Nataša Pržulj: Danas poznata veštačka inteligencija za pet godina neće postojati

KOPAONIK - Profesorka prvog na svetu Univerziteta za veštačku inteligenciju 'Mohamad bin Zajed'', iz Abu Dabija, Nataša Pržulj, izjavila je danas na 32. Kopaonik biznis forumu da će u bliskoj budućnost doći do promene veštačke inteligencije, nakon čega će ona postojati u superiornijem obliku koji je sada nepoznat.

"Veštačka inteligencija koja je sada poznata biće zamenjena superiornijom, koja je objašnjiva i održiva, i to već za pet godina. Biće nešto drugo", rekla je Pržulj na panelu "Uloga veštačke inteligencije u poslovanju".

Svetski talenti u toj oblasti, bilo da je to između ostalog matematika, kompjuteri, fizika biće uključeni u razvoj boljih algoritama, koji se sada zovu veštačka inteligencija, a ubuduće će se možda zvati drugačije, rekla je Pržulj sa univerziteta u UAE na kojem rade i na inženjeringu klime.

Prema njenim rečima, važno je da se u narednih pet godina koristi ljudska inteligencija kako bi se napravila mnogo bolja veštačka inteligencija.

"Vidim da se jako mnogo vere polaže na LLM-ove, ali sam ubeđena, kao i mnoge moje kolege, da to nije budućnost", rekla je Pržulj koja je profesor na prvom i jedinom univerzitetu na svetu koji je fokusiran samo i isključivo na veštačku inteligenciju.

Dodala je da je njen univerzitet osnovan pre pet godina dobio fantastične državne evaluacije, da je zato već u prvih 10 u svetu po CS Rankig-u u nekoliko oblasti i da ima masivnu ekspanziju zahvaljujući kojoj će do 2035. godine zaposliti više od 500 novih profesora.

Navela je da je dovedena na Univerzitet u Abu Dabi da pomogne u osnivanju novog fakulteta, prvog u svetu, za digitalno javno zdravlje, koji će između ostalog imati katedre za računarsku bioilogiju, epidemiologiju i preciznu medicinu.

Profesroka Pržulj koja se više od dve decenije bavi algoritmima koji se, kako je rekla, nekada nisu zvali veštačka iteligencija, navodi da u njenoj laboratorijii na fakultetu i u firmi - start-apu prikupljaju sve javno dostupne podatke o ljudskom zdravlju, genetci i uticaju okoline.

"Usisavamo sve podatke o čoveku, bilo da su genomski podaci, bilo da su podaci o okruženju, pesticidima, herbicidima, zagađivačima, lajf stajlu - da li se bavite nekim sportom i slično i onda predlažemo nove precizne lekove, pravimo jedinjenja specifična za pojedinca, bazirana na ličnim podacima, ali u kontekstu svega što čoveka okružuje i svih drugih ljudi koje imamo u sistemu", rekla je Pržulj.

Ti specifični molekuli će, kako kaže, postati budući precizni lekovi specifični za pojedinca tako da ćemo moći da izlečimo sve bolesti i da omogućimo da čovek živi što je duže moguće kvalitetno u dobrom zdravlju.

"To je jedno od rešenja koje mi nudimo", rekla je ona i dodala da nude i konsultantske usluge u različitim oblastima od agri-teka do fin-teka. Treće što nude su, kako je dodala, licence za njihovu komercijalnu softver AI platformu.

"Očekujem da će u budućnosti, recimo za pet godina, svako na svom mobilnom telefonu moći da ima sve precizne i verifikovane odgovore o svom zdravlju i okruženju", rekla je Pržulj koja je prva napravila Graflet metodologiju, koja omogućava optimizaciju svih molekula u celokupnom sistemu u ljudskom organizmu i okruženju, sa ciljem personalizovanog i preciznog izlečenja svih bolesti, što će, kako je dodala, doprineti zdravoj i kvalitetnoj dugovečnosti.