Crna Gora traži investitore za izgradnju solarnih elektrana

BEOGRAD - Vlada Crne Gore raspisala je prvu aukciju za dodelu tržišnih premija za izgradnju solarnih elektrana, a tender koji će biti otvoren do 10. novembra obuhvata kvotu od 250 megavata za solarne elektrane snage od najmanje 400 kilovata.

Aukcijom se privatnim investitorima nudi prilika da, uz podršku države, izgrade nove solarne kapacitete širom Crne Gore, uz uslov da ponude najnižu cenu po proizvedenom megavat-satu struje, prenose podgoričke Vijesti.

Investitori se nadmeću tako što nude cenu po kojoj su spremni da prodaju električnu energiju, pri čemu najviša dozvoljena cena iznosi 65 evra po megavat-satu, dok će prednost imati oni koji ponude nižu.

Država sa izabranim ponuđačima zaključuje ugovor o tržišnoj premiji na 12 godina, tokom kojih im garantuje isplatu razlike između njihove ponuđene cene i tržišne cene, ali samo ukoliko tržišna cena bude niža.

Ako tržišna cena poraste iznad ugovorene, investitori će razliku vraćati državi, što ovaj model čini finansijski održivijim i bezbednijim za budžet.

Ministar energetike Crne Gore Admir Šahmanović izjavio je da sredstva potrebna za finansiranje ovih podsticaja nisu planirana srednjoročnim budžetskim dokumentima, jer se projekti očekuju na mreži između 2028. i 2030. godine.

"Tokom energetske krize 2022. godine, Francuska je kroz ovaj model prikupila više od osam milijardi evra od proizvođača obnovljive energije", kazao je Šahmanović.

Za aukcije su, kako kaže, ispunjeni svi preduslovi - regulatorni okvir je uspostavljen, postoji značajno interesovanje investitora, a energetska strategija i ciljevi u okviru EU obaveza zahtevaju integraciju novih kapaciteta.

Proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana podržanih kroz ovu aukciju mogla bi, kaže Šahmanović, da zameni približno 437.000 tona emisija ugljen-dioksida godišnje i ostvari uštede u troškovima proizvodnje između 10,9 miliona evra i 13 miliona evra godišnje u poređenju sa istom količinom energije dobijene iz lignita.

To, prema njegovim rečima, pokazuje da je sistem podsticaja koristan za državu dok će istovremeno rezultirati ukupnim uštedama za krajnje potrošače.