Spoljnotrgovinska razmena lane bila 69,547 milijardi evra, 6,2 odsto više nego 2023. godine

BEOGRAD - Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je 2024. godine iznosila 69,547 milijardi evra, što je za 6,2 odsto više nego 2023. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Razmena u dolarima iznosila je 75,301 milijardu i bila je za 6,4 odsto veća nego prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, vredeo je 30,503 milijarde, 6,5 odsto više nego 2023. godine a uvoz 39,044 milijarde, što predstavlja povećanje od 5,9 odsto u odnosu prethodnu godinu.

Izvezeno je robe u vrednosti od 33,038 milijardi dolara, što čini rast od 6,8 odsto u odnosu na 2023. godinu, a uvezeno je robe u vrednosti od 42,263 milijarde dolara, 6,1 odsto više nego godinu dana ranije.

Deficit izražen u evrima iznosio je 8,540 milijardi, što je povećanje od 3,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom a deficit u dolarima 9, 224 milijarde, 3,6 odsto više nego 2023. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 78,2 odsto i veća je od pokrivenosti prethodne godine, kada je iznosila 77,7 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine - 34,3 odsto, sledi Beogradski region - 22,7 odsto, Region Južne i Istočne Srbije - 21,3 odsto te Region Šumadije i Zapadne Srbije - 20,4 odsto.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region - 43,9 odsto, slede Region Vojvodine- 32,3 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije- 13,4 odsto i Region Južne i Istočne Srbije - 8,7 odsto.

U strukturi i izvoza i uvoza po nameni proizvoda, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, slede roba za široku potrošnju i oprema.

Najveća spoljnotrgovinska robna razmena bila je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije činile su 58,8 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 3,073 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića, drumskih vozila, električnih mašina, aparata i uređaja.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom a najveći deficit bio je u trgovini sa Kinom i to zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova.

Sledi deficit sa Italijom, Turskom, Irakom, Poljskom, Kazahstanom.