Izvori: Lula razmatra da imenuje potpredsednika Alkimina za ministra finansija

BRAZILIJA - Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva razmatra mogućnost da potpredsednika Žeralda Alkimina imenuje za ministra finansija ukoliko bude ponovo izabran za predsednika, u pokušaju da ojača kredibilitet svoje fiskalne politike i pridobije umerene birače nakon što je senator Flavio Bolsonaro ostvario bolji rezultat od očekivanog u prvom krugu izbora, navode dva izvora upoznata sa predlogom.

Prema tom predlogu, Alkim bi zadržao funkciju potpredsednika, ali bi od naredne godine istovremeno bio i ministar finansija, čime bi dodatno ojačao svoj uticaj na ekonomsku politiku, naveli su izvori, koji nisu želei da budu imenovani, prenosi Rojters.

Alkim, iskusni političar centrističke orijentacije, neuspešno se kandidovao protiv Lule za predsednika 2006. godine, a prethodno je u dva mandata bio guverner države Sao Paulo.

Do početka ove godine bio je i ministar razvoja, industrije i trgovine u Lulinoj vladi, zbog čega je imao važnu ulogu u odnosima sa Vašingtonom nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele široke carine na uvoz brazilske robe.

Alkim se uveliko smatra umerenim faktorom u Lulinoj vladi i ima dobre veze sa poslovnom zajednicom, iako kritičari ocenjuju da je njegov uticaj tokom aktuelnog Lulinog mandata bio potisnut politikama koje se smatraju sve više usmerenim ulevo.

Lula je i 2022. godine razmatrao mogućnost da Alkim bude ministar finansija, ali je nakon pobede u prvom i drugom krugu izbora za tu funkciju postavio Fernanda Adada, člana svoje Radničke partije.

Lula, koji se kandiduje za četvrti, neuzastopni predsednički mandat, završio je juče na drugom mestu, iza senatora Flavija Bolsonara, najstarijeg sina bivšeg predsednika Žaira Bolsonara i saveznika američkog predsednika Donalda Trampa.

Rezultat prvog kruga bio je suprotan većini predizbornih anketa koje su Luli predviđale tesnu prednost, navodi agencija.

Od kada je Lula stupio na dužnost, javni dug Brazila povećan je za više od 10 procentnih poena i sada iznosi 82,9 odsto BDP-a, što predstavlja jednu od ključnih slabosti njegove vlade, uprkos tome što je inflacija ispod istorijskog proseka, privredni rast veći od očekivanog, nezaposlenost na rekordno niskom nivou, a realne zarade rastu, dodaje Rojters.