Eurostat: Hrvatska u februaru beleži najveći pad industrijske proizvodnje

ZAGREB - Hrvatska je u februaru ove godine zabeležila najveći pad industrijske proizvodnje u EU, u raskoraku s naznakama stabilnog oporavka na evropskom nivou, pokazali su u utorak podaci evropskog statističkog ureda (Eurostata).

Na nivou evrozone sezonski prilagođena industrijska proizvodnja porasla je u februaru za 1,1 posto u odnosu na januar kada je prema revidiranim podacima uvećana za 0,6 posto, izračunali su statističari.

Na nivou EU uvećana je za jedan posto nakon revidiranog 0,1 postotnog rasta na početku godine.

Najviše je na oba područja u februaru na mesečnom niovu porasla proizvodnja netrajnih potrošačkih dobara, za 2,8 posto u evrozoni i za 2,8 posto u EU.

Sledi sektor kapitalnih dobara s rastom proizvodnje za 0,8 posto u evrozoni i za 0,9 posto u EU.

Proizvodnja energije smanjena je u zoni primene zajedničke evropske valute za 0,3 posto u odnosu na januar. Na nivou Unije uvećanaje za 0,8 posto.

I evrozona i EU beležile su pad proizvodnje u sektoru trajnih potrošačkih dobara, za 0,2 odnosno za 0,3 posto u odnosu na januar.

Daleko najveći rast industrijske proizvodnje na mesečnom nivou beleži u februaru Irska, za 10,8 posto, podaci su Eurostata. Slede Belgija i Luksemburg gde je industrijska proizvodnja uvećana za 7,4 odnosno za 6,3 posto.

Najveći pad industrijske proizvodnje beležila je u februaru Hrvatska, za 3,9 posto u odnosu na januar kada je rasla za 2,1 posto.

Blizu Hrvatskoj je Grčka s padom proizvodnje na mesečnom niovu za 3,6 posto.

Godišnja poređenja okazuju da je evropska industrijska proizvodnja u februaru porasla prvi puta u gotovo dve godine, i to za 1,2 posto u evrozoni i za 0,6 posto u EU.

U januaru bila je smanjena za 0,5 posto u zoni primene zajedničke evropske valute i za 0,6 posto na nivou Unije, pokazali su revidirani podaci Eurostata.

Najveći rast beležio je na oba područja sektor netrajnih potrošačkih dobara, za 9,7 posto u evrozoni i za 8,1 posto u EU. Sledi energetski sektor s povećanjem proizvodnje na oba područja za 1,4 posto.

Najveći pad proizvodnje u evrozoni zabeležio je sektor intermedijarnih dobara, za 2,7 posto, a blizu je i sektor trajnih potrošačkih dobara s padom proizvodnje za 2,3 posto.

Osetno se smanjila i proizvodnja trajnih potrošačkih dobara, za 2,3 posto u evrozoni i za 2,2 posto u EU.

Pad je na oba područja beležio i sektor kapitalnih dobara, za otprilike 1,7 posto u odnosu na prošlogodišnji februar, prenela je Hina.

Daleko je najviše u februaru na godišnjem nivou porasla industrijska proizvodnja u Irskoj, za 38,8 posto, sledi Litvanija sa povećanje proizvodnje za 9,1 posto.

U Hrvatskoj je industrijska proizvodnja u februaru porasla za 5,4 posto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, nakon 7,6 postotnog skoka u januaru.

Najbliže je Hrvatskoj u februaru bila Malta s povećanjem proizvodnje na godišnjem nivou za 5,8 posto, pokazuju podaci Eurostata.

Najveći pad proizvodnje beležila je u februaru i Mađarska, za osam posto. Slede Bugarska i Nemačka gde je smanjena za 4,7 odnosno za 3,7 posto.