U Beogradu obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u "Oluji"

BEOGRAD - U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja", a parastosu je prisustvovao gradonačelnik glavnog grada Aleksandar Šapić.

Šapić je zatim, ispred delegacije Grada Beograda, položio venac u Tašmajdanskom parku kod spomenika srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991-2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije.

Nakon Šapića, vence su položili i državni sekretar u Ministarstvu za rad Mile Rosić, delegacija Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije na čelu sa Dušicom Popović, kao i brojna udruženja veterana i boraca.

Šapić je u obraćanju rekao da će Grad Beograd nastaviti da obeležava sećanja na stradale i proterane u "Oluji", ali da se više na tim skupovima neće obraćati jer nije zagovornik "previše glasnog tugovanja" i da je onom ko "preglasno tuguje", kako je naveo, cilj reklamiranje.

Šapić je ocenio da smo devedesetih godina prošlog veka imali previše onih koji su glasno "srbovali" a malo su delovali, dok su oni koji su najviše delovali - najgore prošli.

"Ono što nam se desilo devedesetih nije ništa različito od onoga što nam se desilo četrdesetih. Ne budemo li se mi dozvali u pamet, desiće nam se opet", rekao je Šapić.

Ne budemo li izvukli pouke iz sopstvene istorije, desiće nam se opet, dodao je.

"Hrišćanski je praštati i treba praštati, ali je hrišćanski i ne zaboravljati. Ako zaboravite stvari koje su vam se desile u prošlosti, posebno one koje su bile pogubne po vaš narod, onda izlazite iz domena hrišćanstva i ulazite u glupost", naveo je Šapić.

Poručio je građanima da vode računa jedni o drugima.

"Kad god smo previše 'srbovali', Srba na tim prostorima nije ostalo baš previše", rekao je Šapić.

Hrvatski napad na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i proterivanje srpskog stanovništva sa prostora koji su Srbi nastanjivali vekovima počeo je u zoru 4. avgusta 1995. godine, a prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", u "Oluji" je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, dok ih je više od 1.900 ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.

Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.