NBS: Krediti privredi u trećem kvartalu povećani za 3,7 odsto, stanovništvu za 5,1 odsto

BEOGRAD  - U uslovima dodatno ublaženih kreditnih standarda i povoljnih uslova zaduživanja, kreditna aktivnost prema nemonetarnom sektoru nastavila je da ubrzava međugodišnji rast, koji je u septembru iznosio 12,8 odsto, pri čemu je kreditiranje stanovništva ubrzalo međugodišnji rast na 16,1 odsto, a kreditiranje privrede na 9,0 odsto, navodi se u izveštaju o trendovima u kreditnoj aktivnosti u trećem kvartalu, koji je danas objavila NBS.

Ističe se da su ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, ubrzali međugodišnji rast u nešto većoj meri nego krediti, na 13,2 odsto u septembru.

Krediti privredi su tokom trećeg tromesečja povećani za 3,7 odsto ili za 66 milijardi dinara, što je slično povećanju u prethodnom tromesečju.

Rast kredita se većim delom odnosio na zaduženje privrednih društava i bio je vođen odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva, za kojim slede investicioni krediti.

Posmatrano po delatnostima, najviše su se zaduživala preduzeća iz prerađivačke industrije, a zatim preduzeća iz sektora trgovine i saobraćaja, dok su samo preduzeća iz energetike i poslovanja nekretninama smanjila svoja zaduženja.

Nešto manje od tri četvrtine prirasta u trećem tromesečju odnosilo se na kredite velikim preduzećima, što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih mikropreduzećima,malim i srednjih preduzećima u ukupnim kreditima privredi bude smanjeno na 59,2 odsto u septembru, dok je njihov međugodišnji rast ubrzan na 9,9 odsto, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o kreditima stanovništvu, krediti bez efekta promene deviznog kursa, povećani su tokom trećeg tromesečja za 5,1 odsto ili 88,8 milijardi dinara, čemu je najviše doprineo rast gotovinskih i stambenih kredita.

Ove dve kategorije kredita zabeležile su rekordne priraste u septembru, čemu je, ukazuju iz NBS, doprinela i primena privremenih mera Narodne banke, koje uključuju ponudu kredita po povoljnijim uslovima za građane sa nižim primanjima, a rast stambenih kredita potpomognut je i odobravanjem kredita iz državnog programa stambenih kredita za mlade.

U izveštaju se ističe da su zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike NBS i Evropske centralne banke uslovi zaduživanja privrede i stanovništva ostali povoljni tokom trećeg tromesečja.

Padu kamatnih stopa za stanovništvo u septembru doprineo je početak primene mera kojima je omogućeno kreditiranje građana s nižim primanjima po povoljnijim kamatnim stopama.

Tako je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu u trećem tromesečju smanjena na 9,2 odsto sa 9,7 odsto koliko je iznosila u drugom tromesečju).

S druge strane, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi blago je korigovana naviše, sa 6,5 odsto na 6,6 odsto.

Prosečna kamatna stopa na kredite u evro znaku u trećem tromesečju smanjena je na 4,6 odsto za stanovništvo i 4,7 odsto za privredu, sa 4,9 odsto, koliko je u proseku iznosila za oba sektora u drugom tromesečju.

Što se tiče dinarizacije stanja ukupnih plasmana privredi i stanovništvu, ona je povećana tokom trećeg tromesečja za 0,1 procentni poen, na 38,6 odsto u septembru.

Pritom, zahvaljujući izraženijem rastu dinarskih od devizno indeksiranih kredita, stepen dinarizacije plasmana stanovništvu povećan je na 56,0 odsto u septembru, sa 55,8 odsto u junu.

S druge strane, privreda se tokom trećeg tromesečja pretežno zaduživala u deviznom znaku, što je uticalo na to da stepen dinarizacije plasmana privredi bude smanjen na 21,7 odsto sa 22,0 odsto.

Iz NBS ukazuju da je rast kreditne aktivnosti, uz očuvanje kvaliteta aktive banaka, uticao je na to da se učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spusti na novi minimum od 2,2 odsto u avgustu a tako je ostalo i u septembru.