Putin: Rat u Ukrajini bliži se kraju, nisam odbio sastanak sa Zelenskim

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas se rat u Ukrajini bliži kraju, prenele su RIA Novosti.

Ruski lider je naveo da nije predložio sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ali ni da ga ne odbija.

"Nisam odbio. Ne predlažem taj sastanak, ali ako to neko učini, neka ko god želi da se sastane dođe u Moskvu i mi ćemo se sastati", rekao je Putin na konferenciji za medije u Moskvi.

Istakao je da eventualni sastanak sa Zelenskim treba da bude poslednja tačka u procesu okončanja rata.

"Ukrajinska strana, gospodin Zelenski, spreman je da održi lični sastanak. Da bi učestvovao u ovom događaju ili bilo šta potpisao, to mora biti konačna odluka, ne sami pregovori", rekao je Putin, ističući da je sastanak sa Zelenskim u trećoj zemlji moguć samo ako se postignu konačni dogovori o dugoročnom mirovnom sporazumu.

Naveo je da mu je slovački premijer Robert Fico preneo spremnost Zelenskog za sastanak.

"Rekao mi je da je Zelenski spreman na lični sastanak, ali to nije prvi put da to čujemo", rekao je ruski predsednik.

Putin je istakao da Američki predsednik Donald Tramp i njegova administracija iskreno žele rešenje rata u Ukrajini, jer njima taj sukob "nije potreban".

"Vidimo da sadašnja američka administracija i američki predsednik iskreno teže rešenju. Njima očigledno nije potreban ovaj sukob", rekao je Putin.

Izrazio je nadu da će Rusija i Evropska unija ponovo obnoviti odnose.

"Obnavljanje odnosa između Rusije i Evrope koristiće obema stranama. Što se pre to desi, to bolje za nas, a u ovom slučaju i za evropske zemlje", rekao je Putin.

Na pitanje novinara koga bi voleo da vidi u ulozi posrednika za dijalog između Rusije i Evrope, Putin je rekao da bi najviše voleo da to bude nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder.

Putin je ponovio da Rusija nije nikoga zvanično pozvala u Moskvu na proslavu Dana pobede 9. maja, ali i da je naznačila da pozdravlja sve koji su prisustvovali.

"Znate, nismo nikoga pozvali na ove događaje. Ovo nisu proslave godišnjica. Ali smo svima poslali informaciju da bismo bili srećni ako neko dođe. Oni koji su stigli svakako su pokazali izvestan stepen hrabrosti, lično, jer su saznali za određene sporazume, uključujući i one koje je inicirao predsednik SAD Tramp o produženju prekida vatre, o razmeni snaga i tako dalje. Drugim rečima, saznali su za smirivanje tenzija tek nakon što su stigli. I ne znajući to, ipak su odlučili da budu ovde. Ovo zaslužuje posebno poštovanje. Ali ponavljam, mi ne vidimo ništa posebno u tome što je neko odsutan", rekao je Putin.

Kad je reč o ratu SAD i Izraela protiv Irana, Putin je ocenio da je reč o teškom i složenom sukobu, i ocenio da više nema zainteresovanih strana za nastavak rata.

Dodao je da Iran ima razloga da veruje Rusiji u nuklearnoj sferi.

"Nikad nismo prekršili bilo koji sporazum i nastavljamo mirnodopske nuklearne programe u Iranu", rekao je Putin.

Govoreći o odnosima SAD i Kine, Putin je rekao da je nastavak kontakata te dve zemlje važan i da ih Rusija pozdravlja.

"Mi samo imamo koristi od toga, od stabilnosti i konstruktivne interakcije između SAD i Kine", naveo je Putin.

Putin: Razgovarali smo o mogućim posledicama provokacija Kijeva sa Kinom, Indijom i SAD

Rusija je o mogućim posledicama provokacija Kijeva tokom proslave Dana pobede u Moskvi razgovarala sa Kinom, Indijom i Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, ističući da je Rusija pristala na predlog SAD o produženju prekida vatre sa Ukrajinom do 11. maja i razmeni ratnih zarobljenika.

Putin je naveo da je 5. maja Ukrajini poslat spisak od 500 pripadnika ukrajinske vojske, prenosi RIA Novosti.

"Prvobitna reakcija je bila da moraju detaljnije da pogledamo, pa možda ne svih 500, možda 200, a onda su potpuno nestali sa radara i otvoreno rekli da nisu spremni za ovu razmenu. Nisu je želeli", rekao je Putin, ističući da iz Kijeva još nisu stigli novi predlozi o tom pitanju.

RIA navodi da je Putin nakon proslave Dana Pobede razgovarao sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, vrhovnim vladarom Malezije sultanom Ibrahimom, predsednikom Laosa Tonglunom Sisulitom, predsednikom Abhazije Badrom Gumbom, predsednikom Južne Osetije Alanom Gaglojevim i delegacijom Republike Srpske.