Dalibor Tošić: Pirot tradiciju pretvara u održiv posao i prepoznatljiv proizvod

PIROT  – Pirotski ćilim mnogo je više od zanatskog proizvoda, jer u sebi objedinjuje znanje, preciznost i tradiciju koja se prenosi generacijama, izjavila je za Tanjug direktorka zadruge „Damsko srce“ iz Pirota Slavica Ćirić.

"Pirotski ćilim je bio brend i pre nastanka tog pojma. Danas, kada je zaštićen geografskim poreklom i deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, to je vrlo ozbiljan brend koji se traži i u Srbiji i van nje“, naglasila je Ćirić.

Ona ističe da izrada ćilima zahteva godine učenja, dok se jedan kvadratni metar izrađuje i do dva meseca. Posebnost je i u tome, kako dodaje Ćirić, što ćilim nema naličje, već dva potpuno jednaka lica, što zahteva izuzetnu preciznost i znanje tkalje.

"Pirotski ćilim je misterija koju svakog dana otkrivamo“, kaže Ćirić, dodajući da se znanje čuva upravo kroz rad i prenošenje zanata na nove generacije.

Tradicionalni proizvodi Pirota nisu samo deo kulturnog nasleđa, već i izvor prihoda za male proizvođače, tvrdi za Tanjug proizvođač pirotske peglane kobasice Dalibor Tošić.

Objašnjava da se ona pravi od kombinacije goveđeg, ovčjeg i kozjeg mesa, uz prirodne začine, a proces njenog sušenja i nege traje oko mesec dana. Proizvodnja tog specijaliteta, prema njegovim rečima, postala je ozbiljan posao, ali i način da se očuva tradicija.

"To je bukvalno naš identitet. Ćilim, peglana kobasica, kačkavalj – to je nešto što smo dobili u nasleđe od prethodnih generacija i trudićemo se da očuvamo za buduće generacije“, naglasio je Tošić.

Dalje navodi da se peglana kobasica danas uglavnom prodaje na domaćem tržištu, najviše u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ali da postoji prostor i za plasman na tržišta u inostranstvu, posebno u sredinama sa velikom srpskom dijasporom.

Tošić navodi da deo prihoda od proizvodnje peglane kobasice ulaže i u kolekciju pirotskih ćilima, uz plan da u budućnosti bude otvoren i muzej posvećen tom proizvodu.

“Spoj očuvanog zanata, lokalne sirovine, znanja i savremenog poslovanja daje Pirotu mogućnost da tradiciju pretvori u održiv posao i prepoznatljiv proizvod” zaključuje Tošić.

Pirotska tradicija prenosi se i kroz obrazovanje, naglašava šef radionice u Mlekarskoj školi sa domom učenika "Dr Obren Pejić" Aleksandar Mančić gde učenici praktično uče proizvodnju različitih vrsta sireva, uključujući kačkavalj, a znanje mogu da primene u sopstvenim gazdinstvima ili u mlekarama.

“Cilj škole jeste da mlade osposobi za praktičan rad i da znanje o preradi mleka prenese na nove generacije” kaže Mančić.

"Mi smo rasadnik. Naši ljudi su išli po Srbiji i obučavali druge za izradu sireva. Stečeno znanje učenici mogu da primene na sopstvenim poljoprivrednim gazdinstvima, gde bi se bavili preradom mleka, ali i da se zaposle u mlekarama i nastave da rade u industrijskoj proizvodnji. Jer, bez hrane nema nam života.” zaključio je šef radionice u Mlekarskoj školi.

Jedan od učenika škole Strahinja Zlatić kaže da želi da nauči zanat, a dugoročno planira da otvori sopstvenu mlekaru.

"Izabrao sam ovu školu jer želim da naučim kako se prave tradicionalni pirotski proizvodi i da jednog dana to znanje iskoristim za svoj posao. Voleo bih da ostanem u ovom kraju i da napravim nešto svoje“, rekao je Zlatić.

Posebnost pirotskih proizvoda, kako ocenjuju Tanjugovi sagovornici, vezana je i za podneblje. Stara planina, njeni pašnjaci i kvalitetna sirovina daju specifična svojstva mleku i mesu, pa prirodno okruženje postaje deo proizvoda koji nastaje u Pirotu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.