Siniša Mali: Produžetak licence NIS-u očekujem do kraja dana, MOL sutra ili prekosutra u Beogradu

VAŠINGTON - Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je u Vašingtonu da očekuje da do kraja dana stigne od OFAC-a produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije i najavio da će predstavnici MOL-a sutra ili prekosutra boraviti u Beogradu, kako bi se završili neophodni pregovori za mađarsko preuzimanje ruskog udela u NIS-u.

"Ovde (u Vašingtonu) je 10, 11 sati ujutru, ako se ne varam, do kraja dana očekujem rešenje po pitanju operativne licence. Nadam se, pozitivno", rekao je Mali na pitanje Tanjuga da li očekuje produžetak operativne licence NIS-u koja ističe 17. aprila.

Ministar je istakao da je juče razgovarao sa predstavnicima MOL-a, kao i da su OFAC-u podneta sva neophodna dokumenta za produžetak licence NIS-u. "Koliko sam ja razumeo ljude iz MOL-a, mi ćemo se videti sa njima i to već sutra ili prekosutra, oni će doći u Beograd. Ja neću biti tu, nažalost, ali biće ministarka energetike i ostali, da završimo sve potrebne razgovore i pregovore oko dokumenata koji su neophodni da bi se transakcija završila. Krajnji rok je 22. maj", rekao je Mali.

Ministar je istakao da pregovori o mađarskom preuzimanju ruskog udela u NIS-u teku po planu, uključujući i pregovore sa ADNOK-om iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. "Po njihovim rečima, sve ide kako treba i u odnosu sa Gaspromnjeftom, dakle sa većinskim vlasnikom NIS-a, a s druge strane i u odnosu sa ADNOK-om, firmom iz Emirata koja zajedno sa njima preuzima NIS. Tako da, videćemo", kazao je Mali.

Ministar ističe da se trenutno nalazimo u uslovima u kojima je teško pretpostaviti kako će se tržište sutra "probuditi" i šta će se dešavati u pojedinim delovima sveta. "Nadam se najboljem, jer radimo sve što je neophodno da se ta transakcija završi, kako bi obezbedili stabilnost i sigurno snabdevanje tržišta naftnim derivatima, a naravno i rad naše rafinerije", poručio je Mali. 

Država spremna da preuzme finansijski trošak zbog smanjenja akciza na gorivo

Ministar Mali rekao je danas u Vašingtonu, gde učestvuje na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke, da je većina zemalja sveta preduzela mere koje se tiču smanjenja akciza na gorivo i istakao da postoji finansijski trošak te mere, ali da je država spremna da taj deo tereta preuzme na sebe s obzirom na to da imamo stabilne finansije.

​"Ono što je drugačije u odnosu na ostale je, recimo, korišćenje rezervi. Mi imamo dovoljno rezervi i ono o čemu je predsednik Vučić govorio, dakle, nama su rezervoari puni nafte, dizela, benzina i mi smo pustili u sistem 40.000 tona dizela upravo da bismo stabilizovali tržište", rekao je Mali na pitanje novinara da prokomentariše izjave zvaničnikla MMF-a u Vašingtonu da mere poput smanjenja akciza mogu biti kontraproduktivne i da globalna inflacija može biti dvostruko veća nego što bi inače bila.

Na konstataciju direktorke MMF-a Kristaline Georgijeve u sredu da takve mere samo "prolongiraju inflatornu bol", Mali je istakao da u Srbiji nema rasta inflacije u ovom trenutku kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama koje su dozvolile, pošto su bile nespremne na krizu, da se cena benzina i cena dizela na pumpama podigne za 20, 30, 40 odsto.

"Naravno, to poskupljuje proizvodnju, to poskupljuje sve, i onda imate situaciju u zemljama čak i regiona koje su nama komšije - rast inflacije u poslednjih mesec dana, a u Srbiji ga nemate", rekao je Mali. Dodao je da će možda i u Srbiji doći do porasta inflacije u nekom trenutku.

"Međutim, mi ćemo se truditi da bude minimalan i da ga što više prolongiramo, jer se nadamo na neki način da će ova kriza biti završena u skorije vreme, jer neće svet izdržati. Neće jače i veće zemlje od Srbije izdržati, a ne Srbija. Mada, kažem još jedanput, mi smo se pokazali mnogo otpornijim na svaku krizu, pa i na ovu, od mnogih drugih", zaključio je Mali. 

Srbija dobila samo pohvale od rejting agencija za odgovor na energetsku krizu

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je posle današnjih sastanaka sa rejting agencijama "Moody's" i "Standard and Poor's" u Vašingtonu da je naša zemlja dobila samo pohvale za način na koji je država reagovala na energetsku krizu i sprečila rast cena i nestašice.

"Pitanja koja su postavljali oni a na koja smo mi odgovarali su uglavnom bila vezana za energetiku, za ovu energetsku krizu, za rezerve koje imamo, način na koji je država reagovala. I mogu da vam kažem da smo dobili samo pohvale", rekao je Mali odgovarajući na pitanje Tanjuga. Mali je istakao da je naša država sprečila divljanje cena na pumpama i eventualne nestašice.

"Mi sad u ovom trenutku imamo rezervi dizela u našim skladištima za 92 dana, rezervi benzina za 85 dana. Dakle, ništa da se ne desi u sledećih tri meseca, mi imamo dovoljno. Sa 600 miliona kubnih metara gasa u našim rezervoarima i u Banatskom dvoru i u Mađarskoj. I plus, u ovoj teškoj situaciji, kroz fiskalnu politiku umanjenja akciza na gorivo za 25 odsto, država je preuzela opet najveći teret ove krize na sebe. Jer, kao što vidite, da je tržišna cena dizela sada bi na pumpama bila preko 260 dinara, a ona je daleko ispod toga, upravo zbog mera koje je država Srbija preuzela", naglasio je Mali, koji učestvuje na Prolećnom zasedanju MMF i Svetske banke u Vašingtonu.

Mali je primetio da je ovogodišnje Prolećno zasedanje MMF i SB drugačije nego inače, zato što je ovo verovatno najveća kriza sa kojom se cela svetska ekonomija suočava još od Drugog svetskog rata.

"Vi, ako pogledate danas cene barela nafte, negde su oko 100 dolara po barelu. Pre početka rata u Zalivu bile su 65 dolara, dakle nekada idu na 110, 115, dakle duplo za samo par nedelja. Kada je cena gasa u pitanju, bila je 380 dolara za 1. 000 kubnih metara gasa pre rata u Zalivu, sada je 523, 530 dolara. Dakle, to su ogromne promene na koje ceo svet, cela svetska ekonomija sada pokušava da nađe odgovor", rekao je Mali. 

Srbija odlično zna gde pripada, dobila mesto u međunarodnoj zajednici koje zaslužuje

Siniša Mali izjavio je da Srbija danas, kada je po prilivu stranih direktnih investicija lider u regionu jer se u nju slije 60 odsto godišnjih investicija Zapadnog Balkana, kada je javni dug daleko ispod proseka evrozone i kada je nezaposlenost rekordno niska, odlično zna gde pripada jer je dobila mesto u međunarodnoj zajednici koje zaslužuje.

"Danas, kada su prosečne plate premašile hiljadu evra, kada se penzije približavaju proseku od 500 evra, kada je minimalna zarada 551 evro, kada smo po prilivu stranih direktnih investicija apsolutni lider u regionu jer se u Srbiju slije 60 odsto godišnjih investicija Zapadnog Balkana, kada nam je javni dug daleko, daleko ispod proseka evrozone, kada je nezaposlenost rekordno niska, i to uz sve moguće otežavajuće faktore, Srbija odlično zna gde pripada jer je dobila mesto u međunarodnoj zajednici koje zaslužuje", napisao je Mali na svom Fejsbuk nalogu.

Mali je rekao i da je potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić "u nekakvom "filmiću" izneo tvrdnju kako se on "nije previše eksponirao", i ocenio da se u tome vidi esencija Nikezićeve neuspešne političke karijere, jer od političara i državnika očekuje da se eksponiraju.

"Nikeziću, ne očekuju građani Srbije da se 'eksponiramo', već očekuju nove bolnice, škole, puteve, kilometre puteva. Očekuju veća primanja i bolji životni standard. I to i dobijaju. Od vas koji ste se eksponirali dobili su 619 miliona evra njihovih para na ličnom računu vašeg šefa, dobili su zemlju pred bankrotom bez novca na računu za isplatu penzija, dobili su nezaposlenost od 25,9 odsto, prosek plata od 330 evra i penzija od 204, dobili su razdvajanje porodica jer su mladi odlazili u inostranstvo da rade. Dobili su osiromašenu zemlju bez međunarodnog ugleda i uticaja", dodao je on.

Mali sa MMF: Srbija bila spremna na šok i nije povećanje cene nafte prebacila na građane

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali razgovarao je danas u Vašingtonu, na odvojenim sastancima, sa direktorom Sektora za Evropu u MMF-u Alfredom Kamerom i zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem o različitim merama koje zemlje preduzimaju kako bi apsorbovale veliki šok energetske krize i naglasio da se pokazalo da Srbija nije prebacila povećanje cene nafte na svoje građane.

"Veoma konstruktivan sastanak i sa zamenikom direktora MMF-a, Bolijem i sa direktorom MMF-a za Evropu, Alfredom Kamerom. Uh, upravo zbog situacije u kojoj se ceo svet našao, koja je pak vezana uz ovu energetsku krizu. Razgovarali smo o merama koje, o različitim merama koje su različite zemlje preduzele kako bi apsorbovale taj veliki šok. Neke su zemlje su celokupno povećanje cene sirove nafte prebacili na krajnjeg kupca, znači na građane, dok država Srbija to nije uradila", rekao je Mali posle sastanka za Tanjug.

Mali je istakao da se pokazalo da je Srbija bila spremna za taj šok i zato preuzela trošak smanjenja akciza. "S druge strane to je imalo mnogo veći pozitivan efekat na celokupnu ekonomiju, s obzirom na to da su takve mere i takva reakcija države, bar u Srbiji, uticale na održavanje kvaliteta životnog standarda, a s druge strane takođe i na dalju podršku sprečavanu inflacije, za razliku od drugih zemalja", naveo je Mali.

Kaže da je predlog Međunarodnog monetarnog fonda, s obzirom na to da se trenutno razmatraju svi mogući modeli kako zemlje sveta reaguju, kako i na koji način ukoliko ova kriza potraje, zemlje treba da reaguju sa više targetiranim merama prema onima koji su najugroženiji. "Dakle prema onim kategorijama stanovništva koje su najugroženije, dakle najsiromašnije i najugroženije eventualnim povećanjem cena. I o tome ćemo, naravno, sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovarati u nedeljama koje dolaze. I ono što je još jedna tema bila, pogotovo od strane Bo Lija, jeste naše dalje ulaganje u veštačku inteligenciju. To jednostavno se u svetu smatra kao ogromna prednost i ogromna šansa za dalji ubrzani razvoj, gde Srbija je već uradila značajne korake ka tome", naglasio je Mali. Kako je naveo, Srbija se rangira na čak 39. mesto od 181 zemlje u svetu po spremnosti za veštačku inteligenciju.

Mali se u Vašingtonu sastao sa rejting agencijom "Standard and Poor's"

Prvi potpredsednik vlade Siniša Mali sastao se danas u Vašingtonu sa predstavnicima renomirane rejting agencije "Standard and Poor's".

Mali se prethodno sastao, u okviru učešća na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, sa predstavnicima rejting agencije "Moody's", a tokom boravka u Vašingtonu imaće susret i sa agencijom "Fitch Ratings".

Srbija je u oktobru 2024. godine po prvi put dobila investicioni kreditni rejting na nivou BBB- od agencije Standard & Poor's (S&P), što je bila ključna potvrda ekonomske stabilnosti i napretka naše zemlje.

Investicioni rejting smanjuje troškove zaduživanja i čini zemlju sigurnijom destinacijom za strane investitore, postavljajući je rame uz rame sa članicama EU.

Ministar Mali od danas na Prolećnom zasedanju MMF i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, sastao se sa agencijom "Moody"

Ministar Mali započeo je danas radnu posetu Vašingtonu i učešće na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke sastankom sa predstavnicima rejting agencije "Moody's",

Mali će se tokom boravka u Vašingtonu sastati i sa predstavnicima preostale dve renomirane rejting agencije "Standard and Poor΄s" i "Fitch Ratings", kao i sa više investitora kojima će predstaviti potencijale Srbije za ulaganja.

Ministar Mali će prisustvovati i sastanku Konstituence, a sastaće se i sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem, direktorom Sektora za Evropu u MMF-u Alfredom Kamerom, kao i sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani, najavilo je Ministarstvo finansija.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije će se večeras u Vašingtonu obratiti i na prijemu, u Rezidenciji Republike Srbije, koji će biti posvećen promociji Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027, čiji će Srbija biti domaćin.

Prolećno zasedanje MMF-a i Grupacije SB počelo je u ponedeljak, 13. aprila i trajaće do subote, 18. aprila.