Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prva četiri meseca 24,84 milijarde evra,rast 10,6%

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-april iznosi 24,845 milijardi evra, što je za 10,6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u istom periodu izražena u dolarima iznosila je 26,525 milijardi dolara ili za 9,0 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 11.559,0 miliona dolara, što čini povećanje od 6,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 14.966,1 miliona dolara, što je za 11,0 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10.831,5 miliona, što čini povećanje od 8,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 14.013,5 miliona, što predstavlja povećanje od 12,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3.407,1 miliona dolara, što čini povećanje od 28,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 3.182,0 miliona, što je povećanje od 30,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,2 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 80,4 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,0%); sledi Beogradski region (22,3%), Region Južne i Istočne Srbije (22,0%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,9%), a oko 1,8% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,9%); slede Region Vojvodine (31,5%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,8%), Region Južne i Istočne Srbije (8,7%), a oko 2,1% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.

To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,5% (7342,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 24,7% (2852,8) i oprema, 11,8% (1363,6).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,2 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,6% (8025,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,3% (3182,7), i oprema, 11,2% (1678,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,9% (2080,1 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 57,7% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno kada je reč o izvozu bili su: Nemačka, BiH, Kina, Italija i Mađarska, a kada je reč o uvozu: Kina, Nemačka, Italija, Mađarska i Turska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 853,1 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata i medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Izvoz Srbije iznosi 1671,6 a uvoz 818,5 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 204,2%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1564,9 a uvoz 764,6 mil. evra (suficit je 800,3 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 204,7%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju), a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču) i Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i lignit).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Češkom, Slovačkom, Rumunijom, Nemačkom, Švedskom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Kazahstanom, Mađarskom, Italijom, Ruskom Federacijom, Turskom, Poljskom, Holandijom, Švajcarskom, Francuskom, Austrijom, Indijom, Belgijom, Slovenijom, Grčkom..

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,8% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,1% ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 14,2%.

U aprilu 2025. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3.041,6 miliona dolara, što čini povećanje od 4,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 4184,0 miliona dolara, što je povećanje od 16,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2.724,4 miliona evra, što čini povećanje od 0,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3755,9 miliona evra, što je povećanje od 12,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2025/mart 2025. godine pokazuje rast izvoza za 1,6% i rast uvoza za 4,3%.

Računato u evrima, desezonirani indeks april 2025 / mart 2025. godine pokazuje pad izvoza za 0,9% i rast uvoza za 1,8%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec april: Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (167 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (133 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 104 mil. dolara; sledi izvoz električne energije, sa 76 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova i pribora za motorna vozila sa 71 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (134 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (132 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz sirove nafte (83 mil. dolara); sledi uvoz električne energije (67 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz aviona, mase od 2 do 15 tona, sa 63 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Podaci za izvoz za 2024. i 2025. godinu su revidirani usled izmena u obuhvatu koje se odnose na evidentiranje prometa u slobodnim zonama.