Partija Kvebeka pobedila na izborima u Kvebeku, ne može samostalno da formira vladu

BEOGRAD - Partija Kvebeka (PQ) pobedila je na pokrajinskim izborima u Kvebeku, ali nije osvojila dovoljno mandata da samostalno formira vladu, javljaju agencije.

Pobeda stranke Pola Sent-Pjera Plamondona ipak joj nije donela većinu koju je priželjkivala, pa će morati da traži podršku opozicionih stranaka, dok istovremeno pokušava da ponovo pokrene debatu o raspisivanju novog referenduma o nezavisnosti od Kanade, prenosi Gardijan.

Povratak PQ na vlast mogao bi da oteža kanadskom premijeru Marku Karniju nastojanja da očuva nacionalno jedinstvo u trenutku pojačanih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama, navodi list.

Karni, koji je isticao potrebu za jedinstvenim nastupom Kanade u suočavanju sa carinama američkog predsednika Donalda Trampa, sada će morati da sarađuje sa premijerom Kvebeka koji se zalaže za izdvajanje te pokrajine iz Kanade.

PQ je, nakon prebrojavanja većeg dela glasova, bila na putu da osvoji gotovo 60 mandata, što je manje od 64 potrebna za većinu u Nacionalnoj skupštini Kvebeka, koja ima 127 poslanika.

Manjinska vlada znači da će PQ morati da obezbedi podršku opozicionih poslanika za usvajanje ključnih zakona i opstanak na vlasti tokom glasanja o poverenju, navodi list.

Rezultat izbora, koji je bio uglavnom očekivan, odraz je zamora birača vladom desnog centra Koalicije Budućnost Kvebeka (CAQ), koja je na vlasti od 2018. godine, ocenili su analitičari.

Prethodne vlade PQ organizovale su neuspešne referendume o nezavisnosti 1980. i 1995. godine, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da podrška izdvajanju Kvebeka iz Kanade trenutno iznosi oko 30 odsto, što je blizu istorijskog minimuma.

Kakoo navodi list, Plamondon je, pozivajući se na političku neizvesnost i ekonomsku štetu koju su izazvale američke carine, rekao da neće da organizuje novi referendum dok američki predsednik Donald Tramp ne napusti Belu kuću.

On je, takođe, poručio da će sarađivati sa saveznom vladom u Otavi kada to bude u interesu Kvebeka.

Međutim, pojedine politike PQ, poput protivljenja eventualnim nastojanjima savezne vlade da poveća nivo imigracije, zalaganja za prekid veza Kvebeka sa britanskom monarhijom i obećanja da će blokirati predloženu brzu železničku liniju koja bi povezala Kvebek i Ontario, mogle bi dodatno da zaoštre odnose sa Karnijem, navodi Gardijan.

Karni je rekao novinarima da će sarađivati sa onim koga stanovnici Kvebeka izaberu za svog novog premijera.

Izbori u Kvebeku održani su dve nedelje pre glasanja u Alberti, kanadskoj pokrajini na zapadu zemlje, zakazanog za 19. oktobar, na kojem će birači odlučivati da li žele da se održi referendum o izdvajanju te pokrajine iz Kanade.

Profesor političkih nauka na Univerzitetu Mekgil u Montrealu Danijel Belan ocenio je da rezultat izbora ne bi trebalo tumačiti kao odbacivanje Karnija, koji i dalje uživa veliku popularnost u Kvebeku.

Ipak, Belan je rekao da separatistička vlada u Kvebeku predstavlja novi izazov za Karnija kada je reč o očuvanju nacionalnog jedinstva, posebno imajući u vidu da se još jedno glasanje povezano sa pitanjem nezavisnosti približava u drugom delu Kanade.

Kvebek, u kojem oko 80 odsto stanovništva govori francuski, već ima značajnu autonomiju u kreiranju politika.

Ova kanadska pokrajina ubira sopstveni porez na dohodak, ima imigracionu politiku koja favorizuje govornike francuskog jezika i zakone kojima se francuskom jeziku daje prednost u odnosu na engleski, navodi list.

Trampove carine i njegova retorika o mogućnosti da Kanada postane 51. američka savezna država dodatno su zakomplikovale argumentaciju separatista, jer su podstakle kanadski nacionalizam i dale delu stanovništva Kvebeka koje govori francuski dodatni razlog da ceni zaštitu koju pruža ostanak u sastavu Kanade.

Trampove carine i ponovljene pretnje Kanadi postale su jedno od ključnih pitanja na saveznim izborima 2025. godine, što je doprinelo pobedi Karnijevih liberala, koji su pre Trampovog povratka u Belu kuću bili daleko iza svojih rivala u istraživanjima javnog mnjenja, navodi list.