Marija Gnjatović: Nauka i inovacije važni za pametnu energetsku tranziciju

BEOGRAD - Nauka i inovacije su danas više nego ikada stubovi za promene i pametnu energetsku tranziciju, izjavila je danas državna sekretarka Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović na otvaranju Međunarodnog naučno-stručnog foruma "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji" u Privrednoj komori Srbije.

"Svedoci smo rastuće zavisnosti ubrzanih klimatskih promena koje ostavljaju ozbiljne posledice i na privredu i na resurse.U tom svetlu energetska stabilnost i nezavisnost su postali ključni izazovi, ali i šanse za pametnu transformaciju i energetsku tranziciju", rekla je Gnjatovićeva.

Istakla je da Ministarstvo nauke ostaje čvrsto posvećeno stvaranju uslova za razvoj novih tehnologija u ovoj oblasti kroz različite vidove podrške projektnom finansiranju, kroz pregršt inicijativa koje omogućavaju da se stvore bolje veze između nauke i privrede.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naveo je da je kad je reč o Srbiji urađeno puno stvari prethodnih godina.

"Dobili smo strategiju razvoja energetike, koji predstavlja strateški pravac prema energetskoj tranziciji, ali i dekarbonizaciju kao ključnoj temi energetske tranzicije", kazao je on.

Dodao je da je ukinut moratorijum na nuklearnu energiju, kao i da je proizvodnja vodonika postala tema i deo buduće strategije.

"Ja bih rekao da postoje dva velika velika izaziva a to su, integracija u regionalno tržište i integracija u jedinstveno evropsko tržište", dodao je Vesović.

Istakao je da je u tranziciji neophodno da kompanije same donose svoje strateške odluke i da ih ugrađuju u svoje poslovne planove.

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča Predrag Škobalj rekao je da je ideja i cilj organizovanja ovog foruma da se naučnoj stručnoj i celokupnoj javnosti predstavi kako možemo obaviti energetski tranziciju na Zapadnom Balkanu, koji su ciljevi i pravci razvoja i kako naučno istraživačke i obrazovne institucije mogu tome dati doprinos.

"Zelim da ovaj forum bude zanimljiv i pruži mnoge odgovore na ovu ozbiljnu temu kakva je energetska tranzicija", istakao je on.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, rekao je da Zapadni Balkan ima niz specifičnosti u odnosu na ostale regione, kao i da mu treba na pristupiti na poseban način.

"Republika Srpska u okviru projekta energentske tranzicije koji se već dugi niz godina usmerava iz evropskih, političkih i drugih centara krajnje odgovorno odnosi prema tom pitanju, želeći da damo svoj doprinos da tranzicija bude uspešna. Svakako se možemo složiti da je danas pitanje energetike najvažnije evropsko pitanje", naglasio je Đokić.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić, naveo je da kada je reč o energetskoj tranziciji u perspektivi Zapadnog Balkana, taj proces ne možemo da posmatramo van konteksta energetske bezbednosti i ekonomskog razvoja.

Istakao je da je energetika bazna grana koja podržava razvoj industrije, jer bez energenata i električne energije nema privrednog, tehnološkog ili socijalnog napretka.

"Energijska tranzicija podrazumeva kompletnu promenu dosadašnjeg izgleda energijskog sektora na Zapadnom Balkanu, koja je većinom visoko zavisna od korišćenja fosilnih goriva. Sadašnja postrojenja i energente treba da zamenimo prelaskom na obnovljive izvore energije, energiju vetra, sunca, vode i potencijalno nuklearnu energiju.To je ozbiljan, dugačak, kompleksan i skup proces", naglasio je Popadić.

Kako kaže, Srbija je prošle godine otpočela novu etapu u razvoju energijskog sektor, usvajanjem integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. definisala mapu puta u procesu energijske tranzicije.

"Naš ambiciozni cilj je da do kraja decenije obezbedimo novih 3,5 gigavata zelene energije iz solarnih i vetroelektrana, što znači da će skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije biti iz obnovljivih izvora energije. Ugalj kao domaći resurs postepeno će se zamenjivati kapacitetima koji takođe koriste domaći izvor energije vetroelektranama, solarnim elektranama, ali i dodatnim kapacitetima u hidroelektranama, uz obezbeđivanje balansirajućih kapaciteta u reverzibilnim hidroelektranama", zaključio je Popadić.

Međunarodni naučno-stručni forum "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji” održava 13. i 14. maja u Privrednoj komori Srbije.

Forum je okupio učesnike međunarodnog projekta INITIATE, koji je "Podrška evropskim R&I kroz saradnju zainteresovanih strana i institucionalnu reformu".

Projekat se sprovodi u okviru programa Horizont Evropa, a cilj je unapređenje ukupnih istraživačkih i inovacionih kapaciteta naučnih institucija u oblasti zelene energije i digitalne tranzicije.