Ambasadori na konferenciji SDF2025: Zapadni Balkan važan za konkurentnost EU privrede

BEOGRAD - Dvodnevna međunarodna konferencija iz oblasti održivog razvoja "Sustainable Development Forum 2025: Konkurentnost u turbulentnim vremenima" počela je danas u Beogradu panelom ambasadora EU, Nemačke, Velike Britanije i Italije koji su tom prilikom istakli da je za konkurentnost evropske privrede važan Zapadni Balkan i postepeno integrisanje ovog regiona u jedinstveno evropsko tržište.

Na otvaranju konferencije savetnik predsednika Privredne komore Srbije Radman Šelmić rekao je da je dekarbonizacija trenutno najvažniji koncept za Srbiju, EU i svet, kao i da je Srbija u tom pogledu načinila značajne korake, posebno u pogledu oporezivanja emisija štetnih gasova.

"Druga važna stvar je usvajanje srpske verzije CBAM-a, odnoso regulacije uvoza 'karbonski-intenzivne' robe", rekao je Šelmić.

Napomenuo je da je ovo posledica usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa EU, i naglasio da je upravo Evropska unija primer diverzifikacije trgovine koja koja je u današnje vreme strateški važna.

"Prethodne godine EU je vodila trgovinske pregovore sa 40 zemalja sveta. Čak i Kina aktivno radi da uskladi svoje industrijske stadarde sa evropskim", istakao je Šelmić.

Prema njegovim rečima glavni izazov za Srbiju u pogledu dekarbonizacije je elektroenergetski sistem koji u našoj zemlji proizvodi tri do četiri puta više emisija nego što je evropski prosek.

Šelmić je rekao da je za dekarbonizaciju i zelenu traziciju ključno da se obezbede finansijska sredstva.

"Potrebno je odbaciti neoliberalnu paradigmu koja kaže da državno investiranje destimuliše privatni kapital. Ja verujem da zelena transformacija ekonomije upravo pokazuje da ovo nije tačno", rekao je on.

Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je na panelu da je pogrešno doživljavati konkurentnost i održivost kao kontradikcije.

"Kompanije koje nisu deo zelene tranzicije neće u budućnosti moći da budu konkurentne. Isto je i sa društvenom odgovornošću, komnpanije koje se ne drže dobrih društvenih praksi neće moći da privuku radnu snagu", rekao je fon Bekerat.

On je istakao da se Evropska komisija aktivno konsultuje sa poslovnim zajednicama u državama članicama kako bi olakšalo poslovanje.

"Moramo da učinimo poslovanje u EU jednostavnijim. Jedinstveno tržište je najvažniji adut unije ali ono nije dovršeno. Moramo ga kompletirati kada je u pitanju energetike i telekomunikacija, ali takođe moramo da budemo oštri kada je u pitanju zaštita jedinstvenog tržišta", rekao je fon Bekeret.

On je dodao da ovo ne znači protekcionizam, već zaštitu od nepoštenih trgovinskih mera.

Ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson komentarisao je odnos Britanije sa EU u godinama nakon "bregzita" rekavši da postoje oblasti u kojima se između njih vode kompleksni pregovori, ali i oblasti u kojima su usaglašeni, posebno u oblasti trgovinskih ugovora i regulativa kao što je CBAM (mehanizam Evropske unije koji uvodi "porez na ugljenik" na određenu uvoznu robu kako bi se stimulisali evropski proizvođači).

"Na primer, Ujedinjeno kraljevstvo se pridružilo programu 'Horizon Europe' koji omogućava pristup skoro 1 milijardi evra fondova za istraživanja, ovo je fantastična prilika koja je dostupna i Srbiji kao članici ovog programa", naveo je Ferguson.

On je istakao da evropske zemelje moraju da obezbede "čvrste temelje", posebno u ključnim sektorima koji su pogon ekonomije kao što je energetika.

"I pred Srbijom je važan posao kada je u pitanju diverzifikacija izvora snabdevanja", rekao je Ferguson.

Ambasadorka Nemačke Anke Konrad navela je da su za tu zemlju aktuelna pitanja kako vlada može da stvori podsticajno okruženje za ekonomiju, ali i kako da zaštiti kompanije od nepoštene konkurencije.

"Ako želimo da budemo konkurentni moramo da budemo održivi. Ne možemo samo kopirati jeftina rešenja, moramo da učinimo više. Moramo da obezbedimo da budemo predvodnici, a ne da čekamo druge", rekla je Konrad.

Ambasador Italije Luka Gori naglasio je da je za integracija Zapadnog Balkana veoma važna za evropsku konkurentnost.

"Danas se govori o tome da su Albanija i Crna Gora potencijalno najnaprednije države EU kandidati i ovo je u redu? Nije u redu. Ukoliko postoji geopolitička potreba za integracijom, treba da integrišemo sve zemlje regiona", rekao je Gori.

On je dodao da, ukoliko države Zapadnog Balkana zaista žele da stvaraju vrednost, treba da rade i na međusobnoj integraciji.

"Vreme globalizacije, onakvo kakvo nam je bilo poznato, je gotovo. Moramo da osnažimo autonomnost Evrope, nezavisnost Evrope čiji je važan deo Balkan i moramo da se potrudimo da balkanske zemlje budu sa nama", rekao je Gori.

Među ostalim učesnicia konferencije su i stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mort, direktor "One Planet Network"-a pri UNEP-u Horhe Laguna-Selis, kraljevski astronom UK i bivši predsednik Kraljevskog društva Lord Martin Ris, direktorka El-Erijan instituta za bihevioralnu ekonomiju i politiku Lusija Rajh, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju na Džadž biznis školi Haled Soufani i direktorka za komunikacije i marketing na Džadž biznis školi Trejsi Horn.

Organizatori navode da forum održivog razvoja 2025 postavlja Beograd u epicentar globalne rasprave o zelenoj tranziciji i održivosti, istovremeno nudeći domaćim kompanijama mogućnost da predstave svoja rešenja pred međunarodnom zajednicom i uspostave nove vidove saradnje, poručuju orgazatori.

Konferenciju organizuje Globalni forum za održivi razvoj uz podršku Privredne komore Srbije i Džadž biznis škole Univerziteta u Kembridžu.