Ana Brnabić: Naredna godina izborna, ali probaćemo da donesemo godišnji plan rada Skupštine

BEOGRAD - Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da će sledeća godina biti izborna za srpski parlament, ali da bi trebalo da se po prvi put donese godišnji plan rada skupštine.

"Kao i uvek imamo ogromne planove i imam ih mnogo, ali sledeća godina će biti izborna godina. Dakle, za parlament to znači da će raditi neko vreme, a onda, pošto svi počinjemo da se pripremamo za izbore i parlament se raspušta. Ali jedna stvar koju nismo uspeli da uradimo, a koju sam uvek smatrala veoma važnom i koja bi trebalo da bude veoma inkluzivna i samim tim veoma orijentisana ka EU, jeste da, po prvi put u istoriji srpskog parlamenta, usvojimo godišnji plan rada parlamenta", rekla je Brnabićeva, na panelu "Pokretanje reformi: Parlamenti u središtu transformacije".

Ona je napomenula da to mora da se uradi uz učešće parlamentarne opozicije, ali da će svakako pokušati to da uradi do kraja svog mandata predsednika parlamenta.

"To je nešto za šta, nažalost, zbog nepredviđenih okolnosti nismo imali vremena i prostora da se to uradi u smislu poverenja. Ali ja zaista verujem da našem parlamentu treba godišnji plan rada i da će godišnji plan rada takođe podržati rad izvršnog dela vlasti, odnosno vlade, jer ćemo tada, imati mnogo bolji plan i ciljeve u smislu reformi za naredne godine", rekla je Brnabićeva.

Ulažemo mnogo više vremena u razgovore sa skeptičnijim članicama EU

Ana Brnabić izjavila je danas da se u okviru parlamentarne diplomatije sada ulaže mnogo više vremena u razgovore sa skeptičnijim članicama EU, nego u razgovore sa onima koje su tradicionalno više podržavale Srbiju na evropskom putu.

Ona je to rekla na panelu pod nazivom "Pokretanje reformi: Parlamenti u središtu transformacije", koji se održava na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a, a odgovarajući na pitanje moderatora Vladimira Bilčika da prokomentariše parlamentarnu diplomatiju Srbije. "Otkako sam postala predsednica Narodne skupštine, jedno od mojih ključnih područja fokusa bila je parlamentarna diplomatija. Uvek sam smatrala da parlamentarnu diplomatiju treba ojačati, jer postoje stvari koje samo poslanici mogu da urade. I smatrala sam da mi, kao parlament, kako bismo unapredili, posebno pristupni proces Srbije ka EU, moramo da budemo mnogo aktivniji u parlamentarnoj diplomatiji", kazala je Brnabić.

Dodala je da je parlamentarna diplomatija do sada uglavnom pokušavala da postigne rezultate kroz bilateralne parlamentarne grupe prijateljstva, kroz delegacije u Savetu Evrope, OEBS-u i drugim međunarodnim telima. "Ali ja sam takođe bila veoma aktivna, posebno u poslednja dva meseca, pokušavajući da dođem do onih država članica EU koje su mnogo skeptičnije ili kritičnije prema Srbiji", rekla je Brnabić.

Dodala je da bi sada, kada se osvrne na vreme kada je bila predsednica vlade, neke stvari uradila veoma drugačije u pogledu diplomatije, navevši da je tada uglavnom razgovarala sa zemljama koje već snažno podržavaju Srbiju na EU putu. "Ulagali smo vreme u to da ih informišemo šta sve radimo, koji su naši ciljevi, šta smo postigli i kuda idemo. Ali gotovo da uopšte nismo ulagali vreme u razgovore sa zemljama koje su bile skeptičnije - poput baltičkih država, pre svega, nordijskih zemalja i Beneluksa. Sa Nemačkom smo uvek imali dobru komunikaciju, ali sa Beneluksom, Baltikom, nordijskim zemljама nismo ni pokušali da otvorimo kanale komunikacije, kako bi mogli iz prve ruke da čuju šta pokušavamo da postignemo, koliko smo zapravo posvećeni, ali i da mi iz prve ruke čujemo koje su njihove stvarne zabrinutosti kada je reč o Srbiji", kazala je Brnabić. 

Dubravka Đedović Handanović: Srbija ima viziju dekarbonizacije, ali još ćemo koristiti termoelektrane

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da Srbija ima viziju dekarbonizacije, ali da, kako ne bi ušla u dodatne probleme sa prenosnim sistemom kroz dekarbonizaciju, planira da još neko vreme koristi svoje termoelektrane.

Ona je, na panelu "Razbijanje zavisnosti, jačanje konkurentnosti: Energetski izazovi Zapadnog Balkana" na forumu "BELTALKS: Belgrade Economic Talks", istakla da je Srbija prošle godine završila novu, izgrađenu po svim standardima EU, termoelektranu u Kostolcu, koja ima dodatnih stabilnih 350 megavata.

"Pored toga, planiramo da više investiramo u našu rudarsku opremu kako bismo osigurali da imamo sopstvene resurse dok se ne dekarbonizujemo", dodala je ona.

Navela je da je u Srbiji donedavno bila zabrana nuklearne energije i izgradnje nuklearnih elektrana, ali da je promenjen zakon u toj oblasti.

"Već imamo istraživačke institute koji su pomogli u tom procesu, ali zapravo možemo da planiramo uvođenje nuklearnih elektrana. To je težak zadatak. Potrebni su nam ljudi, potrebni su nam istraživački instituti, potrebne su nam akademske institucije", rekla je ministarka i dodala da smo u prvoj fazi pripreme prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, jer su koraci koje jedna zemlja mora da ispuni veoma jasni. 

Srbija veoma strpljivo radi sa ruskom stranom na rešenju za NIS

Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da Srbija kao dobar partner veoma strpljivo radi sa ruskom stranom na pronalaženju rešenja za NIS.

"I dalje smo u vremenskom okviru koji smo dali, još uvek pokušavamo da vidimo rezultat i ishod toga", rekla je ministarka na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

Poručila je da je veoma važno da rafinerija NIS-a nastavi da radi ne samo zbog doprinosa našem budžetu i BDP-u već i zbog proizvodnje. "Nećemo dozvoliti bilo kakav scenario koji bi ugrozio nastavak rada rafinerije", istakla je Đedović Handanović.

Na pitanje da li postoji interesovanje trećih strana, ona je rekla da su se vodili razgovori sa različitim partnerima ili stranama, kao i da je Srbija to dozvolila. "Srbija ima pravo glasa po ovom pitanju, mi smo drugi najveći akcionar, imovina je u našoj zemlji, ali smo čak dozvolili da budemo u potpunosti kooperativni i naravno kada dođe vreme, ako dođe vreme, ako ne bude drugog rešenja, moraćemo da uzmemo stvar u svoje ruke kroz domaći proces jer moramo da zaštitimo naše građane, moramo da zaštitimo našu ekonomiju i moramo da zaštitimo dobrobit naših građana i da ne dođe do potpunog haosa na tržištu", istakla je Đedović Handanović.

Ona je navela da stav Srbije u ovom slučaju, koji će biti, kako je rekla, i u svakom budućem slučaju jeste da zaštiti investitore, iz bilo kog dela sveta da su. "Mislim da je to veoma težak stav, ali je pravedan stav i to je klima u kojoj se investitori mogu osećati bezbedno do poslednjeg trenutka. I to je ono što smo radili u prošlosti. To smo radili kada je reč o NIS-u skoro 10 ili 11 meseci. Neko kaže 'pa, niste ništa uradili'. To nije istina. Prvo, mnogo smo se borili da dobijemo osam licenci za rad NIS-a", ukazala je ministarka. Đedović Handanović je naglasila da je Srbija istovremeno pokušavala da pronađemo rešenje sa ruskom stranom, kako je rekla, veoma strpljivo i kao dobar partner.

Vuk Velebit: Srbija dobro pozicionirana u digitalnoj ekonomiji, Beograd vodeći centar u regionu

Vuk Velebit iz "Pupin inicijative" rekao je danas na forumu GLOBSEC "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da kada je u pitanju digitalna ekonomija da je Srbija u dobroj poziciji i da je Beograd pozicioniran kao vodeći centar u regionu za tehnološke kompanije.

On je na panelu "Izgradnja temelja: infrastruktura, povezanost i poslovno okruženje", govoreći o digitalnoj ekonomiji i inovacijama, rekao da se Srbija veoma dobro snalazi. "Imamo neverovatne startapove. Beograd se pozicionirao kao, rekao bih, vodeći centar u regionu za mnoge američke tehnološke kompanije koje vide talenat, radnu etiku talentovanih ljudi ovde. Ali ono što nam nedostaje jeste da vidimo još start up kompanije 'jednoroge' (čija je vrednost viša od milijardu dolara). Još uvek nemamo nijednog 'jednoroga' u Srbiji. I nedostaje nam pristup fondovima rizičnog kapitala", ocenio je Velebit.

Kako kaže stvari su počele da se menjaju, ali da je važno da se više proizvoda pravi u Srbiji. "Razumem da nam je u prvom periodu bio potreban 'outsorsing' (treće lice) i priliv znanja. A sada mislim da imamo znanje. Sada je sledeći korak za srpske kompanije da grade proizvode, dobre proizvode, da imaju pristup ne samo evropskom, već i američkom i drugim tržištima", zaključio je Velebit.

On je dodao da već dugo godina slušamo, a i da smo danas mogli da čujemo da "postoji prozor mogućnosti" da Srbija postane deo EU. "U trenutnim geopolitičkim okolnostima, mislim da treba da razgovaramo o poverenju. I nije samo pitanje da li je Srbija spremna i da li mi kao Srbi želimo da budemo deo EU. Mi želimo da budemo deo EU, ali trebalo bi da se pozabavimo i pitanjem da li je EU spremna da integriše region. Jer ako to nije slučaj, i ako sada odjednom, uz svo poštovanje, Albaniji i Crnoj Gori vodeći kandidati, i ako niste spremni da integrišete najveću zemlju regiona, onda imamo problem. Jer ako stvorite takvu vrstu konkurentnosti unutar regiona, u trenutnim geopolitičkim okolnostima, nisam baš optimističan u pogledu integracije u EU", rekao je Velebit. 

Lev Ratnovski: Srbija ima jedinstven program u Evropi za investicije u infrastrukturu

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je danas da Srbija ima vrlo dobru osnovu kada je reč o fiskalnoj poziciji, koja uključuje nizak javni dug i ograničene fiskalne deficite, dodajući da će dva glavna izazova za budućnost predstavljati srednjoročno budžetiranje i pravljenje poslovnog modela za podsticanje rasta.

On je istakao da Srbija ima jedinstven program u Evropi za investicije u infrastrukturu, ali da che glavni izazov u buduchnosti biti kako da se odrzzi taj novi investiranja. "Smatram da je, zahvaljujući ovim faktorima i rezultatima prethodne decenije veoma solidne ekonomske politike, iako je ova godina bila slabija, ipak nije bila izuzetno slaba, s obzirom na vrstu neizvesnosti, kako domaćih, sa kojima se Srbija suočava, tako i slabenja spoljnog okruženja, sankcija prema Rusiji - Srbija i dalje prolazi kroz ovaj period razumno dobro, uzeviši sve u obzir", rekao je Ratnovski na panelu "Izgradnja temelja: infrastruktura, povezanost i poslovno okruženje", koji se održava na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a.

Dodao je da će u budućnosti postojati dva izazova za srpsku ekonomiju, za koje je rekao da nisu nesavladivi, ali da zahtevaju rad i fokus. "Jedna dimenzija je srednjoročno budžetiranje. Srbija sada ima jedinstven program u Evropi za investicije u infrastrukturu. Srbija ulaže oko 6,5 do 7,5 odsto BDP-a u infrastrukturu, u zavisnosti od načina računanja. Za referencu, to je gotovo više nego u bilo kojoj evropskoj zemlji, bar u poslednjih 20 godina. To je zaista mnogo", rekao je Ratnovski.

Dodao je da je pitanje kako sada održati takav nivo investiranja. "Prvo, Srbija je izgradila infrastrukturu, pa je potrebno da je održava. Drugo, dolazi nova infrastruktura, uključujući, na primer, metro. Danas smo čuli o želji da se izgrade tehnološki parkovi. Drugi govore o potrebi ulaganja u ekološku infrastrukturu. Potrebno je ulagati i u energetsku infrastrukturu. Takođe postoje značajne obaveze u vojnim troškovima. Dakle, sve ovo treba uklopiti kroz dobro srednjoročno prioritizovanje. U suštini, Srbija ima fiskalni prostor, ali unutar tog prostora Srbija će verovatno morati da pravi kompromise oko toga u šta ulagati, a u šta ne, i kako prioretizovati stvari. I to je jedan fiskalni izazov za srednji rok", rekao je Ratnovski. 

Marko Čadež: Postali smo veliki izvoznik softvera, u Srbiju će dolaziti sve više velikih sajmova

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da su se u ekonomskom razvoju Srbije dogodile velike promene o čemu, kako je naveo, svedoče i brojevi o izvozu softvera, jer smo pre 10 godina počeli sa 350 miliona evra izvoza, a danas izvozimo 5,1, skoro 5,2 milijarde evra softvera godišnje.

Čadež je, na forumu "BELTALKS: Belgrade Economic Talks", na panelu "Izgradnja temelja: infrastruktura, povezanost i poslovno okruženje", rekao da je, ako se uporedi izvoz softvera po glavi stanovnika sa Austrijom, Srbija bolja od Austrije. "Dakle, nešto dobro se dešava na ovoj stranici i ova promena ide u nekim dobrim pravcima. Postoje i druga pitanja razvoja gde je veoma važna i spasava nas fiskalna sigurnost. Mislim da Vlada i dalje, recimo, veoma dobro rešava ovo pitanje i balansira između rashoda, a to se može videti i u brojkama i u posetama MMF-a i njihovim komentarima i njihovim predviđanjima, a takođe i u investicionom rangu", naglasio je Čadež.

Prema njegovim rečima, pred našom zemljom je veliki skok, investicija u Ekspo 2027. "To je veliki događaj koji će se desiti 2027. godine, ali ono što smo uradili sada u poslednjoj godini jeste da smo od Ekspoa zapravo napravili centar za nove velike događaje. Bićemo jedino mesto u Centralnoj i Istočnoj Evropi koje je biti domaćin GITEKS-a, najvećeg tehnološkog sajma na svetu", rekao je Čadež.

Dodao je da će u Srbiju dolaziti sve više i više velikih izložbi i velikih sajmova i da se radi na tome. Ocenio je da se bez što bržeg učlanjenja u jedinstveno tržište celog Zapadnog Balkana, ne može govoriti o punopravnom članstvu u EU.

Čadež je naveo da je samo za godinu dana postignuto puno između Albanije, Severne Makedonije i Srbije, gde je skraćeno vreme čekanja kamiona na granicama. "Govorim o granicama u regionu, ne govorim o granicama sa EU", rekao je Čadež.

Luka Gori na GLOBSEC-u: Cilj svih zemalja da budu manje zavisne u snabdevanju energijom

Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori rekao je danas na forumu GLOBSEC "BELTALKS:Beogradski ekonomski razgovori" da je važno da zemlje Zapadnog Balkana budu bolje integrisane unutar regiona, jer je to važno zbog bolje povezanosti Evrope u energetskom smislu i da je cilj svih zemalja da budu manje zavisne od spoljnih faktora, da budu stabilnije i predvidljive u snabdevanju energijom.

On je na panelu "Razbijanje zavisnosti, jačanje konkurentnosti: Energetski izazovi Zapadnog Balkana" rekao da je regionalna saradnja unutar zemalja Zapadnog Balkana "ispod nivoa kakav EU želi" i to ne samo u pogledu energetike, već i političke saradnje, trgovinskih odnosa i drugog. Gori kaže da postoje tri glavna problema zašto je to tako.

"Imate različite regulatorne okvire u različitim zemljama. Imate različite mehanizme određivanja cena u različitim zemljama. A takođe imate i različite nivoe liberalizacije tržišta u različitim zemljama. Dakle, ovi problemi su takvi da nije lako insistirati na energetskoj integraciji. Šta možemo da uradimo? Svakako, možemo insistirati na boljoj harmonizaciji između različitih regulatornih okvira u zemljama. Takođe, su nam potrebna veća ulaganja za ažuriranje i modernizaciju infrastrukture, posebno energetskih mreža koje su prilično stare", rekao je Gori.

Istakao je da je jedna od kritičnih infrastruktura koja mora da se završi, Transbalkanski električni koridor.

"Zatim, naravno, trebalo bi da ubrzamo i povezivanje zemalja regiona, posebno sa zemljama članicama EU", rekao je Gori. 

Marko Đurić: Značajno nazadovanje u dijalogu zbog nekonstruktivnog pristupa Prištine

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da je došlo do značajnog nazadovanja u dijalogu Beograda i Prištine, jer tamošnje vlasti nisu bile konstruktivne i koperativne.

"Ovde je pomenut dijalog Beograd-Priština, videli smo značajno nazadovanje u stepenu kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava nevećinskih zajednica na Kosovu. I to je takođe važan 'slon u sobi' i tu nema zaobilaznog puta, ali tamošnje vlasti jednostavno nisu bile konstruktivne i kooperativne onoliko koliko bismo želeli", rekao je Đurić.

On je kao primer naveo univerzitetske diplome.

"Paradoks je da sa srpskim univerzitetskim diplomama, sa diplomama Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, možete da radite u Berlinu, možete da radite u Londonu, ali u Prištini ne možete da radite bez dodatnih, obimnih procedura. Postigli smo dogovor još pre više od decenije da prihvatamo jedni drugima diplome, ali ono što zaista mora da se dogodi jeste da se prestane sa korišćenjem pitanja statusa kao nekakve prednosti u odnosu na tako osnovna i fundamentalna prava kao što je pravo na priznavanje univerzitetskih diploma", istakao je Đurić.

Srbija zaslužuje da bude uključena u sledeći krug proširenja Evropske unije

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da Srbija zaslužuje da bude uključena u sledeći krug proširenja EU.

Na pitanje moderatora kako će Srbija podržati Crnu Goru u predsedavanju Berlinskim procesom i kakva su njegova očekivanja za sledeću godinu, Đurić je rekao da je Srbija zapravo tokom nedavnih sastanaka sa nemačkim ministrom spoljnih poslova ponudila da bude domaćin nekih događaja u okviru Berlinskog procesa sledeće godine ili da bude koorganizator u Srbiji ili u Crnoj Gori.

"I mi očekujemo, mislim obostrano, verujem u međusobni uspeh na putu ka EU na veoma pozitivan način. Uz to rečeno, veoma smo uvereni da Srbija zaslužuje da bude uključena u sledeći krug proširenja EU i svakako ćemo pokušati da iskoristimo 2026. godinu da nadoknadimo izgubljeno vreme na koje nismo mogli da budemo toliko fokusirani tokom ove godine", naveo je Đurić.

Članice Evropske unije da uzmu u obzir da je Evropska komisija peti put preporučila otvaranje Klastera 3

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da bi Srbija volela da sve države članice EU uzmu u obzir činjenicu da je Evropska komisija u svojim izveštajima već peti put zaredom preporučila otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima.

"Verujem da bi otvaranje ovog klastera, bilo sada ili u narednim mesecima, u velikoj meri podstaklo naše društvo da 2026. godinu iskoristi za fokus na proces pristupanja EU - na sve što se tiče tog procesa", rekao je Đurić na panelu pod nazivom "Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?", koji se održava na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a.

Kada se ocenjuju rezultati ove godine u pogledu procesa pristupanja regiona EU, dodaje Đurić, mora da se uzme u obzir činjenica da je ovo bila veoma teška godina za svaku pojedinačnu zemlju regiona i za Srbiju.

"Na primer, za Srbiju je ovo bila veoma teška politička godina, sa puno polarizacije i unutrašnjih potresa. Ali ipak, drago mi je što mogu da kažem da smo u protekla dva ili tri meseca uspeli da iskoristimo proces pristupanja EU kao sredstvo da, na neki način, izađemo iz pojedinih unutrašnjih teškoća i da naše društvo ponovo usmerimo na pozitivniji dnevni red", rekao je Đurić.

Pogurati pitanje proširenja Evropske unije u 2026, to treba da bude geopolitička odluka

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da bi 2026. godinu trebalo iskoristiti da se dodatno pogura pitanje proširenja EU ne samo za Srbiju već i za ceo region i istakao da to treba da bude gepolitička odluka.

"I verujem da ovo mora biti geopolitička odluka, na sličan način kao što je to bilo za neke druge zemlje koje su se pridružile EU pre nešto više od decenije", rekao je Đurić na panelu "Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?", u okviru GLOBSEC foruma "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

On je dodao da ne veruje da su naša ekonomija ili naše institucije sa svim svojim prednostima i slabostima lošije nego institucije ili ekonomije nekih zemalja članica EU koje su primljene pre nešto više od decenije.

"U stvari, verujem da Srbija može snažno doprineti jačoj Evropi. Mi smo zemlja koja je više nego udvostručila veličinu svoje ekonomije za manje od decenije", istakao je Đurić.

Edvard Ferguson na GLOBSEC-u: Berlinski proces važan za ZB, važna međusobna saradnja

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson rekao je danas na forumu GLOBSEC, "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da je Berlinski proces je od velikog značaja za ovaj region, i da zemlje Zapadnog Balkana moraju zajedno da rade, kako bi bile uspešnije na evropskom putu. On je na panelu "Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?" govoreći o migracijama i bezbednosti u Evropi, istakao da Srbija i njeni susedi zajedno rade na tom projektu. Feguson je istakao da je deo Berlinskog procesa i odbrana i da je važno da se Evropa fokusira na bezbednosna pitanja regiona.

"Bilo da se radi o suzbijanju organizovanog kriminala, koji naravno ne poštuje granice, bilo da se radi o suzbijanju pranja novca u legalnim finansijama, koje ne poštuju granice, ili se zapravo bavi migracijama, što je sve u vezi sa granicama i stoga zahteva prekograničnu saradnju. Dakle, mislim da je to važno. Mislim da postoji prostor za razmišljanje o reagovanju na krize, na primer, na mnogo regionalnijem nivou, to je nešto što smo nastojali da uradimo sastankom koji smo organizovali u Crnoj Gori", rekao je Ferguson.

Ferguson se osvnuo i na dijalog Prištine i Beograda i istakao da je važno da rade zajedno i da svi budu objedinjeni oko zajedničkih interesa, kao što su ekonomija i obrazovanje. Ferguson je dodao da se nada da će rešiti problem međusobnog na primer, priznavanja diploma i kvalifikacija visokoškolskih ustanova.

"Jer je priznavanje diploma od strane zemalja, od strane svojih suseda zaista važan deo načina na koji ljudi, ne samo da mogu da se kreću unutar zemalja, već i u pronalaženju posla. Upoznao sam, na primer, ljude sa diplomama univerziteta na Kosovu, na primer, koji su kvalifikovane medicinske sestre, ali ne mogu da rade ovde. Čini mi se kao gubljenje talenta. Zato mislim da rešavanje tog pitanja, koje se zapravo tiče statusa Univerziteta u Severnoj Mitrovici može da se reši u budućnosti", rekao je Ferguson.

Otvaranje ekonomije je najbolji način da povećamo konkurentnost

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je što se konkurentnosti tiče, Srbija mala zemlja koja svoju ekonomiju otvara godinama, a da su dokaz za to i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini.

"Samo da vas podsetim, ne samo sa susednim zemljama CEFTA sporazuma, već i sa Evroazijskom unijom, sa Turskom, sa Emiratima, sa Egiptom, Kinom", rekao je on na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

Ministar Mali je, učestvujući u radu panela "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji", istakao da Srbija ulaže u infrastrukturu, u životni standard ljudi, povećanje plata, penzija, minimalne zarade.

"Mi smo odlučili da otvorimo našu ekonomiju jer je to najbolji način da se poveća konkurentnost , da se omogući ulazak drugih kompanija. Time se donose nove tehnologije, novi menadžment, novi sistemi, IT ", naglasio je on.

Srbija je čvrsto na putu ka Evropskoj uniji, ali ne zavisi sve od nas-to je dvosmerna ulica

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali poručio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da je Srbija čvrsto na putu ka EU, ali da ne zavisi sve od nas i dodao da su evropske integracije dvosmerna ulica.  

"Želeo bih još jednom da ponovim, čvrsto smo na putu ka EU, a Srbija je posvećena što bržoj integraciji u EU. To je veoma važno. Ali to je dvosmerna ulica, tako da ne zavisi sve od nas. Mi smo u procesu već 25 godina", rekao je Mali na panelu o Planu rasta.  

On je istakao da je Srbija do sada mnogo toga uradila.  

"Mislim da smo mnogo uradili i nadam se, kao što su neki od panelista upravo pomenuli, sada je vreme da se proces nekako završi. Nadam se da ćemo svi to dovesti do kraja, na ovaj ili onaj način, jer mislim da nemamo izbora. Mi smo deo evropske porodice, deo smo Evrope i jednostavno, jednom za svagda, želimo da završimo ovaj formalni proces i postanemo punopravni član EU", poručio je Mali.

Siniša Mali: Srbija povećala BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da je Srbija uspela da poveća BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra, kao i da više od 60 procenata svih stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolazi u Srbiju, što doprinosi njenom brzom ekonomskom rastu.

"Ako pogledate BDP po glavi stanovnika u Srbiji 2012. godine, on je bio oko 4.800 evra po glavi stanovnika, a sada je 15.800 plus ili minus, dakle, više je nego udvostručen. Stopa rasta u tom periodu je bila veća od 160 odsto", reklao je Mali na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji".

Jirži Pleciti: Cilj Plana rasta-bolje iskorišćavanje prilika koje proces pristupanja pruža

Šef Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Jirži Pleciti izjavio je danas da je cilj Plana rasta za Zapadni Balkan da bude pravi "game changer" za bolje korišćenje prilika koje proces pristupanja u EU pruža, u pogledu podsticanja konvergencije, ekonomskog i društvenog napretka i rasta na Zapadnom Balkanu, Pleciti je, na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji", na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a, rekao da je istovremeno Plan rasta za Zapadni Balkan i instrument za ubrzavanje samog procesa pristupanja, što je takođe način za podsticanje konvergencije sa EU.

"Kada je Evropska komisija 2023. razmatrala šta dalje da uradi u vezi sa proširenjem, a posebno sa Zapadnim Balkanom, mislim da je došla do dva glavna zaključka i ona su međusobno povezana. Prvi je da proces pristupanja, put pristupanja, nije bio dovoljno brz. A drugi je da konvergencija nije bila dovoljno brza. I to su, zapravo, međusobno povezane stvari. I zato je Plan rasta osmišljen da odgovori na oba ova aspekta", kazao je Pleciti.

Na pitanje moderatora panela Vladimira Bilčika koliko su zemlje Zapadnog Balkana spremne za stroge evropske politike konkurencije na tržištu, Pleciti je odgovorio da svi partneri u procesu pristupanja rade na tome da postepeno preuzmu ova pravila EU i primene ih u praksi.

"Oni su postigli različit nivo napretka, u zavisnosti od zemlje, a ono što je neophodno jeste da paralelno moraju da se pripremaju za okruženje u kojem će ova pravila biti u potpunosti na snazi i u kojem će sve kompanije, potrošači i ekonomski akteri biti spremni za to. I mislim da je ovo zapravo teži deo. Priprema institucija, usvajanje zakona - to je nešto što može da se uradi i što je rađeno i ranije. Ali postepeni prelazak ka ekonomskom modelu koji se zasniva na snažnoj konkurenciji i strogo ograničenoj i regulisanoj državnoj pomoći predstavlja glavni izazov", istakao je Pleciti.

Umur Gokče: U poslednoj deceniji zaposlenost u regionu veća za 8 odsto, prednjače Srbija i Albanija

Viši ekonomski savetnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Umur Gokče rekao je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da se tokom poslednje decenije povećala zaposlenost u regionu Zapadnog Balkana za osam odsto, što je pomoglo da se više ljudi uključi na tržište rada. Na posebnoj prezentaciji "Ekonomski konvergencijski pregled za Zapadni Balkan 2025“ istakao je da su prosečne stope zaposlenosti u regionu porasle za osam odsto.

"Albanija i Srbija prednjače, sa 70 odsto. I skoro se približavaju proseku EU od 77. I postojalo je nekoliko faktora uspeha - nivoi javnih i privatnih investicija su se povećali. To je podržalo stvaranje radnih mesta na Zapadnom Balkanu, posebno u sektoru usluga. I sve je veći fokus na politikama aktivacije, posebno usmerenim na žene, što je bilo relativno uspešno u većini ekonomija regiona, ali i sve više na mlade", rekao je Gokče.

On je govorio i o BDP i istakao da je prošle godine, prosečan BDP po glavi stanovnika u regionu iznosio nešto više od 40 odsto BDP-a EU, u odnosu na 23 odsto iz 2003. godine.

"Dakle, da, postoji stalni trend konvergencije, ali problem je što je tempo relativno spor. A ako mislite da će se prosečne stope rasta nastaviti, to može potrajati do 2070. godine da bi se zaista postigla puna konvergencija sa EU, a čak ni to možda nije realno. Dakle, to nam govori da postoji potreba da se to ponovo razmotri i preoblikuju postojeće ekonomske politike širom Zapadnog Balkana", istakao je on.

Vladimir Bilčik na GLOBSEC-u: Srbija i Zapadni Balkan moraju biti deo bezbedne evropske tržišne ekonomije

Viši saradnik GLOBSEC-a i bivši poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik izjavio je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da Srbija i Zapadni Balkan moraju da budu sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. Bilčik je naveo da panele i debate na ovogodišnjoj konferenciji povezuje to što se na njih odražava sistemska promena kroz koju prolazi globalni svetski poredak, ali i Evropa. On je dodao da se, kada se pre dve decenje razgovaralo o proširenju EU, razgovaralo i o angažovanju Evrope na Zapadnom Balkanu, u ekonomskom smislu i da uvek se govorilo o razvoju tržišne ekonomije.

"Zapadni Balkan, Srbija, Beograd, moraju biti apsolutno sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. A jedan od ključnih ciljeva je da Beograd obezbedi platformu za razgovor o tome kako to učiniti", rekao je Bilčik.

Prema njegovim rečima, druga važna tačka oko koje se svi mogu složiti je da je Evropa i dalje najvažnija ekonomska tačka. Bilčik je istakao da Beograd i Zapadni Balkan postaju sve važniji na mapi investitora i tržišta rasta.

"I ohrabrio bih nas sve da se pobrinemo da imamo veoma otvoren i iskren razgovor da bismo bili sigurni da zajedno gradimo evropsku budućnost. Širom Evrope, od Brisela, Londona, pa sve do Zapadnog Balkana. Na kraju, napori koji su doveli do ove konferencije su već, po mom mišljenju, bili važan deo evropskog duha", dodao je Bilčik.

Robert Vaš: Srbija i Zapadni Balkan su Evropa, Beograd je postao ekonomski centar Zapadnog Balkana

Predsednik i osnivač GLOBSEC-a Robert Vaš poručio je danas na Forumu BELTALKS u Beogradu da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa, kao i da je Beograd postao ekonomski centar ZB.

On je istakao da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana od suštinske važnosti za budućnost Evrope, kao i da je budućnost Evrope od suštinske važnosti za Srbiju i Zapadni Balkan.

"Zato što smo povezani u trgovini, bezbednosti i energetici. Zato smo ovde da prenesemo jasnu poruku da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa. Ovo nije samo susedni region Evrope. Ovo jeste Evropa i moramo se tako i ponašati. I dozvolite mi da kažem - Evropa neće biti kompletna bez pune integracije ovog regiona u evropski sistem. I predugo, presporo smo radili na tome da ovaj region postane deo Evrope i formalno i u potpunosti", rekao je Vaš na forumu koji se održava u organizaciji GLOBSEC-a.

Govoreći o biznisu, ocenio je da se Beograd pojavio kao ekonomski centar Zapadnog Balkana - dom rastućih investicija, kompanija koje se šire i infrastrukture koja povezuje region sa tržištima širom Evropske unije.