Filipović: Kriza na Bliskom istoku definisaće buduće prioritete i investicione pravce

BEOGRAD - Kriza na Bliskom istoku, uprkos tome što se cena nafte početkom jula vratila na oko 70 dolara po barelu, na nivo pre izbijanja sukoba, definisaće buduće prioritete i investicione pravce na energetskim tržištima, ocenila je Sanja Filipović u autorskoj analizi objavljenoj u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije.

Ona je navela da se očekuje se da će ukupne investicije u energetiku u 2026. dostići 3,4 biliona američkih dolara, što je pet odsto više nego prošle godine, pri čemu će oko 2,2 biliona dolara biti usmereno u obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju, elektroenergetske mreže, skladištenje energije, gorivima sa niskim emisijama, kao i u energetsku efikasnost i elektrifikaciji, dok će oko 1,2 biliona dolara otići u sektor nafte, gasa i uglja.

Filipovićeva je istakla i da je sukob na Bliskom istoku od strane Međunarodne agencije za energetiku okarakterisan kao najveći izazov globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji, jer je, za razliku od ranijih energetskih kriza, istovremeno ugrozio snabdevanje naftom, prirodnim gasom, LNG-a, ali i sirovinama poput đubriva, sumpora, helijuma i aluminijuma, koje su ključne za poljoprivredu, prerađivački i građevinski i sektor naprednih tehnologija.

Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa