to imati dugoročne implikacije na bezbednost hrane.

"U podsaharskoj Africi, na primer, značajna količina đubriva tranzitira kroz ove rute, a poremećaj dolazi sa početkom sezone sadnje. To će verovatno dovesti do nižih prinosa useva kasnije tokom godine, što će dodatno povećati cene hrane", rekao je on.

Na pitanje da li će ova situacija dovesti do promena u snabdevanju, Bauer kaže da je ona primorala WFP da razmotri nove rute snabdevanja.

"Uzmimo Avganistan, ranije smo nabavljali hranu u Pakistanu i prenosili je preko granice. Kada je granica zatvorena u oktobru, počeli smo da transportujemo hranu preko Irana. Sada to nije opcija, pa razmatramo kopnene rute iz Dubaija, što će značajno povećati troškove i vreme isporuka, dovodeći u opasnost živote, posebno neuhranjene dece za koju je svaki minut važan", rekao je on.

Šef Odeljenja za pomorski saobraćaj WFP Henrik Hansen rekao je da ta organizacija radi "24/7" na smanjenju rastućih troškova i vremena tranzita, kao i na pronalaženju kreativnih transportnih rešenja kako bi se došlo do miliona ranjivih ljudi.

On je u izjavi, objavljenoj na sajtu organizacije rekao da je istovremeno pogođeno više trgovinskih ruta, što usporava isporuke, povećava troškove i čini rasporede brodova mnogo manje pouzdanim.

"Teret se sada preusmerava ili kasni u lukama poput Salalaha u Omanu ili Kolomba na Šri Lanki. Luke u Zalivu koje su ranije služile kao čvorišta za pretovar su poremećene. Mnogi brodovi također izbegavaju moreuz Bab el-Mandeb (strateški koridor Crvenog mora) iz predostrožnosti, preusmeravajući se umesto toga oko Rta dobre nade. Osim toga, prevoznici uvode visoke doplate za kontejnere i teret, uključujući premije za ratni rizik pored već povišenih vozarina. Redovi plovidbe brodova se menjaju u kratkom roku, teret WFP-a kasni ili se zaglavljuje u pretovarnim čvorištima, a troškovi stalno rastu. Uprkos tome, mi se prilagođavamo", rekao je Hansen.

Dodao je i da cene u celom lancu snabdevanja dovode do većih operativnih troškova - smanjujući količinu hrane koju WFP može da kupi, pošalje i isporuči.

"Oni do kojih dosegnemo mogu da dobiju manje obroke ili mogu da kupe manje hrane na pijacama zbog rastućih cena", rekao je on.

Prema njegovim rečima iako je uticaj sukoba na snabdevanje globalan, najviše su pogođeni Sudan, istočna i južna Afrika, uključujući Demokratsku Republiku Kongo, Keniju i Etiopiju, Zapadna Afrika -Senegal, Gana i Obala Slonovače, a od azijskih zemalja Afganistana i Mjanmar.