Milosavljević: Kreativna Evropa odobrila devet projekata organizacijama iz Srbije

BEOGRAD - Projekti odobreni u okviru programa "Kreativna Evropa", u kom učestvuje 27 država članica EU i 13 pridruženih država, čiji su nosioci organizacije iz Srbije predstavljeni su danas u Evropskoj kući.

Bojan Milosavljević iz Deska Kreativna Evropa Srbije rekao je da organizacije iz Srbije imaju devet odobrenih nosećih projekata u okviru tog programa.

Milosavljević je na konferenciji za medije u Evropskoj kući u Beogradu rekao da su organizacije iz Srbije najuspešnije među organizacijama koje dolaze iz pridruženih država, ali da nisu dovoljno medijski vidljive i promovisane da bi građani bili na pravi način informisani o tome koji projekti su odobreni.

"Srbija je za više klasa bolja jer ostale države, poput Jermenije i Norveške, imaju po jedan odobren noseći projekat. Statistički smo u nivou Poljske, Francuske, Španije, Nemačke i Grčke, ali ako pogledamo broj stanovnika i kapacitete tih država, to su mnogo veće države sa mnogo većim brojem stanovnika od Srbije", izjavio je on.

Prema njegovim rečima, broj prijava na poziv za Evropski projekat za saradnju, koji se realizuje u okviru programa "Kreativna Evropa", dupliran je u prethodne tri godine što znači da je taj poziv atraktivan za sve organizacije iz 40 država koje učestvuju u programu.

"U okviru poziva postoje tri kategorije - mali, srednji i veliki, a u okviru svake kategorije se podeli po 20 miliona evra. Maksimalan budžet za male projekte je do 200.000 evra, dok je za srednje projekte, koji su najkonkurentniji, maksimalan budžet iznosi do milion evra", objasnio je Milosavljević.

Kako je rekao, u budućnosti će Desk Kreativna Evropa Srbije raditi na decentralizaciji odabranih projekata jer su projekti trenutno uglavnom koncentrisani u Beogradu i Novom Sadu.

On je dodao da Ministarstvo kulture ima poseban godišnji konkurs za kofinansiranje projekata koji su odobreni u okviru programa "Kreativna Evropa".

Jelena Anđelković Grašar iz Arheološkog instituta, koji trenutno ima projekat srednje veličine u vrednosti od milion evra, rekla je da je fokus da se kroz projekte programa "Kreativna Evropa" razgrana međunarodna saradnja.

"Mi već imamo široku međunarodnu saradnju, ali za nas je od izuzetnog značaja da sve što saznamo i iskopamo podelimo sa publikom i zato smo jedan od prvih naučnih instituta koji je krenuo u pokazivanje toga šta nauka znači i zašto je važno da nauka bude otvorena za javnost. To nam je pomoglo da shvatimo da je naše mesto zaista između nauke i kulture", izjavila je ona.

Prema njenim rečima, Arheološki institut trenutno sprovodi projekat iz kategorije malih "SHELeadersVR" koji je posvećen vladarkama Balkana sa ciljem da se osnaži Zapadni Balkan.

"Za projekat su izabrane najreprezentativnije kraljice koje pokazuju da sve ono što je potiskivano u izvorima i što je negativno pisano o ženama može da bude pretočeno u jedan lep narativ i prezentovano mlađim generacijama kroz aplikaciju virtuelne realnosti. Za Srbiju smo izabrali kneginju Milicu, a aplikaciju i kompletnu opremu smo zbog decetralizacije ustupili Narodnom muzeju u Kruševcu na korišćenje", rekla je ona.

Dodala je da je u Skoplju održana prezentacija o Mariji Paleolog, kao i da se zahvaljujući partnerima omogućeno da identična oprema koja postoji u Kruševcu, bude i u prestonici Severne Makedonije.

Anđelković Grašar je istakla da je drugi projekat iz kategorije malih "StećakLand" u kom su nosioci projekta stećci kao specifična pojava na Zapadnom Balkanu.

"U ovom projektu smo izabrali stećke kao nosioce tipičnog kulturnog sadržaja za naš prostor i što je važno, uradili smo digitalizaciju tih stećaka koji se nalaze u digitalnoj mapi. Uvrstili smo stećke iz Etnografskog muzeja, ali i iz Mramorja i Rastišta, što pokazuje našu težnju ka decentralizaciji jer će aplikacije biti dostupne u Užicu i Novom Pazaru", rekla je ona.

Anđelković Grašar je rekla da u projektu iz kategorije malih koji sprovodi Arheološki institut pod nazivom "Dancing Histor(y)ies" učestvuje 13 partnera iz 11 evropskih zemalja, kao i da je Srbija jedina država koja nije članica EU.

"Prošle godine smo imali festival 'Moving borders' gde je bila ideja da plesom i angažovanjem lokalne zajednice pomeramo sve vrste granica, naročito one barijere koje su među ljudima na rasnom, etničkom ili rodnom planu", poručila je ona.

Prema njenim rečima, projekat "Dancing Histor(y)ies" pomaže da se ujedine lokalna zajednica i arheološko nasleđe.

"Ne smemo da zaboravimo da je Viminacijum bio označen kao mesto za pljačku i nama je mnogo trebalo da lokalnom stanovništvu dočaramo da mi možemo da im ponudimo i radna mesta i osećaj da sa nama mogu da podele svoju kreativnost. Ove godine smo uključili još više reprezenata lokalne zajednice, a bila su uključena i deca sa autizmom i daunovim sindromom", naglasila je ona.

Dodala je da je Arheološki institut najponosniji na projekat pod nazivom "GreenHeritage" koji ima cilj da pokaže da su nasleđe i priroda neodvojivi.

"Brinući o jednom i o drugom mi činimo jedan kontinuitet koji znači održivu budućnost. Da bismo mlade naučili o tome, moramo da propričamo jezikom mladih, odnosno upotrebom društvenih mreža i raznih aplikacija", rekla je ona.

Jadranka Anđelić iz DAH teatra izjavila je da taj teatar sprovodi projekat koji je počeo 2023. i traje do kraja ove godine, a posvećen je drveću.

"Drveće je jedan od osnovnih elemenata zdravlja i balansa i to je nešto što moramo očuvati, a znamo da je ugroženo. Sve je krenulo od našeg projekta 'Dancing Trees', odnosno 'drveće koje pleše' koji je postao model za evropski projekat 'Trees' koji ima cilj da podigne ekološku svest kroz izvođačke umetnosti. U tom projektu sada učestvuje osam partnera iz sedam zemalja", rekla je ona.

Kreativna Evropa je najznačajniji program EU za podršku aktivnostima sektora kulture i audio-vizuelnih delatnosti, a iako Srbija nije članica EU, već skoro 20 godina aktivno učestvuje u tom programu koji sprovodi Evropska komisija.