Najveći doprinos rastu BDP-a u drugom kvartalu dalo je građevinarstva - 0,8 odsto

BEOGRAD - U Srbiji je u drugom kvartalu bruto domaći proizvod (BDP) zabeležio realni međugodišnji rast od 1,7 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na fleš procenu, a najznačajniji pozitivan uticaj je dalo građevinarstvo od 0,8 odsto, objavilo je Ministarstvo finansija u Biltenu javnih finansija za jul.

Posmatrano sa proizvodne strane, u drugom kvartalu, najznačajniji pozitivan uticaj, pored građevinarstva, potiče od uslužnih delatnosti (0,6 procentnih poena), i to pre svega sektora informisanja i komunikacije (0,5 p.p.) i stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti (0,3 p.p.).

Poljoprivredna i industrijska proizvodnja daju pozitivan doprinos od 0,4 p.p. i 0,1 p.p, respektivno.

S druge strane, negativan doprinos potiče od neto poreza (-0,2 p.p).

Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP u drugom kvartalu 2023. godine bio je u potpunosti vođen neto izvozom sa doprinosom od 5,7 p.p, dok je doprinos domaće tražnje bio negativan.

Izvoz beleži realan rast od 2,1 odsto međugodišnje, dok je uvozna aktivnost zabeležila pad od 5,8 odsto međugodišnje, pre svega kao posledica manjeg realnog uvoza energenata.

Pored toga, investicije ostvaruju pozitivan doprinos od 0,8 p.p.

S druge strane, glavni negativni doprinos rastu BDP potekao je od promena u zalihama (-4,4 p.p.), a zatim slede privatna i državna potrošnja sa negativnim doprinosima (od -0,3 p.p. i -0,2 p.p, respektivno).

Po isključenju uticaja sezone, vrednost BDP u drugom kvartalu 2023. godine povećana je za 1,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

U prvoj polovini 2023. godini, realni rast BDP je iznosio 1,3 odsto međugodišnje.