Kolumbija univerzitet neguje sećanje na Nikolu Teslu i dodelom Tesla stipendija

NJUJORK - Kolumbija univerzitet koji je 1894. Nikoli Tesli dodelio prvi u nizu počasnih doktorata, a gde je tri godine ranije održao čuveno predavanje posle koga je bio zasut počastima i danas čuva sećanje na Teslu, između ostalog i kroz dodelu stipendije koja nosi njegovo ime.

Stipendija nazvana po jednom od najvećih umova čovečanstva dodeljuje se od 2012. godine kao posebno priznanje na master studijama elektrotehnike kandidatima sa izuzetnim uspehom postignitim na osnovnim studijama.

Profesor stručne prakse i direktor master programa iz elektrotehnike Zoran Kostić rekao je za Tanjug da taj prestižni univerzitet svake godine dodeljuje između 30 i 40 Tesla nagrada.

"Svake godine se na taj način podsećamo Nikole Tesle, ali i naši studenti uče o Teslinom doprinosu nauci i tehnologiji", rekao je profesor.

Tesla stipendija je, kaže i dodatna motivacija studentima sa svih strana sveta da dođu na njihov program elektrotehnike.

Odsek za elektrotehniku nalazi se na 13. spratu zgrade u kojoj su smeštene inženjerske studije Kolumbija univerziteta, a gde, kako kaže posetioce po izlasku iz lifta dočekuju biste Mihajla Pupina, Edvina Armstronga i Nikole Tesle ispod koje krupnim slovima piše: "Njegovo ime obeležilo je epohu".

"Kada dovodim goste, naročito one iz Srbije, uvek im pokažem biste. To je snažan podsetnik na značaj srpskih naučnika u istoriji tehnologije zapadnog sveta", rekao je Kostić.

Profesor je elektrotehnike i veštačke inteligencije dodao je da u okviru nastave često koristi Teslu i Pupina kao deo edukativnog i šaljivog pristupa učenju.

"Ne ustručavam se da jedno pitanje uvek bude ko su Tesla i Pupin. Većina studenata zna za Teslu, manji broj za Pupina, ali do kraja svi nauče", naveo je on.

Kako je istakao Kostić, takvi detalji doprinose ne samo tehničkom obrazovanju studenata, već i razumevanju istorijskog konteksta naučnih otkrića koja su oblikovala savremeni svet.

Edvin Armstrong čija se bista nalazi uz Pupinovu bio je profesor elektrotehnike na Kolumbiji, jedan od najznačajnijih inovatora 20. veka u oblasti radiotehnike, pronalazač FM radija, i jedan od ljudi koji su nosili Teslin kovčeg.

Student Hans Blomenkamp iz Nemačke za Tanjug kaže da stipendija za njega predstavlja veliku čast.

"Tesla stipendija predstavlja čast, ali i priznanje za naša postignuća tokom osnovnih studija. Dobijanje te stipendije za mene je bilo veliko priznanje, jer znam da je Kolumbija imala važnu ulogu u karijeri Tesle. Ovde je održao svoja najvažnija predavanja u Sjedinjenim Američkim Državama, čime je ušao na američko 'tržište', i bio je jedan od ljudi koji su snažno doprineli razvoju naizmenične struje, na kojoj se u osnovi zasniva tehnologija našeg društva", rekao je Blomenkamp.

Podsećajući da je Tesla uglavnom radio na naizmeničnoj struji, koja je veoma važna kada želimo da prenosimo energiju na veoma velike udaljenosti, rekao je da je Tesla razvio i način na koji se zavojnice mogu koristiti ne samo za prenos podataka, već i u električnim vozilima, kako bi se automobil vrlo efikasno pokretao.

"Tesla je jednom rekao - sadašnjost je njihova, a budućnost na kojoj radim moja, što je zapravo veoma dobro i predstavlja ono čime se danas svi ovde bavimo", rekao je Blomenkamp koji radi na istraživanjima u oblasti optike.

"Pokušavamo da pronađemo načine za prenos podataka na velike udaljenosti - ne samo između gradova, već i kontinenata", kazao je on i naglasio da je to od suštinskog značaja za društvo, jer se internet koristi svakodnevno.

"Trudimo se da budemo što povezaniji", kazao je student master programa na univerzitetu osnovanom 1754. godine.

Na pitanje čime se bave ostali studenti dobitnici Tesla stipendije kaže da su neki fokusirani na veoma napredna istraživanja u oblasti dizajna čipova.

"Danas se trudimo da naši računari budu efikasniji i da rade brže, kao i da imamo bržu komunikaciju, na primer putem Wi-Fi mreža ili 5G tehnologije. Ljudi koji su takođe dobili ovu stipendiju i dalje rade na tim tehnologijama i to u velikim kompanijama kao što su Apple, Google ili Meta", rekao je Hans za Tanjug.

Osim stipendije koja je prvi put dodeljena 2012. godine i biste na kojoj je uz brojne Tesline doprinose savrememom svetu navedeno - američki pronalazač, Kolumbija univerzitet u biblioteci retkih knjiga i rukopisa čuva i Teslino pismo upućeno predsedniku Kolumbije Setu Lou, sa izrazima poštovanja zbog donacije od milion dolara za izgradanju zgrade biblioteke, kao pismo koje je Lo dobio u znak podrške ideji da Tesla postane počasni doktor nauka.

Dekan Henri Ozborn u tom pismu pominje Teslino prvo predavanje iz oblasti elektrotehnike na Univerzitetu Kolumbija 1891. godine i navodi da je Tesla od tada bio "obasut počastima" te da svakako ne bi smeli da dozvole da ih bilo koji drugi univerzitet pretekne u odavanju počasti Tesli.

Predavanja na temu "Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u veštačkom osvetljenju'', Nikola Tesla je održao 20. maja 1891. na Kolumbija koledžu. Tri godine posle tog predavanja, 5. juna 1894. Savet Kolumbija koledža na svojoj svečanoj sednici proglasio je Nikolu Teslu za počasnog doktora nauka.

Najstarija visokoškolska ustanova u državi Njujork – Kolumbija koledž 1894. godine promoviše Teslu u počasnog doktora nauka. Samo dve nedelje kasnije, američki univerzitet Jejl mu dodeljuje počasnu magistraturu.

Tesla je na tom jednom od vodećih američki univerziteta, na kome i danas gostuju predsednici država, vlada i međunarodni umetnici, održao predavanje odnosno eksperiment i u aprilu 1901.

Objavljivanjem vesti o Tesli u Smitsonijanu, o pet decenija dugom nastojanju da se spasi jedina preostala laboratorija i tome koliko Amerikanci znaju o Tesli, Tanjug je pokrenuo serijal priča "Tesla – čovek budućnosti", snimljen u SAD u susret 170. godišnjici rođenja Nikole Tesle koja se obeležava tokom ove godine.

U nedeljnim nastavcima čitaoci mogu da saznaju, kako izgleda "Kuća slavnih pronalazača" u koju je Tesla uveden pre tačno pola veka, gde rame uz rame stoji uz Tomasa Edisona i 16. predsednika SAD. Serijal donosi i priče sa Long Ajlenda o jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji, kao i o kući na obali Atlantika u kojoj je živeo tokom izgradnje Vordenklifskog tornja.

Pripremljeni su i razgovori sa jednim od dvojice najpoznatijih na svetu Teslinih biografa, Markom Sajferom, autorkom i u Srbiji objavljene knjige "Povratak u Vordenklif" Barbarom Dadino, pijanistkinjom Marinom Arsenijević, koja za Brodvej priprema mjuzikl "Tesla's Life".

U serijalu, koji se realizuje zahvaljujući podršci Ministarstva informisanja i telekomunikacija, moći će da se vidi i mesto Edisonove kompanije u kojoj se Tesla zaposlio po dolasku u SAD, crkva u kojoj je održana komemoracija, "Zgrada radio talasa” (Radio Wave Building) nazvana Tesli u čast, kao i doprinos dr Ljuba Vujovića, zaslužnog i za postojanje „Tesla kornera” (Nikola Tesla Corner) u srcu Menhetna.

O značaju čuvene Njujorške biblioteke, koja čuva i Teslina pisma za Teslu, govorio je bivši direktor Muzeja "Nikola Tesla" Branimir Jovanović uoči predavanja u Morgan biblioteci koja je bila vlasništvo Teslinog finansijera J. P. Morgana, tada, verovatno najmoćnijeg čoveka na planeti.

Serijal, obuhvata i planove Tesline naučne fondacije iz Filadelfije da u hotelu "Njujorker" napravi repliku Tesline sobe i proširi mali muzej u dnu hotela, ali i da u godini kada se obeležava jubilej od 250 godina nezavisnosti SAD, predstavi Teslin doprinos razvoju SAD.