Politiko: Mađarska obaveštajci delovali iz ambasade u Briselu prema zvaničnicima EU

BRISEL  – Mađarska obaveštajna mreža delovala je iz ambasade te zemlje u Briselu, a njene aktivnosti su se intenzivirale 2015. godine, i bile su usmerene na zvaničnike Evropske unije, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je portal Politiko imao uvid.

Dokument, sačinjen u aprilu ove godine, sumira nalaze istrage koju je sproveo evropski komesar zadužen za borbu protiv prevara, Pjotr Serafin.

On je bio zadužen da ispita navode da su mađarski obaveštajci, raspoređeni u stalnom predstavništvu zemlje u Briselu, sredinom druge decenije 21. veka pokušavali da vrbuju zvaničnike institucija EU.

Istraga koju je vodio Serafin pokazala je da su mađarske obaveštajne službe u periodu od 2013. do 2016. godine uputile nekoliko zvaničnika na rad u stalno diplomatsko predstavništvo u Briselu.

“Aktivnosti tih obaveštajaca u Briselu u početku su bile diskretne, ali su od 2015. godine postepeno postale mnogo otvorenije”, navodi se u dokumentu.

Kako se dodaje, kao posledica pojačane aktivnosti, postojanje špijunske mreže postalo je poznato u krugovima evropskih zvaničnika iz Mađarske, što je očigledno umanjilo efikasnost njihovih napora.

“Prema našim saznanjima, te aktivnosti su prestale 2016. godine”, navodi se u dokumentu.

Oliver Varhelji je 2015. godine postao ambasador Mađarske pri EU i rukovodio je tom kancelarijom. Varhelji je sada komesar za zdravlje i dobrobit životinja, a u stalnom predstavništvu počeo je da radi 2011. godine.

Kada su se prošle godine prvi put pojavili medijski navodi da se u ambasadi navodno nalazi špijunska mreža, Varhelji je rekao predsednici Komisije Ursuli fon der Lajen da “nije bio upoznat” sa navodnim mađarskim aktivnostima.

On je ostao pri svojoj tvrdnji i u januaru ove godine, kada su ga poslanici EU ispitivali o tom skandalu. Varhelji je tom prilikom rekao da mu se obaveštajne službe nisu obraćale radi prenošenja tajnih informacija.

Serafinova istraga takođe nije uspela da identifikuje nijednog pojedinca kao odgovornog, navodi Politiko.

“Na osnovu informacija prikupljenih tokom istrage, kao i zbog ograničenih sredstava kojima Komisija trenutno raspolaže, nije moguće utvrditi pojedinačnu odgovornost ili umešanost bilo koga osim samih obaveštajaca”, navodi se u dokumentu.

U dokumentu upućenom poslanicima Evropskog parlamenta navodi se da Komisija “nije upoznata” ni sa kakvim “ozbiljnim” bezbednosnim propustima.

U izveštaju se detaljno opisuju neki od nalaza istrage i prvi put potvrđuje postojanje špijunskog lanca, kao i njihovo ciljanje zvaničnika EU.

“Obaveštajci su koristili svoj službeni položaj da ispune specifičnu misiju koja je, izgleda, prevazišla zadatke koji se obično povezuju sa zadacima diplomata u stalnom predstavništvu“, navodi se u dokumentu.

Kako se dodaje, to je posebno uključivalo obraćanje službenicima Komisije mađarske nacionalnosti i pokušaj prikupljanja detaljnih informacija od njih u vezi sa radom unutar Komisije o temama od posebnog interesa za mađarsku vladu.

Stalno predstavništvo Mađarske nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Evropska komisija je uputila portal na komentar portparola Balaža Ujvarija kada je EK objavila zatvaranje istrage još u aprilu.

„Komisija je zaključila da nije moguće utvrditi ozbiljno kršenje bezbednosti u vezi sa navodima koji se pojavljuju u medijima“, naveo je on tom prilikom.