Republički zavod za statistiku: Spoljnotrgovinska razmena u februaru 10,55 milijardi evra

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar- februar 2024. bila je 10,55 milijardi evra, što je za 0,6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS trgovinska razmena u dolarima u tom periodu porasla je za 1,7 odsto i iznosi 11,459 milijardi.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 4,661 milijardi evra što čini rast od 3,2 odsto u poređenju sa januarom prethodne godine, dok je uvoz robe imao je vrednost od 5,888 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 1,3 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je 5,064 milijardi što čini rast od 4,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od 6,394 milijardi dolara, što je za 0,3 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 1,33 milijardi što čini smanjenje od 14,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 1,226 milijardi, što je smanjenje od 15,4 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,2 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,7 procenta.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Kina, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Mađarska, Italija i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 464,5 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine sa 34,6 odsto, sledi Beogradski region sa 23,3 procenata, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 20,7 procenata, region Južne i Istočne Srbije sa 20,1 odsto, a oko 1,3 procenata izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa 42 odsto, zatim slede region Vojvodine sa 36,4 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije 12,8 odsto, region Južne i Istočne Srbije 7,4 procenata, dok oko 1,6 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti)

najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 62,3 procenata (3,155 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 24 procenata ( 1,3216 milijardi dolara) i oprema 13,7 odsto ( 692,6 miliona), a neklasifikovana roba po nameni je nula procenata.1

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,5 odsto (3,613 milijardi dolara), roba za široku potrošnju 20,3 procenata ( 1,3 milijardi) i oprema, 11,7 procenata (750,7 miliona), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,4 odsto ili 730,7 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok su zemlje članice Evropske unije činile 60,8 odsto ukupne razmene.

U februaru 2024. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,695 milijardi dolara, što čini povećanje od sedam odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,465 milijardi dolara, što je povećanje od 4,7 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,494 milijarde, što čini povećanje od 6,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,208 milijardi evra, što je povećanje od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2023/novembar 2023. godine pokazuje pad izvoza za 2,4 odsto i rast uvoza za 5,3 procenata.

Računato u evrima, desezonirani indeks u periodu februar 2024/ januar 2024 pokazuje rast izvoza za 1,3 odsto i rast uvoza za 4,2 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (162 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (116 miliona dolara), a na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra, sa 86 miliona dolara, sledi izvoz električne energije sa 58 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila sa 55 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (237 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, dok je drugi po značaju uvoz sirove nafte (116 miliona dolara), a na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (115 miliona dolara), sledi uvoz gasnih ulja sa 63 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica sa 42 miliona dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).