Cene arhitektonskih usluga u Srbiji su u 2025. porasle za devet odsto, sličan trend rasta prisutan je i u 2026. godini

BEOGRAD - Cene arhitektonskih usluga u Srbiji su u 2025. godini porasle za oko devet odsto, a sličan trend rasta očekuje se i u 2026, pokazuje najnovije istraživanje Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP).

Cene usluga projektovanja u Beogradu u proseku su dvostruko više nego u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a istovremeno postoji izrazito širok raspon cena u glavnom gradu koji se kreće u odnosu 1:4 za projekte iste veličine.

Tako se u Beogradu objekat od 2.000 kvadrata projektuje po ceni od 36 do čak 140.000 evra.

Sa druge strane, u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu su cene gotovo linearne i odstupanja od najmanje do najveće cene su oko pet odsto, navodi se u saopštenju.

Učešće projektantskih usluga u ukupnim troškovima izgradnje u Beogradu iznosi između dva i tri odsto, što je značajno ispod evropskog proseka.

Poređenja radi, u Hrvatskoj i Sloveniji ovaj udeo iznosi između pet i devet odsto, dok je u Nemačkoj osam do 12 odsto.

Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) ukazuje da približavanje evropskim standardima kada se radi o načinu obračuna i vrednosti arhitektonskih usluga povećava kvalitet projekta, osigurava dodatnu vrednost naručiocima i smanjuje vreme koje je potrebno za izgradnju objekta.

Istraživanje je takođe ukazalo na značajno veće opterećenje projektantskih timova u Beogradu u odnosu na druge gradove, što se ogleda u gotovo duplo većem broju radnih sati potrebnih za realizaciju projekata.

Kao ključni razlozi navode se kompleksnije administrativne procedure, veći nivo konkurencije i složeniji tržišni uslovi.

U strukturi cena, značajan udeo imaju i saradnici na projektu (statičari, MEP inženjeri, konsultanti i drugi), koji učestvuju sa 42 do 45 odsto ukupne cene u većim gradovima, dok je u Novom Sadu taj procenat i viši, od 55 do 58 odsto.

Cene arhitektonskih usluga u 2025. godini porasle su za oko devet odsto, a sličan trend rasta očekuje se u 2026, a kao ključni uzroci navode se rast zarada, povećanje cena softverskih licenci (godišnje u proseku 15 odsto) i opšti inflatorni pritisci.

Na osnovu rezultata istraživanja, ASAP preporučuje jasnije definisanje ugovornih odnosa, uključujući precizno određivanje obima usluga i naplatu svih naknadnih izmena.

Poseban akcenat stavljen je na transparentnu komunikaciju sa klijentima i racionalno upravljanje internim kapacitetima u cilju očuvanja kvaliteta rada.

Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) je poslovna platforma za razmenu znanja i promociju srpskih arhitektonskih praksi.

Broji više stotinu članova, arhitektonskih firmi iz svih delova Srbije koje posluju u oblasti arhitekture, dizajna, konsaltinga i urbanizma.