Lev Ratnovski: Srbija bi trebalo da promeni svoj model rasta

BEOGRAD - Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Lev Ratnovski je ocenio da je ekonomska politika u Srbiji prethodnih godina bila uspešna ali da bi model rasta trebalo da se promeni.

"Srbiji su potrebne drugačije strane investicije, ona bi takođe trebalo da podstrakne svoje privatne investricije, dok je do sada rast zasnivan na državnim investicijma", rekao je on na panelu Ulaganje u sutrašnjicu: Strategija Srbije za borbu protiv odliva mozgova na Beogradskom ekonomskom forumu.

Ocenio je da je neohodno i povećati produktivnost, unaprediti poslovno okruženje, modernizovati radno zakonodavstvo i obezbediti fleksibilno tržište rada. Direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju Nikola Pontara izjavio je danas da je za zaustavljanje odliva kadrova iz zemlje neophodno razviti življu ekonomiju, privući kvalitetnije strane direktne investicije i ojačati inovativni i privatni sektor. Istakao je da je za Srbiju karakteristično to da su u njoj više zastupljene državne nego privatne investicije i da je manji udeo BDP iz privatnih investicija.

"Neophodno je poboljšati i kvalitet života, popraviti vladavinu prava, izgraditi poverenja i unaprediti investicije", rekao je on.

Plamena Halačeva: Brisel nije izgubio fokus na proširenje, ubrzati reforme

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je danas na Beogradskom ekonomskom forumu da Brisel nije izgubio fokus na proširenje EU, kao i da je ponovo poručeno da bi svi trebalo da iskoriste priliku i ubrzaju reforme. Ona je na panelu Srbija i EU: Dugotrajan proces, trajni ciljevi rekla da svaka članica Evropske unije donosi odluku o proširenju i da je zato neophodno ubediti sve države članice. Halačeva je ocenila da ne bi trebalo, kako je rekla, govoriti o tome ko je kriv što Srbija sporo napreduje na putu ka EU nego ko je odgovoran.

"Nije reč o krivici nego o odgovornosti. Odgovornost za ovaj proces je kod samih država. Pregovori sa Srbijom su počeli davno a poslednji izveštaj je prikazao usporavanje u nekim oblastima", rekla je u okviru Beogradskog ekonomskog foruma.

Ona je istakla da je anketa među članicama Evropske unije u vezi sa ulaskom Srbije u EU pokzala da više od 56 odsto stanovništva podržava proširenje na Srbiju, kao i da naročito podržavaju mladi. Ambasadorka Danske u Beogradu Pernille Dahler Kardel je istakla da je proširenje Evropske unije veoma važno, da je ono godinama bilo kritikovano ali da se kada je Rusija pokrenula rat, i EU više okrenula proširenju. Prema njenim rečima EU je spremna za proširenje a i u Danskoj je trenutno najveća podrška proširenju. Navela je da se očekivao veći napredak Srbije na putu ka ulasku u EU i naglasila da je sigurna da će se taj napredak i dogoditi.

"Neophodno je da se radi na osnovnim reformama, vladavini prava i demokratskim reformama. Radujem se nastavku saradnje sa Srbijom na tim temama", rekla je ona.

Damien Sorel: Za investiranje ključne jake institucije i vladavina prava

Šef regionalnog centra Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan (ZB) Damien Sorel poručio je danas na Beogradskom ekonomskom forumu da su za investiranje ključne jake institucije i vladavina prava. On je na panelu Evropsko finansiranje: Podsticaji razvoja na Zapadnom Balkanu rekao da su ključne teme ovog regiona u vezi sa evropskim integracijama današnji samit EU-ZB, zatim Plan rasta sa šest milijardi evra koje daje EU kao i uvećanje EU koje je strateško. Kako je rekao, ne postavlje se pitanje da li će biti proširenja nego kada će se desiti.

"Što se investiranja tiče izazovi su brojni. Važne su snažne institucije koje funkcionišu, zatim vladavina prava. To su ključevi kao i određivanje prioriteta u infrastrukturi", rekao je Sorel.

Dodao je da ne bi trebalo zaboraviti ni geopolitički kontekst koji prevazilazi region kao što su CBAM, odnosno mehanizam prekograničnog usklađivanja cena ugljenika i energetski miks i ocenio da je CBAM prilika da se ubrza zelena tranzicija. Kao na veoma važnu činjenicu ukazao je na to da je Evropska unija trgovinski partner broj jedan za Zapadni Balkan. Prema njegovim rečima kada je reč o digitalizaciji, ona se radi na evropskim habovima koji će biti uspostavljeni u zemljama regiona. Istakao je da je regionu ZB, što se tiče energije, potrebna diversifikacija u snabdevanju energijom kao i njena proizvodnja iz različitih izvora. Diversifikacija i obnovljivi izvori energije su jedan od četiri prioriteta kada je reč o ulaganju ove banke u ZB.

"Na drugom mestu je obezbeđivanje sredstava za saobraćajne koridore, puteve i železnice. Treći je ljudski faktor i edukacija odnosno ulaganje u digitalizaciju škola i inovacije", rekao je on i dodao da EIB takođe ulaže i u privatni sektor.

Dušan Kozarev: BDP Srbije se za 15 godina utrostručuje, sa 33 na preko 100 milijardi evra

Ključni interes da ekonomija napreduje ostvaren je u proteklih 13 godina, kada je bruto domaći proizvod povećan sa oko 33 milijarde evra koliko je iznosio 2012. godine do sadašnjih više od 90 milijarde, izjavio je danas v.d. generalnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev.

On je na panelu posvećenom geopolitičkim promenama i budućnosti međunarodnih odnosa na Beogradskom ekonomskom forumu istakao da će BDP Srbije 2027. godine preći 100 milijardi evra što znači da će se utrostručiti u odnosu na 2012. godinu.

Prema njegovim rečima, napravljen je ambijent u balansiranju spoljne politike.

"Mi se u vođenju spoljne politike od 2012. godine vraćamo sebi. Ja bih tako nazvao tu politiku. Radimo tako da napredujemo i razvijamo se a da ostanemo svoji", rekao je on.

Dodao je da Srbija u današnjem dinamičnom i izazovnom svetu ostaje posvećena regionalnoj saradnji, da ostaje na putu pristupanja Evropskoj uniji ali da ne napušta ni tradicionalna prijateljstva i da se vraća starim prijateljstvima kroz otvaranje novih horizonata u Aziji i Africi. Srbiji bi, istakao je on, značilo i bilo u interesu da se zemlje Zapadnog Balkana okupe u tzv, mali Šengen.

Otvoren 25. Beogradski ekonomski forum

U Beogradu je danas otvoren 25. Beogradski ekonomski forum, a na otvaranju je Georgia Vlahu iz Delfi ekonomik foruma izjavila da se ovaj skup održava u vreme velikih promena, posebno u oblasti znanja i razmene informacija. Cilj organizovanja skupa, kako su najavili organizatori, jeste razmena mišljenja koja će pokrenuti rast, prosperitet i inovacije Srbije i regiona.

Prvi panel na forumu posvećen je geopolitičkim promenama i budućnosti međunarodnih odnosa.

Forum je vodeća regionalna platforma za diskusiju o javnim politikama i ekonomskoj strategiji i okupila je veliki broj govornika, visokih i najuticajnijih predstavnika Srbije, ali i važne predstavnike međunarodne zajednice, kao i goste iz oblasti politike, privrede, nauke, kulture.

Beogradski ekonomski forum organizuje se uz podršku Saveta stranih investitora (FIC) i Japanske poslovne alijanse u Srbiji (JBAS), koji su dugogodišnji posvećeni pokrovitelji događaja, kao i uz podršku korporativnih sponzora.