Dr Ljubo Vujović - lekar koji nije dozvolio da Njujork zaboravi Teslu

NJUJORK - Zahvaljujući osnivaču najstarijeg društva posvećenog očuvanju zaostavštine Nikole Tesle Ljubomiru Ljubu Vujoviću, u srcu Njujorka, na uglu Brajant parka, postoji Tesla korner, najvidljivije obeležje postavljeno Tesli u čast, a pored koga godišnje prođe i više od 10 miliona turista, svakodnevno podsećajući na jednog od najvećih umova čovečanstva.

"Ugao na uglu 40 ulice i Šeste avenije (Avenue of the Americans) nosi ime Nikole Tesle od 1994. godine", naveo je za Tanjug Marko Vujović, sin pokojnog predsednika Tesla memorijalnog društva dr Ljuba Vujovća, koji je, kako dodaje, godinama radio sa zvaničnicima Njujorka, pribavljao dokumentaciju, kako bi na toj istaknutoj lokaciji, nekada važnoj i za Teslu, danas imali obeležje koje podseća na čoveka koji je oblikovao budućnost.

Ovo najvažnije obeležje na prominentnom mestu, kako je Vujović podsetio, nalazi se i blizu Njujorške javne biblioteke na putu kojim je Tesla svakdonevno pešačio od hotela Njujorker do biblioteke i gde je u parku hranio golubove, a bilo je i u blizini jedne od njegovih laboratorija.

"Koliko je tačno godina pokušavao da ga postavi nisam siguran. Ali, kao i sve drugo, nije bilo lako. Uložio je mnogo godina da bi se obezbedilo da znamenitosti poput ove na uglu Brajant parka podsećaju na Teslu i da javnost bude svesna njegovog doprinosa naizmeničnoj struji i svetu u celini", rekao je Marko Vujović.

Zahvaljujući Ljubu Vujoviću, rođenom u selu Komrano u Crnoj Gori 1933. godine, koji je kao lekar pola veka radio u njujorškoj Metropoliten bolnici, a slobodno vreme posvećivao očuvanju lika i dela Nikole Tesle 10. jula 2001. otkrivena je i komemorativna ploča na hotelu Njujorker na Menhetnu.

Ploča je napravljena 1977. ali zbog političkih razloga nije mogla biti postavljena. Dr Vujoviću su tada pomogli Srpska pravoslavna crkva i mnogi ugledni pojedinci.

"Nakon 24 godine ploča je postavljena i danas stoji na hotelu u kome je Tesla živeo poslednjih 10 godina, a na kojoj piše 'ovde je umro Nikola Tesla, 7. januara 1943. godine, u 87. godini. Bio je veliki jugoslovensko-američki naučnik koji je izumima Ameriku i svet uveo u moderno doba industrijske revolucije", kaže Vujović.

On za svog oca kaže da je bio posebno strastven kada je trebalo da se radi na očuvanju Teslinog imena i zaostavštine.

"Uvek je držao javne govore i kroz ta iskustva sam naučio šta znači prava strast - dolazeći na takve događaje i pomažući ljudima da se sete tog velikog Njujorčanina, Amerikanca, našeg velikog Tesle", rekao je Vujović i dodao da je to što je njegov otac radio značajno tim više što dok je odrastao u Njujorku u udžbenicima istorije nije postojala ni jedna stranica o Nikoli Tesli.

"Čak i danas, kada pitate ko je Nikola Tesla, većina ljudi će reći - Tesla Motors, automobil - i ne sećaju se pronalazača i njegovih doprinosa - prve hidrocentrale na Nijagari gde je upotrebljeno čak devet njegovih patenata, naizmenične struje, električne energije, Teslinog motora, Tesline zavojnice i elektrifikacije Sjedinjenih Američkih Država", kazao je Vujovović i dodao da ne treba da se zaboravi da je Tesla doprineo da se svet uvede u moderno industrijsko doba.

Marko Vujović podseća da je u neposrednoj blizini Tesla kornera, u 40. ulici, bio i Klub inženjera gde je Tesla u maju 1917. godine primio Edisonovu medalju, a na kojoj je postavljena tabla u čast "običnim" ljudima koji su radili neverovatne stvari, među kojima je i Teslino ime.

"Na toj zgradi podignuta je tabla u čast 'američkih inženjera koji su u 19. veku pomogli da se Amerika transformiše iz uglavnom poljoprivredne zemlje u arhitektonsku i industrijsku imperiju'", rekao je sin dr Ljuba Vujovića koji je u kampanji Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kojom je 2023. obeležavano 80 godina kulture sećanja na Nikolu Teslu - gorostasa čovečanstva, posthumno odlikovan titulom Tesla ambasador.

Titulom Tesla ambasador odlikovan je i Tanjug.

Teslino ime na toj tabli ispisano je uz imena 31. američkog predsednika - inženjera Herberta Huvera, Tomasa Alve Edisona, Čarlsa Lindberga - pilota koji je prvi preleteo Atlantik, Endrua Karnegija - industrijalca i pokretača filantropije, koji je, između ostalog, napravio i čuveni Karnegi hol i Univerzitetsku biblioteku u Beogradu, a i danas je na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi u istoriji.

Ova tabla se nalazi kod Brajant parka i Njujorške biblioteke, u zgradi koja se danas zove Brajant park plejs, rekao je sin čoveka koji nije dozvolio da Teslino ime nestane, a koji je kao lekar primio nagradu "The City Council Citation" na kojoj je posveta "Dr Vujović istaknuti građanin Njujorka vredan pohvale i zahvalnosti"

Marko je dodao da je njegov otac Ljubo sarađivao i sa autorkom te ploče.

"Ona je živela u toj zgradi. Tabla je mali omaž velikim pronalazačima koji su pomogli da Amerika postane industrijska sila kakva je danas", rekao je Marko, čiji je otac bio autor dokumentarnog filma - "Nikola Tesla - genije koji je osvetlio svet", za koji je dobio međunarodno priznanje kao najbolji svetski dokumentarni film o Tesli'', naveo je.

Markove dve sestre Lea i Ana za Tanjug dodaju da se iz ranog detinjstva najviše sećaju kako su ocu pomagale po ceo dan tako što su u korice video kaseta ubacivale "slike sa naslovnom za film" kako bi ih nosili u čuvene knjižare Barns and Nobl, ali i toga da su bile u čudu kada im učiteljica nije znala ništa o Tesli.

Na incijativu Teslinog memorijalnog društva i Ljuba Vujovića, autora knjige u dva toma "Priznanje Tesli" 2010. upućen je predlog tadašnjem potpredsedniku Vlade Srbije i ministru za nauku i tehnologiju da Srbija proglasi Teslin rođendan 10. jul za nacionalni Dan nauke u Srbiji. U Srbiji je taj dan prvi put obeležen godinu dana kasnije.

Nekoliko blokova južno od Brajant parka, na 27 ulici nalazi se i Radio vejv zgrada, koja je Tesli u čast tako nazvana. Na njoj se nalazi tabla na kojoj je ispisano Nikola Tesla (1856-1945) - veliki jugoslovensko-američki naučnik koji je izumima doprineo mapretku Amerike i sveta.

To mesto - Gerlah hotel, gde je nekada Tesla živeo i eksperimentisao sa radio talasima, nazvano je zgrada Radio talasa kao podsećanje da je upravo on, a ne Guljelmo Markoni pravi otac radija. U holu zgrade nalazi se i nekoliko patinirano srebrno-plavih većih prikaza Tesle, njegovih laboratorija, izuma i "munja".

Iako je Tesli 1900. godine odobren prvi patent za radio i već je krajem 19. veka bio u naslovima štampe zbog izuma tehnologije radio-talasa, italijan Guljelmo Markoni ušao je u istoriju kao pronalazač tog medija, a zgrada je dobila naziv Radio vejv kako bi se ta nepravda donekle ispravila.

Gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani, dve decenije nakon postavljanja table izdao je proklamaciju kojom se 10. jul 1997. proglašava Danom Nikole Tesle, a povodom 141. godišnjice Teslinog rođenja.

U proklamaciji je, između ostalog, stajalo da je patentirao više od 700 izuma u SAD, i da je radom omogućio povećanje produktivnosti u industriji, primenu savremene naizmenične električne energije, komunikacije i napretka u oblastima kao što su robotika, računari, sateliti i mikrotalasi.

Objavljivanjem vesti o Tesli u Smitsonijanu, o pet decenija dugom nastojanja da se spasi jedina prepstala laboratorija i tome koliko Amerikanci znaju o Tesli, Tanjug je pokrenuo serijal priča "Tesla - čovek budućnosti", snimljen u SAD u susret 170. godišnjici Teslinog rođenja koja se obeležava tokom 2026. godine.

U nedeljnim nastavcima čitaoci će saznati kako izgleda "Kuća slavnih pronalazača" u koju je Tesla uveden 1975, gde se nalazi rame uz rame sa Tomasom Edisonom i 16. predsednikom SAD. Serijal je obuhvatio i priče sa Long Ajlenda o jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji, kao i o kući na obali Atlantika u kojoj je živeo tokom izgradnje Vordenklifskog tornja.

Pripremljeni su i razgovori sa jednim od najuticajnijih na svetu Teslinih biografa Markom Sajferom i autorkom i u Srbiji objavljene knjige "Povratak u Vordenklif" Barbarom Dadino, vlasnicom kuće.

U serijalu, koji se realizuje uz podrssku Ministarstva informisanja i telekomunikacija, moći će da se vidi i mesto Edisonove kompanije u kojoj se Tesla zaposlio odmah po dolasku u SAD.

O značaju čuvene Njujorške biblioteke za Teslu koja čuva i Teslina pisma govorio je bivši direktor Muzeja "Nikola Tesla" Branimir Jovanović uoči predavanja u Morgan biblioteci koja je bila vlasništvo Teslinog finansijera J. P. Morgana, tada, verovatno najmoćnijeg čoveka na planeti.

Serijal donosi i planove Tesline naučne fondacije iz Filadelfije da u hotelu "Njujorker" napravi repliku Tesline sobe i proširi mali muzej u dnu hotela ali i da u julu kada se obeležava jubilej 250 godina SAD, predstavi Teslin doprinos razvoju SAD.

Čitaoci su iz serijala do sada mogli da saznaju na koji način čuveni Kolumbija univerzitet čuva sećanje na Teslu, njegovo predavanje i počasni doktorat koji su mu dodelili, i da pročitaju o mjuziklu "Lajf of Tesla" koji kompozitor i pijanistkinja Marina Arsenijević priprema za Brodvej.