Studija: Osobe sa visokim neuroticizmom imaju najviše koristi od fizičke aktivnosti

LONDON  - Istraživači u Velikoj Britaniji otkrili su da usklađivanje vrste treninga sa karakterom može da učini vežbanje prijatnijim,

a da fizička aktivnost posebno smanjuje nivo stresa kod osoba koje su visoko na skali neuroticizma.

''Nadamo se da će ljudi, ako mogu da pronađu fizičke aktivnosti u kojima uživaju, lakše izabrati da ih rade“, rekao je profesor Pol Berdžes sa Instituta za kognitivnu neuronauku Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i glavni autor studije.

Učesnici istraživanja su prvo testirani na osnovu osnovne fizičke spremnosti, a zatim su podeljeni u dve grupe, preneo je magazin Kosmos.

Kontrolna grupa je nastavila svoj uobičajeni način života i rutinu, a ''interventnoj grupi“ je obezbeđen osmonedeljni fitnes plan koji se sastojao od vožnje bicikla i treninga snage.

Tokom studije, učesnici su popunjavali upitnike o tome koliko su uživali u svakoj sesiji vežbanja, a istraživači su se fokusirali na osobine ličnosti kao što su savesnost, otvorenost, ekstravertnost i društvenost.

''Otkrili smo da naša ličnost može uticati na to kako se bavimo vežbanjem, a posebno na to u kojim oblicima vežbanja najviše uživamo“, kaže autorkr Flaminija Ronka sa Instituta za sport, vežbanje i zdravlje Univerziteta u Londonu (UCL).

Rezultati pokazuju da su ekstroverti uživali u timskim sportovima i sesijama visokog intenziteta kada su druge osobe u blizini, dok su osobe koje su visoko na skali neuroticizma i anksioznosti preferirale privatne treninge sa kratkim pauzama između.

''Naši mozgovi su povezani na različite načine, što pokreće naše ponašanje i način na koji interagujemo sa našim okruženjem. Dakle, nije iznenađujuće da ličnost takođe utiče na to kako reagujemo na različite intenzitete vežbanja'', rekla je Ronka.

Utvrđeno je da su učesnici koji su visoko na skali otvorenosti vežbali bez obzira na to da li su u tome posebno uživali.

''Razumevanje faktora ličnosti u dizajniranju i preporučivanju programa fizičke aktivnosti verovatno je veoma važno u određivanju koliko je program uspešan i da li će ljudi ostati u njemu i postati u boljoj formi“, kaže Berdžes.

Pre pronalaska, nivoi stresa obe grupe bili su slični, ali nakon pronalaska ljudi koji su visoko na skali neuroticizma pokazali su značajno smanjenje stresa.

''To su fantastične vesti. Ističu da oni koji imaju najviše koristi od smanjenja stresa veoma dobro reaguju na vežbanje'', rekla je Ronka,

Najvažniji deo vežbanja za pojedinca je da se ne obeshrabri i da nastavi da traži dok ne pronađe vežbu koja je prijatna i odgovara njegovoj osobini ličnosti, dodali su istraživači.

''Na kraju krajeva, ne moramo da gnjavimo pse da bismo išli u šetnju. Biti toliko fizički neaktivan da počinjemo da se osećamo jadno može biti specifično ljudska stvar. U stvari, naše telo nas kažnjava tako što nas čini jadnim. Ali iz nekog razloga, mnogi od nas izgleda loše prihvataju ove poruke koje ono šalje našem mozgu'', rekao je Berdžes.