Kopaonik biznis forum: Srbija se približava ekonomiji visokih prinosa

KOPAONIK - Srpska ekonomija može dostići ekonomiju visokih prinosa, ali za to je neophodna podrška domaćim investitorima, ulaganje u infrastrukturu i okretanje ka izvozu,zaključak je panela „Srbija kao ekonomija visokih prinosa - Da li je dostižno?”, koji je održan u okviru 32. Kopaonik biznis Foruma.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kaže da privreda danas izgleda drugačije nego pre 10 godina i smatra da smo trenutno na prekretnici kao društvo i kao privreda.

Kaže da je na sastanku sa državnim vrhom u petak dogovorena inicijativa o zajedničkom formiranju Centra za brze odgovore i inicijative privrede.

“Znaćemo koliko šta košta. Koliko košta razvoj, koliko košta kada jedna fabrika stoji tri godine, samo zbog administracije. Ne samo koliko košta u radnim mestima, nego zaista u ekonomskom autputu. Koliko košta kada napravite sporazum o slobodnoj trgovini, a ne uskladite veterinarske sertifikate za mleko i meso”, rekao je Čadež.

Druga stvar, pored administracije, koja može pomoći Srbiji u postizanju visokih prinosa su nova tržišta, pre svega u regionu.

“Da imamo pristup u regionu, makar isti kao što imaju drugi kod nas. Nama je jako važno da imamo Srpsku banku u svakoj zemlji, u regionu, sa srpskim kapitalom u pozadini”, smatra Čadež.

Treća stvar je, kaže, tehnologija.

“Mi smo dobri u inženjeringu, dobri smo da smislimo dobra tehnička rešenja, ali da od toga napravimo proizvod nismo baš najbolji. Mi možemo da izvozimo softvere, ali to je neki maksimum koji ćemo da ostvarimo”, ocenjuje predsednik PKS.

Smatra da je neophodno ubrzanje domaćih investicija.

“Više se ne postavlja pitanje spremnosti. Toga ima. Novca ima, privreda je ozbiljna, firme su ozbiljne. Sada, možemo da ubrzamo ili da nastavimo ovako. Tu je reč o odrastanju i sazrevanju i ozbiljnosti”, rekao je Čadež.

EBRD je u poslednje dve godine u Srbiju investirala više od 800 miliona evra, kaže regionalni direktor te institucije za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli.

Govoreći o mogućnostima za postizanje visokih prinosa, Kolanđeli izdvaja tri stvari: infrastrukturu, energetiku i podršku malim i srednjim preduzećima.

“Strani investitori dođu i odu, a mala i srednja preduzeća ostaju. Srbija je bila veoma uspešna u privlačenju kompanija i često ih je privlačila na osnovu raznih podsticaja i u ovom trenutku ti podsticaji nisu više neophodni. Srbija ima prilično dobru infrastrukturu, grade se tehnološki parkovi, imate brz internet, dobru tradiciju inženjerstva, talentovanih mladih ljudi. Srbija je na dobrom putu”, zaključio je Kolanđeli.

Član Izvršnog odbora Delta Holding-a Andrej Sovrović smatra da se Srbija pomera ka toj magičnoj granici visokih prinosa i ističe da joj na ruku idu tri stvari:

“Mali procenat rasta te granice visokih prinosa, rast BDP-a i ono što nikako nije dobro, ali što ide u prilog većem BDP po glavi stanovnika je pad broja stanovnika”, kaže Sovrović.

Kada je pitanju struktura BDP-a, Sovrović izdvaja domaće investitore.

“Jedna od osnovnih razlika između njih i stranih investitora je što kod domaćih investitora kapital nikada ili skoro nikada ne izlazi nego se reinvestira. Domaći investitori su mnogo otporniji na krize u odnosu na strane. Oni neće menjati tržišta ukoliko je neka kriza. Čini mi se da su domaći investitori jeftiniji za državu i da mnogo bolje poznaju mentalitet”, kaže on.

Generalni direktor MK Group Mihailo Janković podsetio je da je prošle godine u Srbiji zabeležen rast od 3,8%, dok se ove godine se projektuje 4,1%. To, kaže, stvarno zvuči odlično.

“Međutim, nama treba rast od 4,5% do 5% godišnje, da bi uhvatili priključak sa razvijenim zemljama centralno-istočne Evrope. Sada je ključno pitanje kako postići taj cilj”, kaže Janković.

Smatra da je najveći potencijal u izvozu.

“Udeo izvoza u našem BDP-u je 51%. Od 80 milijardi BDP-a, 42 milijarde je izvoz. U Sloveniji je, na primer, BDP 59 milijardi, od toga je 53 milijarde izvoz. Znači 90% slovenačkog BDP je izvoz. Zamislite da mi imamo 90% izvoza”, rekao je Janković.