Aleksandra Joksimović: Bez pomaka u Klasteru 3 neće doći do daljeg probijanja Srbije ka EU

BEOGRAD  - Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović izjavila je danas da je odlaganjem odluke o otvaranju pregovaračkog Klastera 3 EU poslala jasnu poruku da nešto u okviru politike Srbije mora da se promeni jer u suprotnom do napretka neće doći, i istakla da bez pomaka u Klasteru 3 neće doći do daljeg probijanja Srbije u procesu evrointegracija.

Joksimovićeva je za Tanjug rekla, govoreći o odluci zemalja članica EU da se ne otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom, da se od decembra 2021. godine i početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine, kada su teme zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU izbile u prvi plan, čini da jedan neispunjeni uslov koji ne mora uvek biti saopšten daje snagu i jačinu nekim drugim uslovima koji postaju sve važniji.

"U ovom trenutku navedene su teme vladavine prava, dijaloga Beograda i Prištine, koji u ovom trenutku nema mogućnosti da dobije na zamahu imajući u vidu situaciju u Prištini, poglavlja 23 i 24, agende iz plana reformi u odnosu na plan rasta u kojem smo mi predvideli tempo realizovanja određenih reformskih procesa koje nismo ispunili u potpunosti. Sve je to doprinelo da Klaster 3 postane simbolički izuzetno bitan", navela je ona.

Joksimović je napomenula da je ideja da će sankcije Rusiji biti skinute sa stola mirovnim sporazumom nerealna, jer još uvek nije sigurno da će do mirovnog sporazuma o Ukrajini uopšte doći, i ocenila da ukoliko i dođe do mirovnog sporazuma, sankcije će i dalje ostati kao korektiv, odnosno kao vid "čuvara" onog što je mirovnim sporazumom postignuto.

Na pitanje da li postoji jasna i jedinstvena strategija EU prema Zapadnom Balkanu ili je to samo "prazno slovo na papiru" s obzirom na to da su favoriti za prijem u EU postale Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora, Joksimović je rekla da Crna Gora i Albanija krupnim koracima napreduju ka članstvu uzimajući u obzir da se govori o sporazumu o integracijama sa Crnom Gorom 2028. godine.

To bi bio korak u kom bi EU pokazala svoju sopstvenu kredibilnost ispunjavanja strategije tokom mandata ove komisije, izjavila je ona i dodala da bi se prijemom Albanije i Crne Gore zatvorila tema Jadranskog mora i napravio jedan okvir gde u sredini ostaje nekoliko onih koji još uvek nisu integrisani u EU.

"Ukrajina je zemlja koja je u ratu, a Moldavija je jedna od onih koja strahuje da bi mogla biti sledeća meta ruske intervencije. Videćemo na koji način će pregovori sa njima teći, ali svakako da je Ukrajina u ovom trenutku u fokusu svih tema EU i da će sastanak Evropskog saveta proći u duhu diskusije o mirovnom sporazumu, kao i budućem finansiranju Ukrajine", objasnila je ona.

Kako je navela, iako oko Ukrajine ne postoji ukupna saglasnost unutar EU, traga se za modelom koji bi omogućio da se ruska zamrznuta sredstva upotrebe za finansiranje Ukrajine.

Odgovarajući na pitanje da li je dobra odluka to što Srbija prvi put neće imati svog predstavnika na današnjem Samitu EU u Brisel, Joksimovićeva je ocenila da, ukoliko su Srbiji strateški cilj evropske integracije, vrlo je važno da se u svakom trenutku nađemo za stolom kada se o toj temi razgovara, jer smatra da "kada niste za stolom, onda ste tema za stolom".