Đedović Handanović na Nuklearnom samitu u Parizu: Srbija bi oko 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu

BEOGRAD - Ministarka rudarstva i eneregetike Dubravka Đedović Handanović u Parizu stigla je danas u kongresni centar "La Seine Musicale" na drugi Nuklearni samit, gde ju je dočekao francuski predsednik Emanuel Makron.

Skup organizuju Vlada Francuske i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), a prisutni su i lideri i predstavnici više od 30 zemalja. Samit će, kako je najavljeno, otvoriti predsednik Francuske Emanuel Makron, a obratiće se i predsednice Evropske komisije Ursula von der Lajen i generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi.

Samit okuplja šefove država i vlada, predstavnike međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i industrije, sa ciljem da se nuklearna energija pozicionira kao ključni oslonac globalne tranzicije ka čistim izvorima energije. Učestvuju i premijeri Robert Fico, Kirijakos Micotakis, Nikol Pašinjan, Rosen Željaskov i drugi.

Ministarka Đedović Handanović učestvovaće, od 14.30 sati, na prvom panelu "Regionalni razvoj i strategije: potencijal nuklearne energije za rešavanje rastuće globalne potražnje za čistom energijom", na kome će govoriti i izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol. Đedović Handanović će prisustvovati i večeri u Jelisejskoj palati za šefove delegacija koju priređuje predsednik Makron.

Srbija bi oko 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži

Ministarka rudarstva i energetike najavila je danas, na Nuklearnom samitu u Parizu, da bi Srbija mogla oko 2040. godine da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži i da će za to biti potrebno oko 10 milijardi evra. "Plan je da oko 2040. imamo već prve kapacitete proizvodnje električne energije iz nuklearnih postrojenja i to je naš čvrst cilj u smislu da moramo postepeno zamenjivati i stare termo blokove i zato nam je potreban stabilan razvoj bazne energije", rekla je Đedović Handanović za Tanjug na samitu.

Na predstavljanju plana razvoja Srbije do 2035. godine najavljeno je da će u tom periodu biti potrebno za razvoj nuklearnog programa najmanje tri milijarde evra, a Đedović Handanović kaže da će do 2040. biti potrebno oko 10 milijardi evra. "Da budemo veoma realni do 2040. procenjujemo da je potrebno oko 10 milijardi evra", rekla je ministarka na pitanje koliko će biti potrebno ukupno sredstava.

Napomenula je da treba uračunati i inflaciju i sve druge troškove koji treba da se podnesu za projektovanje i razvoj programa, kao i za razvoj institucija. "Naravno najveći deo će biti za izgradnju nuklearnog postrojenja i puštanje u rad, gde moramo i da se odlučimo za tehnologiju. Ta postrojenja su veoma investiciono zahtevna i sa visokim troškovima, ali i dug period eksploatacije, znači mogu da rade 50, 60, 70 godina i više od toga, ukoliko se adekvatno održavaju. Pre svega, imaju visok kapacitet rada, što znači negde 95 odsto mogu od instalisanih kapaciteta da daju energije, što je izuzetno visok odnos. I naravno, u tom smislu mi moramo ta sredstva da planiramo i obezbedimo, jer moramo da osiguramo dovoljno energije za našu zemlju, za naše građane i privredu, kao i za buduće generacije", istakla je Đedović Handanović.

Ona je istakla da je drugi Nuklearni samit u Parizu izuzetna prilika da u ime predsednika Aleksandra Vučića na tom skupu, gde ima više od 30 zemalja i šefova država, ali i ministara iz celog sveta, predstavi planove i programe Republike Srbije kada je u pitanju razvoj civilnog nuklearnog programa. "Predstavila sam naše planove 2030-2035, gde planiramo ulazak u razvoj nuklearnog programa, ali i početak gradnje prve nuklearne elektrane pre 2035. Gde ćemo uložiti do tada oko tri milijardi evra za razvoj programa. Mi smo preliminarnu studiju o razvoju programa završili sa francuskim EDF-om uz njihovu podršku. Podsećam da je Francuska lider kada je u pitanju korišćenje nuklearne energije u Evropi i da ćemo rezultate te studije predstaviti javnosti veoma brzo", rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da naša zemlja nastavlja saradnju Francuskom elektroprivredom (EDF) i da očekujem posetu generalnog direktora Bernara Fontane već krajem ove nedelje i da ćemo potpisati pismo o namerama o daljoj saradnji. "Znači o razvoju dodatne četiri studije u okviru 19 koraka koji predviđa Međunarodna agencija za atomsku energiju. Fokusiraćemo se na razvoj ljudskih resursa, na zakonodavni okvir, na institucionalni okvir, znači šta je sve ono što moramo da uradimo po pitanju zakonodavstva, po pitanju jačanja institucija, ali i po pitanju, naravno, odnosa javnog mnjenja prema korišćenju nuklearne energije u Srbiji", navela je ministarka.

Želimo da budemo deo nuklearne renesanse i održivog razvoja

Dubravka Đedović Handanović poručila je na Nuklearnom samitu 2026 u Parizu, gde učestvuje kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija u predstojećoj eri električne energije želi da bude deo nuklearne renesanse koja se dešava u svetu kroz partnerstva, nove tehnologije i održivi razvoj.

Đedović Handanović je naglasila da je Srbija sada na raskrsnici na kojoj se donose odluke koje će oblikovati naš energetski sektor u narednim decenijama. "Energetika  se planira decenijama unapred i zahteva hrabre odluke danas za narednih 50 godina, a nama je potrebna stabilna energija za stabilnu Srbiju. Potrebno nam je više električne energije za razvoj naše ekonomije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, a to znači da nam je potrebna i nuklearna elektrana do 2040. godine da bismo ostvarili naše ciljeve i podržali privredni rast i razvoj. Energetika je baza, a nuklearna energija daje čvrstu bazu“, rekla je ministarka na samitu koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Francuska.

Đedović Handanović je istakla da rastuća globalna potražnja za čistom energijom, sa snažnom ulogom veštačke inteligencije i data centara, zahteva da danas planiramo i delujemo, na strateški, ekološki i društveno odgovoran način, ako želimo da budemo spremni za izazove sutrašnjice. "Znamo da je Srbija novajlija u nuklearnom svetu, jer smo se decenijama oslanjali na ugalj i hidroenergiju. Pre 18 meseci odlučili smo da promenimo taj pristup i ukinuli smo zabranu korišćenja nuklearne energije i sada smo u fazi 1 razvoja našeg nuklearnog programa, u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Srbija je na raskrsnici na kojoj se donose odluke koje će oblikovati naš energetski sektor u narednim decenijama, a naši investicioni planovi do 2030. i 2035. godine predviđaju nuklearnu energiju kao jedan od stubova razvoja našeg energetskog sektora“, rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je cilj da se faza 1 završi do sredine 2027, što znači da imamo sve informacije potrebne za donošenje informisane odluke o nuklearnom programu. "Do 2032. godine, trebalo bi da, u smislu naših institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, imamo dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i ulazak u proces izgradnje, tako da oko 2040. možemo imati nuklearnu elektranu na mreži. Želimo da iskoristimo ponovni uspon nuklearne energije u svetu kako bismo podržali naše dugoročne ciljeve energetske bezbednosti, energetske nezavisnosti i održive energetske tranzicije. To bi imalo pozitivan uticaj i na domaću industriju, stvarajući nove lance vrednosti, nova radna mesta i jačajući našu bazu stručnjaka, inženjera i tehničara“, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je naglasila važnost nove runde tehničke saradnje sa IAEA, gde će agencija pružati podršku, između ostalog, kroz programe stipendija i obuka, jačanje regulatornih kapaciteta, razvoj bezbednosnih standarda. Najavila je i da će uskoro u Srbiju doći visoka delegacija francuske kompanije EDF, sa kojima bi trebalo da bude potpisano pismo o namerama za nastavak saradnje u fazi1 razvoja nuklearnog programa i izradu dodatne četiri studije koje se tiču ljudskih resursa, analize zakonodavnog okvira i javnog mnjenja.

Srbija će do 2032. izabrati tehnologiju i početi gradnju nuklearne elektrane

Ministarka Đedović Handanović izjavila je u Parizu da će Srbija do 2032. godine izabrati tehnologiju i započeti gradnju prve nuklearne elektrane u našoj zemlji, koja bi trebalo da bude završena oko 2040. "Planiramo da do 2032. godine izaberemo tehnologiju i započnemo izgradnju nuklearne elektrane kako bismo oko 2040. godine ili nešto kasnije mogli da imamo prvih 1.000 megavata integrisanih u našu mrežu", rekla je Đedović Handanović na panelu "Regionalni razvoj i strategije: potencijal nuklearne energije za rešavanje rastuće globalne potražnje za čistom energijom".

Ona je rekla da Srbija planira u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju da sprovede, na osnovu programa finansiranja, stipendiranje i obuke za mlade, kao i starije, stručnjake kako bismo ojačali naš ljudski kapital za razvoj nuklearnog programa.

Đedović Handanović je istakla da Srbija ima potpisane sporazume i o saradnji sa Južnom Korejom, sa SAD, Ruskom Federacijom u energetskom sektoru, kao i dobru političku saradnju sa Kinom i da veruje da će biti potrebno nekoliko tehnologija kao paket koji će Srbija potencijalno razmatrati. "Međutim, prerano je to reći. Moramo videti šta će se desiti sa razvojem malih nuklearnih reaktora i biti veoma odlučni u određivanju šta će biti najbolja opcija za našu budućnost. Verujemo u energetsku tranziciju, ali i u dodavanje energije, jer će nam biti potrebni stabilniji izvori energije i svakako veoma jaka bazna energija sa pouzdanim kapacitetima koji će doneti održivu budućnost novim generacijama, ali i razvoju tehnologije i razvoju naše industrije", poručila je ona.

Đedović Handanović je rekla da, kao bivši bankar, smatra da su nam potrebni novi alati za održivo finansiranje. "Zaista održivo finansiranje kako bismo osigurali da i manje razvijene zemlje mogu dostići ugljeničnu neutralnost, sa većim fokusom na lokalne aspekte i ciljeve Srbije. Naši ciljevi su novih 1.500 megavata do 2030. godine, a 4.600 novih megavata do 2035. godine, kao i najmanje 1.000 megavata nuklearnih kapaciteta do 2040. godine. Za to smo kreirali program Srbija 2030-2035 i planiramo da uložimo tri milijarde evra do 2035. godine, uz procenu da je ukupno potrebno oko 10 milijardi evra za ulaganja u naš nuklearni program", navela je ministarka.

Poručila je da treba jačati regulatorne institucije i stvarati lokalne lance vrednosti, ali i obučavati stručnjake, inženjere i tehničare. "U međuvremenu treba da ulažemo i u hidroelektrane, kao i u nove gasne kapacitete. Ali svakako, budite hrabri danas za bolju budućnost sutra", poručila je Đedović Handanović na panelu.