Đedović Handanović: Srbija veoma strpljivo radi sa ruskom stranom na rešenju za NIS

BEOGRAD - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da Srbija kao dobar partner veoma strpljivo radi sa ruskom stranom na pronalaženju rešenja za NIS.

"I dalje smo u vremenskom okviru koji smo dali, još uvek pokušavamo da vidimo rezultat i ishod toga", rekla je ministarka na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

Na pitanje da li postoji interesovanje trećih strana, ona je rekla da su se vodili razgovori sa različitim partnerima ili stranama, kao i da je Srbija to dozvolila.

"Srbija ima pravo glasa po ovom pitanju, mi smo drugi najveći akcionar, imovina je u našoj zemlji, ali smo čak dozvolili da budemo u potpunosti kooperativni i naravno kada dođe vreme, ako dođe vreme, ako ne bude drugog rešenja, moraćemo da uzmemo stvar u svoje ruke kroz domaći proces jer moramo da zaštitimo naše građane, moramo da zaštitimo našu ekonomiju i moramo da zaštitimo dobrobit naših građana i da ne dođe do potpunog haosa na tržištu", istakla je Đedović Handanović.

Marko Đurić: Značajno nazadovanje u dijalogu zbog nekonstruktivnog pristupa Prištine

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da je došlo do značajnog nazadovanja u dijalogu Beograda i Prištine, jer tamošnje vlasti nisu bile konstruktivne i koperativne.

"Ovde je pomenut dijalog Beograd-Priština, videli smo značajno nazadovanje u stepenu kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava nevećinskih zajednica na Kosovu. I to je takođe važan 'slon u sobi' i tu nema zaobilaznog puta, ali tamošnje vlasti jednostavno nisu bile konstruktivne i kooperativne onoliko koliko bismo želeli", rekao je Đurić.

On je kao primer naveo univerzitetske diplome.

"Paradoks je da sa srpskim univerzitetskim diplomama, sa diplomama Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, možete da radite u Berlinu, možete da radite u Londonu, ali u Prištini ne možete da radite bez dodatnih, obimnih procedura. Postigli smo dogovor još pre više od decenije da prihvatamo jedni drugima diplome, ali ono što zaista mora da se dogodi jeste da se prestane sa korišćenjem pitanja statusa kao nekakve prednosti u odnosu na tako osnovna i fundamentalna prava kao što je pravo na priznavanje univerzitetskih diploma", istakao je Đurić.

Srbija zaslužuje da bude uključena u sledeći krug proširenja Evropske unije

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da Srbija zaslužuje da bude uključena u sledeći krug proširenja EU.

Na pitanje moderatora kako će Srbija podržati Crnu Goru u predsedavanju Berlinskim procesom i kakva su njegova očekivanja za sledeću godinu, Đurić je rekao da je Srbija zapravo tokom nedavnih sastanaka sa nemačkim ministrom spoljnih poslova ponudila da bude domaćin nekih događaja u okviru Berlinskog procesa sledeće godine ili da bude koorganizator u Srbiji ili u Crnoj Gori.

"I mi očekujemo, mislim obostrano, verujem u međusobni uspeh na putu ka EU na veoma pozitivan način. Uz to rečeno, veoma smo uvereni da Srbija zaslužuje da bude uključena u sledeći krug proširenja EU i svakako ćemo pokušati da iskoristimo 2026. godinu da nadoknadimo izgubljeno vreme na koje nismo mogli da budemo toliko fokusirani tokom ove godine", naveo je Đurić.

Članice Evropske unije da uzmu u obzir da je Evropska komisija peti put preporučila otvaranje Klastera 3

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da bi Srbija volela da sve države članice EU uzmu u obzir činjenicu da je Evropska komisija u svojim izveštajima već peti put zaredom preporučila otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima.

"Verujem da bi otvaranje ovog klastera, bilo sada ili u narednim mesecima, u velikoj meri podstaklo naše društvo da 2026. godinu iskoristi za fokus na proces pristupanja EU - na sve što se tiče tog procesa", rekao je Đurić na panelu pod nazivom "Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?", koji se održava na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a.

Kada se ocenjuju rezultati ove godine u pogledu procesa pristupanja regiona EU, dodaje Đurić, mora da se uzme u obzir činjenica da je ovo bila veoma teška godina za svaku pojedinačnu zemlju regiona i za Srbiju.

"Na primer, za Srbiju je ovo bila veoma teška politička godina, sa puno polarizacije i unutrašnjih potresa. Ali ipak, drago mi je što mogu da kažem da smo u protekla dva ili tri meseca uspeli da iskoristimo proces pristupanja EU kao sredstvo da, na neki način, izađemo iz pojedinih unutrašnjih teškoća i da naše društvo ponovo usmerimo na pozitivniji dnevni red", rekao je Đurić.

Pogurati pitanje proširenja Evropske unije u 2026, to treba da bude geopolitička odluka

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da bi 2026. godinu trebalo iskoristiti da se dodatno pogura pitanje proširenja EU ne samo za Srbiju već i za ceo region i istakao da to treba da bude gepolitička odluka.

"I verujem da ovo mora biti geopolitička odluka, na sličan način kao što je to bilo za neke druge zemlje koje su se pridružile EU pre nešto više od decenije", rekao je Đurić na panelu "Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?", u okviru GLOBSEC foruma "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

On je dodao da ne veruje da su naša ekonomija ili naše institucije sa svim svojim prednostima i slabostima lošije nego institucije ili ekonomije nekih zemalja članica EU koje su primljene pre nešto više od decenije.

"U stvari, verujem da Srbija može snažno doprineti jačoj Evropi. Mi smo zemlja koja je više nego udvostručila veličinu svoje ekonomije za manje od decenije", istakao je Đurić.

Edvard Ferguson na GLOBSEC-u: Berlinski proces važan za ZB, važna međusobna saradnja

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson rekao je danas na forumu GLOBSEC, "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da je Berlinski proces je od velikog značaja za ovaj region, i da zemlje Zapadnog Balkana moraju zajedno da rade, kako bi bile uspešnije na evropskom putu. On je na panelu "Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?" govoreći o migracijama i bezbednosti u Evropi, istakao da Srbija i njeni susedi zajedno rade na tom projektu. Feguson je istakao da je deo Berlinskog procesa i odbrana i da je važno da se Evropa fokusira na bezbednosna pitanja regiona.

"Bilo da se radi o suzbijanju organizovanog kriminala, koji naravno ne poštuje granice, bilo da se radi o suzbijanju pranja novca u legalnim finansijama, koje ne poštuju granice, ili se zapravo bavi migracijama, što je sve u vezi sa granicama i stoga zahteva prekograničnu saradnju. Dakle, mislim da je to važno. Mislim da postoji prostor za razmišljanje o reagovanju na krize, na primer, na mnogo regionalnijem nivou, to je nešto što smo nastojali da uradimo sastankom koji smo organizovali u Crnoj Gori", rekao je Ferguson.

Ferguson se osvnuo i na dijalog Prištine i Beograda i istakao da je važno da rade zajedno i da svi budu objedinjeni oko zajedničkih interesa, kao što su ekonomija i obrazovanje. Ferguson je dodao da se nada da će rešiti problem međusobnog na primer, priznavanja diploma i kvalifikacija visokoškolskih ustanova.

"Jer je priznavanje diploma od strane zemalja, od strane svojih suseda zaista važan deo načina na koji ljudi, ne samo da mogu da se kreću unutar zemalja, već i u pronalaženju posla. Upoznao sam, na primer, ljude sa diplomama univerziteta na Kosovu, na primer, koji su kvalifikovane medicinske sestre, ali ne mogu da rade ovde. Čini mi se kao gubljenje talenta. Zato mislim da rešavanje tog pitanja, koje se zapravo tiče statusa Univerziteta u Severnoj Mitrovici može da se reši u budućnosti", rekao je Ferguson.

Otvaranje ekonomije je najbolji način da povećamo konkurentnost

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je što se konkurentnosti tiče, Srbija mala zemlja koja svoju ekonomiju otvara godinama, a da su dokaz za to i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini.

"Samo da vas podsetim, ne samo sa susednim zemljama CEFTA sporazuma, već i sa Evroazijskom unijom, sa Turskom, sa Emiratima, sa Egiptom, Kinom", rekao je on na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

Ministar Mali je, učestvujući u radu panela "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji", istakao da Srbija ulaže u infrastrukturu, u životni standard ljudi, povećanje plata, penzija, minimalne zarade.

"Mi smo odlučili da otvorimo našu ekonomiju jer je to najbolji način da se poveća konkurentnost , da se omogući ulazak drugih kompanija. Time se donose nove tehnologije, novi menadžment, novi sistemi, IT ", naglasio je on.

Srbija je čvrsto na putu ka Evropskoj uniji, ali ne zavisi sve od nas-to je dvosmerna ulica

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali poručio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da je Srbija čvrsto na putu ka EU, ali da ne zavisi sve od nas i dodao da su evropske integracije dvosmerna ulica.  

"Želeo bih još jednom da ponovim, čvrsto smo na putu ka EU, a Srbija je posvećena što bržoj integraciji u EU. To je veoma važno. Ali to je dvosmerna ulica, tako da ne zavisi sve od nas. Mi smo u procesu već 25 godina", rekao je Mali na panelu o Planu rasta.  

On je istakao da je Srbija do sada mnogo toga uradila.  

"Mislim da smo mnogo uradili i nadam se, kao što su neki od panelista upravo pomenuli, sada je vreme da se proces nekako završi. Nadam se da ćemo svi to dovesti do kraja, na ovaj ili onaj način, jer mislim da nemamo izbora. Mi smo deo evropske porodice, deo smo Evrope i jednostavno, jednom za svagda, želimo da završimo ovaj formalni proces i postanemo punopravni član EU", poručio je Mali.

Siniša Mali: Srbija povećala BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da je Srbija uspela da poveća BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra, kao i da više od 60 procenata svih stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolazi u Srbiju, što doprinosi njenom brzom ekonomskom rastu.

"Ako pogledate BDP po glavi stanovnika u Srbiji 2012. godine, on je bio oko 4.800 evra po glavi stanovnika, a sada je 15.800 plus ili minus, dakle, više je nego udvostručen. Stopa rasta u tom periodu je bila veća od 160 odsto", reklao je Mali na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji".

Jirži Pleciti: Cilj Plana rasta-bolje iskorišćavanje prilika koje proces pristupanja pruža

Šef Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Jirži Pleciti izjavio je danas da je cilj Plana rasta za Zapadni Balkan da bude pravi "game changer" za bolje korišćenje prilika koje proces pristupanja u EU pruža, u pogledu podsticanja konvergencije, ekonomskog i društvenog napretka i rasta na Zapadnom Balkanu, Pleciti je, na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji", na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a, rekao da je istovremeno Plan rasta za Zapadni Balkan i instrument za ubrzavanje samog procesa pristupanja, što je takođe način za podsticanje konvergencije sa EU.

"Kada je Evropska komisija 2023. razmatrala šta dalje da uradi u vezi sa proširenjem, a posebno sa Zapadnim Balkanom, mislim da je došla do dva glavna zaključka i ona su međusobno povezana. Prvi je da proces pristupanja, put pristupanja, nije bio dovoljno brz. A drugi je da konvergencija nije bila dovoljno brza. I to su, zapravo, međusobno povezane stvari. I zato je Plan rasta osmišljen da odgovori na oba ova aspekta", kazao je Pleciti.

Na pitanje moderatora panela Vladimira Bilčika koliko su zemlje Zapadnog Balkana spremne za stroge evropske politike konkurencije na tržištu, Pleciti je odgovorio da svi partneri u procesu pristupanja rade na tome da postepeno preuzmu ova pravila EU i primene ih u praksi.

"Oni su postigli različit nivo napretka, u zavisnosti od zemlje, a ono što je neophodno jeste da paralelno moraju da se pripremaju za okruženje u kojem će ova pravila biti u potpunosti na snazi i u kojem će sve kompanije, potrošači i ekonomski akteri biti spremni za to. I mislim da je ovo zapravo teži deo. Priprema institucija, usvajanje zakona - to je nešto što može da se uradi i što je rađeno i ranije. Ali postepeni prelazak ka ekonomskom modelu koji se zasniva na snažnoj konkurenciji i strogo ograničenoj i regulisanoj državnoj pomoći predstavlja glavni izazov", istakao je Pleciti.

Umur Gokče: U poslednoj deceniji zaposlenost u regionu veća za 8 odsto, prednjače Srbija i Albanija

Viši ekonomski savetnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Umur Gokče rekao je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da se tokom poslednje decenije povećala zaposlenost u regionu Zapadnog Balkana za osam odsto, što je pomoglo da se više ljudi uključi na tržište rada. Na posebnoj prezentaciji "Ekonomski konvergencijski pregled za Zapadni Balkan 2025“ istakao je da su prosečne stope zaposlenosti u regionu porasle za osam odsto.

"Albanija i Srbija prednjače, sa 70 odsto. I skoro se približavaju proseku EU od 77. I postojalo je nekoliko faktora uspeha - nivoi javnih i privatnih investicija su se povećali. To je podržalo stvaranje radnih mesta na Zapadnom Balkanu, posebno u sektoru usluga. I sve je veći fokus na politikama aktivacije, posebno usmerenim na žene, što je bilo relativno uspešno u većini ekonomija regiona, ali i sve više na mlade", rekao je Gokče.

On je govorio i o BDP i istakao da je prošle godine, prosečan BDP po glavi stanovnika u regionu iznosio nešto više od 40 odsto BDP-a EU, u odnosu na 23 odsto iz 2003. godine.

"Dakle, da, postoji stalni trend konvergencije, ali problem je što je tempo relativno spor. A ako mislite da će se prosečne stope rasta nastaviti, to može potrajati do 2070. godine da bi se zaista postigla puna konvergencija sa EU, a čak ni to možda nije realno. Dakle, to nam govori da postoji potreba da se to ponovo razmotri i preoblikuju postojeće ekonomske politike širom Zapadnog Balkana", istakao je on.

Vladimir Bilčik na GLOBSEC-u: Srbija i Zapadni Balkan moraju biti deo bezbedne evropske tržišne ekonomije

Viši saradnik GLOBSEC-a i bivši poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik izjavio je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da Srbija i Zapadni Balkan moraju da budu sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. Bilčik je naveo da panele i debate na ovogodišnjoj konferenciji povezuje to što se na njih odražava sistemska promena kroz koju prolazi globalni svetski poredak, ali i Evropa. On je dodao da se, kada se pre dve decenje razgovaralo o proširenju EU, razgovaralo i o angažovanju Evrope na Zapadnom Balkanu, u ekonomskom smislu i da uvek se govorilo o razvoju tržišne ekonomije.

"Zapadni Balkan, Srbija, Beograd, moraju biti apsolutno sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. A jedan od ključnih ciljeva je da Beograd obezbedi platformu za razgovor o tome kako to učiniti", rekao je Bilčik.

Prema njegovim rečima, druga važna tačka oko koje se svi mogu složiti je da je Evropa i dalje najvažnija ekonomska tačka. Bilčik je istakao da Beograd i Zapadni Balkan postaju sve važniji na mapi investitora i tržišta rasta.

"I ohrabrio bih nas sve da se pobrinemo da imamo veoma otvoren i iskren razgovor da bismo bili sigurni da zajedno gradimo evropsku budućnost. Širom Evrope, od Brisela, Londona, pa sve do Zapadnog Balkana. Na kraju, napori koji su doveli do ove konferencije su već, po mom mišljenju, bili važan deo evropskog duha", dodao je Bilčik.

Robert Vaš: Srbija i Zapadni Balkan su Evropa, Beograd je postao ekonomski centar Zapadnog Balkana

Predsednik i osnivač GLOBSEC-a Robert Vaš poručio je danas na Forumu BELTALKS u Beogradu da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa, kao i da je Beograd postao ekonomski centar ZB.

On je istakao da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana od suštinske važnosti za budućnost Evrope, kao i da je budućnost Evrope od suštinske važnosti za Srbiju i Zapadni Balkan.

"Zato što smo povezani u trgovini, bezbednosti i energetici. Zato smo ovde da prenesemo jasnu poruku da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa. Ovo nije samo susedni region Evrope. Ovo jeste Evropa i moramo se tako i ponašati. I dozvolite mi da kažem - Evropa neće biti kompletna bez pune integracije ovog regiona u evropski sistem. I predugo, presporo smo radili na tome da ovaj region postane deo Evrope i formalno i u potpunosti", rekao je Vaš na forumu koji se održava u organizaciji GLOBSEC-a.

Govoreći o biznisu, ocenio je da se Beograd pojavio kao ekonomski centar Zapadnog Balkana - dom rastućih investicija, kompanija koje se šire i infrastrukture koja povezuje region sa tržištima širom Evropske unije.