2. april 2024 12:02

Dušan Živković: EPS će raditi nove zelene projekte i revitalizovati postojeće kapacitete

Izvor: TANJUG

podeli vest

Dušan Živković: EPS će raditi nove zelene projekte i revitalizovati postojeće kapacitete

Foto: TANJUG/STRAHINJA AĆIMOVIĆ

BEOGRAD - Energetska tranzicija je realnost i Srbija će kroz regionalnu saradnju težiti ostvarenju zajedničkih ciljeva, pre svega kada je reč o povećanju udela obnovljivih izvora energije, izjavio je danas v.d. generalnog direktora Elektroprivreda Srbije Dušan Živković i istakao da je u tom smislu posebno značajan projekat "Gornja Drina" koji se radi zajedno sa Elektriprivredom Republike Srpske.

"Verujem da možemo da smognemo snage i da kroz saradnju sa elektroprivredama Republike Srpske i Crne Gore prevaziđemo poteškoće i izgradimo tih 200 megavata", rekao je on na Međunarodnoj stručnoj konferenciji "Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?" koju redakcija Energije Balkana organizuje u saradnji sa EPS-om, a pod pokroviteljstvom Elektromreže Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike.

Dodao je da je na nedavnom Samitu energetike u Trebinju bilo reči i o ideji za projekat "Srednja Drina", u kome bi osim Elektroprivreda Srbije i Republike Srpske učestvovala i Elektroprivreda Federacije Bosne i Hercegovine i u kome bi EPS imao većinski udeo od 50 odsto.

Živković je istakao da će EPS nastaviti svoje zelene projekte, kako nove tako i revitalizaciju postojećih kapaciteta i naveo da su prethodne revitalizacije Hidroelektrane (HE) Bajina Bašta i Đerdapa 1 i HE Zvornik dale značajan doprinos prošlogodišnjoj proizvodnji električne energije iz hidro sektora sa istorijskim brojkama.

"Pripremamo i revitalitacije reverzibilne HE Bajina Bašta, Vlasinskih HE, Bistrice, Đerdapa 2 i HE Potpeć", rekao je on.

Naglasio je da kada se govori o izazovima, na energetici je poseban zadatak da pomogne privredi da bude konkurentnija u smislu izazova koje donosi CBam mehanizam.

Prema njegovim rečima, sadašnjoj generaciji se u smislu međugeneracijske odgovornosti nameće više pitanja, među kojima je pitanje da li bi srpska energetika trebalo da ograničava svoj razvoj bilo kakvom odlukom iz prošlosti poput moratorijuma i koja još zemlja u svetu je sebi dozvolila takav komfor.

Takođe i da li je srpska energetika spremna za hrabar iskorak u diversifikaciji resursa, svesna da zavisnost od fosilnih goriva nije dugoročno održivo rešenje, bilo da je u pitanju resurs ili tehnološka ili geopolitička zavisnost, a svesna i potencijala sopstvenih zelenih resursa, kao što su voda, vetar, sunce, pritom jasno težeći da u ovom veku dostigne karbonsku neutralnost.