Argentina ublažila zaštitu glečera, lakše rudarenje izazvalo polemike

BUENOS AJRES - Kongres Argentine usvojio je danas kontroverznu izmenu zakona kojom se olakšava rudarenje u područjima glečera, uprkos upozorenjima ekologa da se time slabe zaštite ključnih izvora vode, dok vlasti poručuju da se reformom jača uloga provincija u upravljanju resursima.

Zakon o glečerima iz 2010. godine zabranjivao je, javlja BBC, svaku vrstu rudarenja i istraživanja u tim zonama, tretirajući ih kao strateške rezerve vode.

Usvojenom reformom odgovornost za definisanje zaštićenih područja glečera premešta se sa Argentinskog instituta za sneg, led i nauke o životnoj sredini na vlasti pojedinačnih provincija.

Predsednik Argentine Havijer Milei, koji je podržao reformu, izjavio je da se promenama "osnažuju provincije da koriste svoje resurse" i omogućava rudarenje "tamo gde nije bilo ničega za zaštitu".

Senat Argentine odobrio je predlog zakona još u februaru 2026. godine, pa je potvrda u donjem domu parlamenta predstavljala poslednju ključnu prepreku za njegovo usvajanje.

Protivnici reforme upozoravaju da bi ona mogla da ugrozi osnovni resurs, odnosno vodu.

S druge strane, zagovornici zakona tvrde da se rudarska industrija nepravedno demonizuje.

Poslanica Nensi Pikon Martinez izjavila je da se rudarstvo predstavlja "kao da je čudovište", ističući da zakon i dalje štiti glečere.

Prema novim pravilima, glečeri i periglacijalna područja, zone koje nisu nužno pod ledom, ali su zamrznute deo godine, ostaju pod zaštitom nacionalnog registra Ianigle dok vlasti provincija ne dokažu da ne predstavljaju "strateške" rezerve vode.

Argentina ima 16.968 glečera koji obezbeđuju vodu za 36 rečnih slivova u 12 provincija, gde živi oko sedam miliona ljudi.

Voda nastala topljenjem glečera ima ključnu ulogu u ublažavanju posledica suša, posebno u polusušnim oblastima poput Mendoze, gde su sušni periodi sve češći usled klimatskih promena.

Guverneri provincija bogatih rudom podržali su zakon, navodeći da je dosadašnji okvir iz 2010. godine kočio "održivi ekonomski razvoj provincija i države bez ugrožavanja budućih generacija".

Međutim, međunardodne organizacije poput Grinpisa kritikovale su zakon zbog tvrdnji da svi glečeri i periglacijalna područja nemaju strateški značaj za vodne resurse.

Biološkinja Agostina Rosi Sera iz Grinpisa istakla je da je "osnovna funkcija svih glečera i celokupnog periglacijalnog okruženja da deluju kao rezervoari vode".

Ona je dodala da se ta područja postepeno odmrzavaju i tako snabdevaju reke i potoke, naglašavajući da su mnogi delovi Argentine, posebno oni koji podržavaju izmenu zakona, sušni i polusušni regioni gde je voda oskudan resurs.