Vasilij Nebenzja: Moskva i Peking predlažu alternativni nacrt rezolucije o Bliskom istoku

NJUJORK - Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je danas da Moskva i Peking predlažu alternativni nacrt rezolucije o situaciji na Bliskom istoku i upozorio da bi usvajanje sadašnjeg teksta dalo "blanko odobrenje" SAD i Izraelu za vojne akcije protiv Irana, dok je kineski ambasador Fu Cong ocenio da nacrt ne odražava uzroke sukoba, sadrži jednostranu osudu i da SAD i Izrael krše principe Povelje UN započinjući napade bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Nebenzja je, kako prenosi AP, dodao da Moskva podržava slobodnu plovidbu širom sveta, ali da bi usvajanje "jednostrane rezolucije" ugrozilo izglede za nastavak pregovora i omelo "važne mirovne inicijative koje trenutno sprovodi više država"

Nebenzja i Fu ocenili su da nacrt rezolucije ne odražava uzroke sukoba i da zanemaruje činjenicu da su, prema njihovim tvrdnjama, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici započeli rat.

Nebenzja je naglasio da Rusija nije mogla da podrži tekst koji bi stvorio opasan presedan za međunarodno i pomorsko pravo, kao i za autoritet Saveta bezbednosti UN.

On je dodao da Moskva i Peking predlažu alternativni nacrt rezolucije o situaciji na Bliskom istoku i ponovio da Rusija osuđuje, kako je naveo, agresiju Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država u regionu.

Ruski diplomata poručio je i da Moskva neće uputiti izvinjenje zbog veta, obraćajući se američkom ambasadoru Majklu Volcu, uz tvrdnju da je Vašington već ranije "izdao diplomatiju" vojnim akcijama protiv Irana.

Kineski ambasador Fu Cong izjavio je da su Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli napade bez odobrenja Saveta bezbednosti, čime su, kako je rekao, prekršili principe Povelje UN i osnovne norme međunarodnih odnosa.

Ambasador Kine rekao je da Peking ne podržava zatvaranje Ormuskog moreuza i razume zabrinutost predlagača rezolucije, ali je ocenio da nacrt "ne odražava suštinske uzroke i celokupnu sliku sukoba" i da sadrži "jednostranu osudu i pritisak".

"Takav tekst je podložan pogrešnim tumačenjima i mogućim zloupotrebama", izjavio je Fu, upozorivši da bi njegovo usvajanje poslalo "pogrešnu poruku" i imalo ozbiljne posledice, uključujući dalju eskalaciju sukoba.

Američki predstavnik pri UN Majkl Volc kritikovao je stav Rusije i Kine, navodeći da su te zemlje "sposobne da paralizuju Savet bezbednosti opstrukcijom i stvaranjem konfuzije", dodajući da današnji veto predstavlja "novi minimum".

Sjedinjene Američke Države oštro su kritikovale zemlje koje su se usprotivile rezoluciji, optužujući ih da su stale uz Iran i time, kako je navedeno, omogućile pritisak na globalnu ekonomiju.

Ministar spoljnih poslova Bahreina Abdulatifa bin Rašid Al Zajani, čija je zemlja autor nacrta, kritikovao je Savet bezbednosti zbog nepostupanja, ocenivši da međunarodna zajednica ostaje "talac ekonomskog ucenjivanja" od strane Irana.

On je upozorio da neusvajanje rezolucije šalje signal da pretnje međunarodnim plovnim putevima mogu proći bez odlučne reakcije institucija zaduženih za očuvanje mira i bezbednosti.

Ambasador Pakistana pri UN Asim Iftikar Ahmad, čija je zemlja bila uzdržana prilikom glasanja, izjavio je da Islamabad prepoznaje hitnost situacije u Ormuskom moreuzu, ali da je potrebno ostaviti prostor za nastavak diplomatskih napora i povratak dijalogu.

S druge strane, stalni predstavnik Irana pri UN Amir-Saeid Iravani zahvalio je državama koje su odbile nacrt, ističući da dokument "pogrešno i neosnovano" predstavlja legitimne mere Irana u moreuzu kao pretnju međunarodnom miru.

Rusija i Kina uložile su prethodno veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojim se predviđalo ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog pravca za globalnu trgovinu energentima, dok su dve zemlje, Pakistan i Kolumbija, bile uzdržane, a 11 članica glasalo za usvajanje dokumenta.

Predlog rezolucije predviđao je da države preduzmu "sva neophodna sredstva", uključujući i vojnu akciju, radi obezbeđivanja slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz, kao i zaštitu trgovačkih brodova i odvraćanje od pokušaja blokade tog strateškog pravca.

Takođe se zahtevalo da Iran odmah obustavi napade na trgovačke brodove i civilnu infrastrukturu, kao i ometanje slobode plovidbe.