Dragan Đuričin: Suština strategije da se Srbija pretvori u zemlju znanja i novih mogućnosti

BEOGRAD - Ekonomista Dragan Đuričin ocenio je danas da je suština nacionalne strategije razvoja "Srbija 2030", koja previđa kapitalna ulaganja do 2030. u iznosu od 17 milijardi evra, kao i još 31 milijardu evra do 2035. a koju je danas predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da se država u uslovima globalne krize pretvori u zemlju znanja, napretka i novih mogućnosti.

"Mi se nalazimo u veoma delikatnom stanju, u vrlo neprijatnom periodu ljudske istorije, koju neki nazivaju multikriza, drugi kriza u sistemu, a neki nazivaju regresija. U tim uslovima dolazi do ogromne polarizacije između zemalja, unutar zemalja i između ljudi, uključujući polarizaciju u glavama ljudi", rekao je on za Tanjug.

Đuričin je naveo da je definicija strategije kontinualno uvođenje ideje vodilje za donošenje odluka u promenljivim uslovima, koja ima zadatak da stvori takozvanu "evolutivnu kompetentnost nekog subjekta, a u ovom slučaju države Srbije".

"Situacija je vrlo neprijatna i suština ove strategije, kao što je predsednik države istakao, je da se i u ovom periodu, koji je očigledno neprijatan, Srbija pretvori u zemlju znanja, napretka i novih mogućnosti. Dakle, da hendikepe koji su svuda oko nas pretvori u prednosti. Strategija treba da izbegne negativne posledice krize i iskoristi pozitivne posledice krize i u tom smislu izabrani su takozvani vektori rasta, po mom sudu, u skladu sa trendovima", rekao je on.

Prema njegovim rečima, strategija je zasnovana na nekoliko ključnih "vektora rasta", među kojima su informacione i komunikacione tehnologije, zatim energetika, infrastruktura, obrazovanje i poljoprivreda, uz dodatni razvoj zdravstva i vojno-industrijskog sektora.

"Prvi vektor rasta su informacione i komunikacione tehnologije, čiji je vrh veštačka inteligencija. Drugi je energetika, jer bez energetske sigurnosti nema razvoja savremenih tehnologija", rekao je Đuričin.

Kako je dodao, treći vektor rasta odnosi se na fizičku i digitalnu infrastrukturu i uključuje ulaganja u puteve, železnicu, aerodrome, ali i data centre i superračunare potrebne za razvoj veštačke inteligencije.

Đuričin je naveo da je četvrti vektor obrazovanje, ali da su ostale još neke nejasne stvari u vezi sa visokim i srednjim obrazovanjem i da u tom smislu strategija u ovom segmentu nije potpuno završena.

"Peti segment je poljoprivreda koja u ovom trenutku doprinosi bruto domaćem proizvodu ispod tri odsto, a nekada je to bilo znatno više. Iako poljoprivreda apsolutno napreduje, ona relativno gubi zbog razvoja drugih sektora, pre svega zbog IKT sektora i novih industrija", rekao je sagovornik Tanjuga.

On je kao jedan od važnih elemenata strategije naveo i "vrlo originalnu ideju", a to je da se podstakne dolazak privatnih bolnica iz inostranstva, što bi, prema njegovoj oceni, moglo da poveća konkurenciju i kvalitet zdravstvenih usluga u Srbiji ne samo privatnog sektora, nego i javnog sektora zdravstvenog osiguranja.

Đuričin je kazao i da je strategija podržana planiranim investicijama od oko 22,3 milijarde evra do 2030, odnosno između 30 i 35 milijardi evra do 2035. čime Srbija održava ritam kapitalnih ulaganja koji ima poslednjih godina i koji se povećao na više od šest u nekim godinama i sedam odsto bruto domaćeg proizvoda.

Prema njegovim rečima, prošlogodišnji privredni rast Srbije od oko dva odsto nije dovoljan za ovakve optimistične ciljeve i zato stopa rasta mora da bude veća.

"Zato se pravi ova strategija koja stavlja u funkciju vektore rasta na novi način, održavajući makroekonomsku stabilnost, fiskalnu i monetarnu, jer to je cilj svih ciljeva, ali preko takozvanih industrijskih politika u prethodno navedenim prioritetima pokušava da energizuje tokove i aktivnost", rekao je on.

Đuričin je naglasio i da mu se posebno svidelo što je u današnjem izlaganju istaknuto da je neophodna promena mentaliteta.

"Mi jednostavno moramo da više radimo i da budemo vođeni ambicioznijim ciljevima ukoliko u ovom teškom periodu strukturnih promena u civilizaciji želimo da preživimo i da prosperiramo", kazao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija je zemlja koja nije u špicu tehnoloških nacija, a promene u tehnologiji su veoma brze, dok je vreme prilagođavanja tim promenama često kraće od njihovih delovanja, kao i da je saradnja sa strateškim partnerima u toj oblasti veoma bitna.

Đuričin je naveo i je da je transfer tehnologije iz razvijenijih zemalja ključan za ubrzani razvoj Srbije, odnosno kako bi u periodu velikih tehnoloških promena uspela da izbegne takozvanu "zamku srednjeg nivoa ekonomske razvijenosti".

Kao primer naveo je potencijalnu saradnju sa Kinom u oblasti naprednih tehnologija, uključujući proizvodnju humanoidnih robota.

"Sviđa mi se strategija, planiranje je sve, a plan je ništa. Ovo je kao vizija donošenja odluka u promenljivim uslovima nešto što je dovoljno za početak, ali na ovome treba raditi i menjati mentalitet. Moramo se boriti jer smo zemlja bez izlaza na more, zemlja srednjeg nivoa ekonomske razvijenosti. Prema tome imamo mnogo stvari zbog kojih moramo biti oprezni i veoma agilni da bismo preživeli i prosperirali", rekao je Đuričin.

Komentarišući projekcije iz strategije o prosečnoj plati od oko 1.700 evra i penziji od 750 evra do 2030. Đuričin je rekao da su to "realne projekcije" za narednih pet godina.

"Sviđa mi se što Ministarstvo finansija nije išlo tako daleko. Drugi deo plana od 2030. do 2035. projektovanje učešća, zarada u stvorenoj vrednosti bi bilo veoma teško sprovesti i više bi nosilo elemente nadahnutog nagađanja nego realnih projekcija. Ali do 2030. i teorija to govori, za narednih pet godina, mi smo u stanju da projektujemo cifre na manje-više izvestan način", kazao je on.

Prema njegovim rečima, takav rast mora da se zasniva na snažnijem ekonomskom razvoju, ali i na politikama koje direktno i indirektno utiču na standard građana, poput ulaganja u zdravstvo, socijalnu zaštitu i demografsku politiku.

Đuričin je naglasio i da energetika predstavlja jedno od ključnih pitanja budućeg razvoja, posebno u uslovima globalnog nedostatka resursa, zbog čega Srbija mora da razvija sopstvene izvore energije, uključujući biomasu, geotermalne izvore, vetar i sunce, kao i da dugoročno planira razvoj nuklearne energije.

"Sve to moramo raditi da bismo kupili vreme kako bismo za 10 do 15 godina došli u situaciju da gradimo i koristimo nuklearnu energiju", rekao je ekonomista.

Prema njegovim rečima Srbija u ovom trenutku ima planove koji su ovom strategijom jasno zacrtani za nuklearne centrale, ali kako ističe dug je put do obrazovanja, do stvaranja kritične mase znanja u ovoj oblasti, ali i do investicija i do menadžerisanja tim centralama koje moraju da budu bezbedne.

Dodao je i da Srbija treba da izgradi vodovode i kanalizaciju u ogromnoj kilometraži da bi obezbedila standard građana, naročito u nedovoljno razvijenim područjima, a to je nešto što će ovim planom doći do više od 2,3-2,4 milijarde evra.

"To su stvari koje nisu atraktivne, međutim veoma su korisne i povećavaju zadovoljstvo ljudi, predstavljaju osnovu normalnog životnog standarda koji posle toga daje odnos i prema državi, i prema politici, i prema budućnosti države", zaključio je Đuričin.