Fond za nauku otvara dva nova programa ukupno vredna 9,4 miliona evra

BEOGRAD - Direktor Fonda za nauku Srbije Nenad Filipović najavio je danas otvaranje dva nova programa za prijavu naučno-istraživačkih projekata i to Program podrške projektima u oblasti veštačke inteligencije i Zeleni program saradnje nauke i privrede (II faza) za koje je ukupno obezbeđeno 9,4 miliona evra.  

On je kazao da je ukupan budžet Programa podrške projektima iz oblasti veštačke inteligencije 8,4 miliona evra, a maksimalan budžet po projektu 300.000 evra, dok je ukupan budžet za Drugu fazu Zelenog programa saradnje nauke i privrede milion evra, a maksimalni budžet po projektu 100.000 evra.  

Filipović je na svečanosti u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu povodom otvaranja ova dva projekta kazao da su sredstva za finansiranje Programa podrške projektima iz oblasti veštačke inteligencije obezbeđena kroz zajam Svetske banke u okviru Projekta akceleracije inovacija i podsticanje rasta preduzetništva u Srbiji (Projekat SAIGE).  

"Ovaj program implementiran u saradnji sa EU ima za cilj da ubrza društveni, tehnološki, kulturni i ekonomski razvoj Srbije u prioritetnim oblastima veštačke inteligencije. Program je zasnovan na Strategiji razvoja veštačke inteligencije u Srbiji za period 2025-2030. i obuhvata razvoj nauke inovacija i tehnoloških rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji sa posebnim fokusom na medicinu, biotehnologiju, obrazovanje, poljoprivredu, inženjerstvo i informacionu bezbednost i druge oblasti", objasnio je on.  

Kako je naglasio, na ovaj program koji traje 24 meseci mogu da konkurišu sve akreditovane naučno-istraživačke organizacije u Srbiji.  

Prema njegovim rečima očekuje se da za ovaj program prođe oko 25 do 30 projekata.  

Filipović je kazao i da se Druga faza Zelenog programa saradnje nauke i privrede finansira iz budžeta Srbije i usmerena je na komercijalizaciju rezultata projekata podržanih u prvoj fazi programa, odnosno da za program mogu da konkurišu samo projekti koji su realizovani u okviru prve faze programa.  

On je naveo i da ciljevi ovog programa, za koji se očekuje da prođe 10 projekata, obuhvataju podsticanje saradnje između nauke i privrede, kroz projekte zasnovane na primeni istraživačkih rezultata, uključivanje mladih i izvrsnih istraživača u rešavanje gorućih društvenih problema, kao i jačanje kapaciteta naučno-istraživačkih ustanova i formiranje novih, stručnih projektnih timova, ali i unapređenje saradnje nauke i privrede kroz finansiranje projekata čiji rezultati imaju potencijal za praktičnu primenu i doprinose rešavanju vitalnih društvenih i ekoloških izazova.  

"Cilj ovog programa koji traje 12 meseci je podizanje nivoa kvaliteta životne sredine rešavanjem problema koji dovode do neželjenih klimatskih promena, zagađenja, gubitka biodiverziteta i neodrživog korišćenja prirodnih resursa", rekao je Filipović.  

On je kazao i da će konkurs za oba programa biti otvoren ovih dana i da u Fondu za nauku mogu da konkurišu svi istraživači koji su na fakultetima i institutima, čak i oni koji imaju postojeće projekte što je po prvi put dozvoljeno.  

Filipović je podsetio i da je je ovo 15 program koji Fond za nauku otvara od svog postojanja od 2019, u da je ukupna vrednost svih programa oko 116 miliona evra.  "Iskustva su dosta dobra. Naučna zajednica je veoma aktivna i učestvuje u prijavljivanju projekata i prvi put Fond za nauku će za jednu godinu bukvalno imati četiri ili pet programa koje će objaviti", rekao je on.  

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov kazala je da očekuje veliki odziv na ove programe ističući da oni za resorno ministarstvo znače mnogo, prevashodno, kako je navela, što su direktor Fonda za nauku i ona prošle sedmice potpisali prvi put Sporazum o saradnji za sve kapitalne ali i manje projekte u Ministarstvu zaštite životne sredine.  

"Struka je okosnica što po pitanju najbolje dostupnih tehnika i tehnologija, što po pitanju usaglašavanja onih mera i aktivnosti koje su u skladu sa regulativom i u tom kontekstu očekujem i da zeleni program da kako inovativna rešenja koja su neophodna za zelenu tranziciju, tako i konkretne primenljive rezultate koji mogu sutra biti okosnica za sve ono što radimo u ovoj oblasti, a to su polja svakako zaštite vazduha, zemljišta, upravljanje otpadom, otpadnim vodama i naravno zaštita biodiverziteta", rekla je Pavkov.  

Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Aleksandra Šuvaković izjavila je da će to ministarstvo svim silama podržavati dalje start-upove i dalje programe Fonda za nauku.  

"Želela bih da imamo što više aplikacija i da u recenzijskim postupcima prođu najbolji projekti - oni koji će doneti rezultate i čije će efekte prvo osetiti naše društvo i država, a uskoro će biti prepoznati i na svetskom nivou", rekla je ona.  

Šuvaković je kazala i da će u okviru Programa podrške projektima u oblasti veštačke inteligencije biti angažovano 250 istraživača.  

Asistent na Fakultetu za inženjering Univerziteta u Kragujevcu Tijana Geroski kazala je da je ona jedan od istraživača na projektu Intel Heart koji je realizovan u okviru programa Prizma Fonda za nauku i istakla da program u oblasti veštačke inteligencije koji se najavljuje predstavljaju priliku da istraživači razviju nove algoritme u oblasti veštačke inteligencije.  

Ona je rekla da se projekat IntelHeart konkretno bavi razvojem sistema za podršku odlučivanju za dijagnostiku srčane slabosti i da on u sebi generiše podatke pomoću algoritama veštačke inteligencije, ali i fizičkih modela i metode konačnih elemenata.  

"Cilj nam je rana dijagnostika srčane slabosti, ali i prognoza bolesti kod pacijenata kod kojih je ta bolest dijagnostikovana. Ono što je i novitet u okviru ovog projekta je to da se prvi put koristi glas kao biomarker, dakle nije potrebno da se iz biomarkera krvi ili nekih drugih invazivnih procedura, dijagnostikuje sama bolest", rekla je Geroski.  

Kako je objasnila glas može svaki mobilni telefon da skuplja i na osnovu toga se vrši dijagnostika bolesti pomoću algoritma veštačke inteligencije.  

Geroski je dodala i da je ovaj projekat trenutno naučnog karaktera, s obzirom na to da su algoritmi koji se razvijaju potpuno novi i prvi put se koristi glas kao biomarker.  

"Cilj je da se nakon završetka projekta dalje radi na razvoju softvera i platforme koje će biti konačni izlaz iz projekta i da kasnije komercijalizujemo to i da stvarno uđe u kliničku praksu i da lekari to koriste", kazala je ona.