Švajcarska obaveštajna služba objaviće tajne dosijee o Mengeleu

CIRIH - Švajcarska federalna obaveštajna služba saopštila je da će objaviti tajne dosijee o nacističkom ratnom zločincu Jozefu Mengeleu, koji je pobegao iz Evrope nakon Drugog svetskog rata i umro u Brazilu 1979. godine, preneo je danas BBC Brazil.

Kako se navodi, godinama su kružile glasine da je on proveo neko vreme u Švajcarskoj, iako je za njegovo hapšenje postojala međunarodna poternica.

Istoričari su više puta tražili pristup arhivama, ali su švajcarske vlasti do sada odbile da ih odobre.

Mengele je bio lekar koji je služio u ogranku nacističke paravojne organizacije SS. Bio je stacioniran u logoru za istrebljenje Aušvic u Poljskoj koju su okupirali nacisti, gde je birao one koji će biti poslati u gasne komore.

Procenjuje se da je tamo umrlo 1,1 milion ljudi, uključujući oko milion Jevreja, podseća BBC.

Poznat kao Anđeo smrti, takođe je birao zatvorenike, uglavnom decu i blizance, za sadističke medicinske eksperimente pre nego što bi ih takođe poslao u smrt.

Posle rata, Mengele je, kao i mnogi visokorangirani nacisti, brzo promenio i uniformu i ime.

Koristeći lažni identitet, dobio je putne isprave od Crvenog krsta u švajcarskom konzulatu u Đenovi, u severnoj Italiji, i iskoristio ih da pobegne u Južnu Ameriku.

Crveni krst je nameravao da obezbedi dokumenta hiljadama ljudi širom Evrope koji su raseljeni, ili ostali bez državljanstva zbog rata, ali su nacisti koji su pokušavali da izbegnu pravdu takođe uspeli da ih dobiju, zbog čega se ova organizacija kasnije izvinila.

Iako je pobegao iz Evrope 1949. godine, Mengele je 1956. godine proveo odmor u Švajcarskim Alpima sa svojim sinom Rolfom. Nakon toga je, kako se zvanično tvrdilo, ostatak života proveo u Južnoj Americi.

Švajcarska istoričarka Regula Boksler se, međutim, uvek pitala da li se Mengele vratio u Evropu nakon što je 1959. godine izdata međunarodna poternica.

Ona je, istražujući moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za naciste koji su bežali, otkrila da je u junu 1961. austrijska obaveštajna služba upozorila Švajcarce da Mengele putuje pod lažnim imenom i da bi mogao biti na švajcarskoj teritoriji.

Štaviše, Mengeleova supruga je iznajmila stan u Cirihu i podnela zahtev za stalni boravak.

Boksler je uspela da vidi policijske dosijee u Cirihu koji dokazuju da je 1961. godine stan stavljen pod nadzor, a policija je čak snimila gospođu Mengele kako vozi svoj Folksvagen, u pratnji neidentifikovanog muškarca, pa se postavilo pitanje da li je to možda bio njen muž.

Hapšenje traženog ratnog zločinca, kao što je bio Mengele 1961. godine, uključivalo bi švajcarsku federalnu policiju.

Boksler je 2019. zatražila pristup dosijeima Švajcarskog federalnog arhiva, ali je zahtev odbijen.

Dosijei su bili zapečaćeni do 2071. godine iz razloga nacionalne bezbednosti i radi zaštite šire porodice.

Boksler nije ni prva ni poslednja osoba kojoj je pristup odbijen. Istoričar Žerar Vetštajn je 2025. ponovo pokušao, a njegov zahtev je takođe odbijen.

Vetštajn je osporio odluku tužbom protiv švajcarskih vlasti, što je bio skup proces koji je tražio grupno finansiranje.

“Prikupili smo 18.000 švajcarskih franaka za samo nekoliko dana“, kazao je on.

Švajcarska federalna obaveštajna služba tada je konačno promenila svoj stav. U saopštenju objavljenom ovog meseca, koje sugeriše da bi potpuna transparentnost mogla da potraje, navedeno je da će podnosilac zahteva imati pristup dosijeu, pod uslovima i zahtevima koji tek treba da budu definisani.

Nisu, međutim, svi sigurni da će dosijei otkriti mnogo o samom Mengeleu.