Anke Konrad: Nadam se da će još dva sporazuma o mobilnosti radnika biti ratifikovana uskoro

BEOGRAD - Ambasador Nemačke Anke Konrad izjavila je na danas otvorenoj međuministarskoj konferenciji "Radne migracije u okviru Centralnoevropske inicijative - Sigurni putevi i održivo tržište rada" da Nemačka ostaje posvećena partnerstvu sa Srbijom i regionom kada je reč o migraciji radne snage i izrazila uverenje da će uskoro biti ratifikovana preostala dva sporazuma o mobilnosti radnika u okviru Berlinskog procesa.

"Dobro upravljana migracija radne snage podržava rast", rekla je Konrad u uvodnom delu dvodnevnog skupa, koji se održava tokom predsedavanja Srbije CEI, kada je izrazila očekivanje da će i poslednja dva od četiri sporazuma o mobilnosti u okviru Berlinskog procesa uskoro biti ratifikovana.

Naglasila je da su dobro uspostavljena partnerstva sa brojnim zemljama postala ključna karakteristika nemačke migracione mreže i okvira.

Nemačka poslednjih sedam decenija kontinuirano prilagođavala migracione politike nastojeći da uravnoteži potrebu za radnom snagom, rešavanje demografskih izazova i pitanja integracije, kao i integraciju radnika migranata, rekla je ona.

Zakon o migraciji radnika sa kvalifikacijama olakšao je priznavanje diploma i proširilo mogućnost ulaska u Nemačku, rekla je ona i dodala da su i propisi o Zapadnom Balkanu postali trajni, stvarajući praktičan kanal koji mnogi radnici već koriste.

"I to je pristup, mobilnost radnika, koji zastupamo i na zajedničkom regionalnom tržištu u okviru Berlinskog procesa, gde su dogovorena četiri sporazuma o mobilnosti, i nadamo se da će uskoro biti ratifikovana i poslednja dva", navela je ona i dodala da se zahvaljujući tome povećala mobilnost stručnjaka.

Od 2015. godine, GIZ sarađuje sa nacionalnim partnerima u Srbiji, a takođe i u širem regionu, i podržali smo sveobuhvatno upravljanje migracijama i razvoj okvira na tom polju, izgradnju institucionalnih struktura, okvira politika, fokusirajući se na veštine, zapošljavanje, redovnu mobilnost, kao i povratak i reintegraciju.

Čestitala je Srbiji na tome što je Ministarstvo rada razvilo prvu strategiju ekonomskih migracija kako bi se odgovorilo na potrebe tržišta rada i demografske trendove.

Konrad je ocenila i da je usklađivanje Zakona o radu u Srbiji primer dobre prakse koju je potrebno nastaviti.

Ulaganje u veštine, zaštitu radnika kroz sigurno zapošljavanje, suzbijanje dezinformacija koje podstiču ksenofobiju, preuzimanje odgovornosti i prekogranična saradnja su značajni faktori kako bi redovni putevi nadmašili neregularne rute i kako bi se migracija radne snage učinila održivom.

Kao dobro ocenila je to da se razgovori vode pod okriljem zemalja CEI jer je to kako je dodala prilika da se paralelno razmotre i možda specifični izazovi za region.

"Mislim, to je na neki način hitna tema, a istovremeno i pokretač konkurentnosti, stabilnosti i potencijalni pokretač ekonomskog rasta. I očigledno je i ovde, u Srbiji, da dešavanja na domaćem tržištu rada - potreba za migracijom radne snage, predstavlja i izazov i priliku za društvo u celini", rekla je ambasador.

Prema njenim rečima, Nemačka ima bogato iskustvo u upravljanju migracijom radne snage iz tu postoje dobra iskustva.

"Dobro upravljana migracija radne snage podržava rast. Mobilnost je strukturna karakteristika naših ekonomija. Ako se mobilnost podrži i organizuje na pravi način može smanjiti nedostatak radnika sa određenim veštinama i podržati rast", rekla je ona i dodala da podaci koji imaju za region CEI da su obrasci migracije radne snage dinamični i kontinuirano se razvijaju u skladu sa razvojem ekonomije i demokratije.

Mnoge zemlje sada deluju istovremeno kao Srbija, kao zemlje porekla i odredišta što zauzvrat dovodi do promena u demografiji, platama, zahtevima poslodavaca, a takođe i zahteva zaposlenih, dodala je ona.

Ambasador je dodala da ipak na globalnom nivou i pored svega migracije radne snage dovode do stvaranja novih mogućnosti.

Kao važno je istakla potrebu da se migracija radne snage organizuje tako da bude bezbedna, legalna i korisna za sve.

CEI je incijativa nastala nakon pada Berlinskog zida 1989. godine sa ciljem da ponovo ujedini Istočnu, Centralnu i Jugoistočnu Evropu sa ostalim evropskim zemljama.

Misija inicijative kojom Srbija predsedava u 2025. godini je da promoviše stabilnost, dijalog, saradnju i evropski napredak među državama članicama u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi sa fokusom na zemlje kandidate za članstvo u EU.