Učesnici konferencije Prijatelji Zapadnog Balkana pozivaju na proširenje EU

LJUBLJANA - Prva konferencija Prijatelja Zapadnog Balkana, koja se održava u Ljubljani danas i sutra, okupila je bivše predsednike i druge visoke zvaničnike koji se zalažu se za proširenje EU na Zapadni Balkan.

Prisutni su istakli brojne izazove u regionu, prenela je STA.

"Ne postoji bolja alternativa za budućnost Zapadnog Balkana od punopravnog članstva u EU svih zemalja u regionu", rekao je Borut Pahor, bivši predsednik Slovenije i osnivač Instituta Prijatelja Zapadnog Balkana.

Zemlje Zapadnog Balkana i EU trebalo bi da budu spremne za proširenje do 2030. godine, istakao je Pahor.

"Želeo bih da vidim zvaničnu posvećenost i EU i država Zapadnog Balkana da su spremne da urade sve što je neophodno da bi ispunile taj cilj", dodao je on.

Bivši predsednici Bugarske, Austrije i Srbije, takođe, su rekli da budućnost zemalja Zapadnog Balkana vide u EU, ali su istakli da ima mnogo izazova u regionu i šire.

"Mir na Balkanu neće biti moguć ako nastavimo da budemo svedoci igara velikih sila, nejedinstva i verskih tenzija", rekao je bivši predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev.

On je pozvao zemlje u regionu da ojačaju svoje demokratske institucije.

"Ako ojačate ove institucije, niko neće moći da vas spreči da uđete u EU“, rekao je on.

Region je odavno trebalo da postane deo EU, rekla je Ketrin Ešton, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku.

Ona je ukazala na pitanje odlaska mladih iz regiona u potrazi za boljim prilikama.

"Ovo je problem koji moramo da rešimo. Moramo da obezbedimo bolje uslove za mlade u regionu", rekla je Eštonova.

Evropa danas nije ujedinjena koliko bi trebalo da bude, kazao je bivši predsednik Austrije Hajnc Fišer.

"Imamo mnogo sporova u regionu, rat u Ukrajini, pitanja u ekonomiji, dok je nacionalizam, glavna prepreka ujedinjenoj Evropi, u porastu", istakao je on.

Tenzije rastu na Zapadnom Balkanu, rekao je bivši predsednik Srbije Boris Tadić, ukazujući na predlaganje rezolucije o Srebrenici pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

Rezolucija neće poboljšati situaciju u ovoj oblasti, istakao je Tadić.

Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar bi u popodnevnim satima trebalo da primi sedam bivših predsednika - Pahora, Fišera, Tadića, Plevnelieva, bivšeg predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića, bivšeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića i bivšeg predsednika Hrvatske Ivu Josipovića.

Ona će primiti i dva bivša predsednika Generalne skupštine UN Volkana Bozkira iz Turske i Vuka Jeremića iz Srbije.