Otvoren Međunarodni sajam građevinarstva, Vesić: Građevinari su razvojna snaga srpske privrede

BEOGRAD - Međunarodni sajam građevinarstva (UFI) - SEEBBE, na kojem učestvuje više od 500 izlagača iz 23 zemlje, otvoren je danas na Beogradskom sajmu, u prisustvu ministra građevinarstva Gorana Vesića koji je poručio da je građevinarstvo nezaobilazan sektor u razvoju naše zemlje, jer svaki dinar koji se tu uloži multiplikuje se tri puta u BDP-u.

"Naš plan je da u naredne tri godine dođemo do vrednosti BDP-a od 100 milijardi evra godišnje", rekao je Vesić.

Vesić je izrazio zadovoljstvo time što je danas u društvu građevinara koji, kako je istakao, predstavljaju pokretačku snagu razvoja privrede u Srbiji.

Podsećajući da su prošle godine donete izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, on je naglasio da usvojene mere već daju rezultate.

"Usvojili smo transparentnije procedure, usvojili ubrzanje kada je u pitanju izdavanje dozvola, stvorili smo uslove za predvidivo poslovanje, kao jedan od najvažnijih preduslova za strane investicija", rekao je on.

Dodao je da je neposredno pre donošenja tog zakona u trećem kvartalu 2023. godine vrednost izvedenih radova u Srbiji porasla za 15,8 odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Naveo je i da su ankete pokazale da je 90 odsto privrednika zadovoljno usvojenim izmenama zakona.

Dodao je da je trenutno najavljeno 88 miliona evra novih investicija ili podnetih zahteva za građevinske dozvole, na lokacijama gde je ukinuta konverzija odnosno  pretvaranje korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemoljištem uz naknadu.

Vesić kaže da se 66 odsto svih tih zahteva odnosi na povećanje proizvodnih kapaciteta.

"To je najbolji odgovor onima koji su tvrdili da će se ukidanjem konverzije uz naknadu proizvodni kapaciteti pretvoriti u stambene objekte i kako će svi koji će tražiti konverziju bez naknade suštinski graditi stanove. Pokazalo se i da više od dve trećine njih nastavlja sa ulaganjem u proizvodne kapacitete", rekao je Vesić.

Ministar je podsetio i da je građevinarstvo na kraju 2022. godine učestvovalo u bruto domaćem proizvodu Srbije sa 5,5 odsto i da se taj trend nastavio.

Istakao je i da je u 2013. godini vrednost svih izvedenih građevinskih radova u Srbiji iznosila 1,6 milijardi evra, a da je 2023. godine iznosila 5,2 milijarde evra i da je reč o porastu od 3,25 puta.

"Namera države da nastavi investiranje u izgradnju pokazuje činjenica da smo u 2023. godine imali kapitalni budžet za investiciju u infrastrukturu od 3,8 milijardi evra, a da smo u 2024. godinu taj budžet povećali na četiri milijarde evra", rekao je Vesić.

Generalni sponzor sajma je kompanija IGM "Mladost" iz Leskovca, a  komercijalni direktor Majda Petković poželela je svim izlagačima uspešan sajamski nastup navodeći da je ta kompanija lider u proizvodnji grube keramike i da posluje na četiri lokacije.

"Rezultate kompanije Mladost, ostvareni domaćim kapitalom, domaćim stručnim kadrom i jasnom vizijom, obezbeđuju dugoročan i stabilan rast i razvoj. U narednim danima biće nam veliko zadovoljstvo da podelimo sa našim partnerima, prijateljima i strukom novosti u polju gradnje, da prezentujemo nove proizvode i tehnička rešenja", rekla je ona.

Tokom četiri dana posetioci 48. Međunarodnog sajma građevinarstva, čiji je slogan "Od vizije do ostvarenja", moći će da upoznaju budućnost građevinske industrije kada je reč o pametnim gradilištima, digitalizaciji ili održivim rešenjima.

Na sajmu će biti predstavljeni najrazličitiji segmenti građevinske industrije, od istraživanja i projektovanja, preko izgradnje i održavanja objekata u visokogradnji, niskogradnji i hidrogradnji, do predstavljanja najsavremenijih materijala, građevinskih mašina, uređaja i alata.

Deo Sajma građevinarstva biće posvećen i opremanju enterijera, kao i promociji starih zanata koji su druga krajnost savremenim informacionim tehnologijama i modernom upravljanju projektima.

Sajam se održava u Halama 1, 1A, 2, 3, 3A, 4 i na otvorenomi prostoru.

Radno vreme je od 10.00 do 19.00 časova, a poslednjeg dana, 25. aprila do 17 časova.

"Građevinarstvo značajan zamajac razvoja, 2024. već izdato 30.000 dozvola"

Građevinarstvo je značajan zamajac razvoja Srbije, izjavio je danas Goran Vesić i dodao da je ukupan broj građevinskih dozvola u četvrtom kvartalu prošle godine bio 15,6 odsto, što je više u odnosu na isti kvartal 2022, kao i da je ove godine već izdato 30.000 građevinskih dozvola.

Ističući značaj sajma građevinarstva, koji je ranije danas otvorio, ministar je rekao da je učešće građevinarstva u BDP-u 2012. godine bilo tri odsto, a 2022. godine 5,5 odsto.

On je za RTS naveo da je 2012. ukupna vrednost svih građevinskih radova u Srbiji bila oko 1,6 milijardi evra, a 2023. godine 5,5 milijardi evra. "Mi smo 2023. godinu završili sa 11,2 odsto većom vrednošću građevinskih radova", istakao je Vesić i dodao da je vrednost radova porasla za 16,6 odsto, kao i da je ove godine već izdato 30.000 građevinaskih dozvola. To, dodao je, govori o tome da je građevinarstvo sve značajnije i da je to značajan zamajac razvoja naše zemlje.

Vesić je podsetio je da su u julu prošle godine usvojene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji čija je, kako kaže, jedna od najznačajnijih promena ukidanje konverzije uz naknadu.

Kako je rekao, poslednje analize koje je NALED radio pokazuju da 88 miliona evra iznose direktne investicije koje su se dogodile ili su trenutno u procesu, od ukidanja konverzije. Istakao je da su odluke donete izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji omogućile porast u građevinskoj industriji i podsetio da su tim izmenama omogućene transparentnije procedure, da je usvojen pincip održivosti kada je u pitanju gradnja…

Kada je u pitanju radna snaga u građevinskoj industriji, Vesić je rekao da je prošle godine za skoro 50 odsto bilo više dozvola za strane radnike nego pretprošle godine.

"To pokazuje da se naša zemlja razvija i da stranci mogu više da zarade u Srbiji nego u svojim zemljama, a to je odlika srednje razijenih zemalja", rekao je Vesić i dodao da je strana radna snaga posledica sve snažnije privrede, te da će nam ubuduće trebati više stranih radnika. Govoreći o izložbi EXPO 2027, Vesić je podsetio da je počelo postavljanje šipova i dodao da će u junu krenuti izgradnja pruge od Zemun polja do budućeg nacionalnog stadiona, čija je dužina 18,3 kilometra, a koja će Zemun polje spojiti i sa kompleksom budućeg sajma, aerodromom "Nikola Tesla" i centrom Surčina.

"Ta pruga je prvi deo BG voza jer uporedo za metroom koji gradimo, a već 2025. i 2026. godine počećemo da gradimo stanice na prvoj liniji metroa, radimo i projekat BG voza koji treba da prođe kroz sve prigradske opštine", rekao je Vesić.

Naveo je da se procenjuje da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027 koštati oko 2,5 milijardi evra i da je to samo deo programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", čija je ukupna vrednost 18 milijardi evra. "EXPO će omogućtii da 2027. godine budemo poslovna prestonica sveta, što će doneti nove poslove našim kompanijama, a sve drugo je ulaganje po čitavoj Srbiji - u brze pruge, puteve i sve ostalo što radimo kako bi se naša zemlja razvijala", rekao je Vesić.

Istakao je da je Srbija interesantna za investitore jer je upravo politika predsednika Aleksandra Vučića da naša država bude investitorima na raspolaganju.

"Mi smo kao vlada posvećeni investiranju, sastajemo sa se investitorima, rešavamo problem i po tome se razlikujemo od drugih vlada u regionu. Zato je u Srbiji za 30 odsto više građevinskih dozvola nego, recimo, u Hrvatskoj iako su oni članica Evropske unije. Mi verujemo u razvoj kroz dolazak stranih investicija i zato imamo više stranih investicija i zato je naš BDP veći nego u svim drugim zemljama zapadnog Balkana zajedno", rekao je Vesić.

Ministar se osvrnuo i na slučaj albanske kompanije "Kurum" za proizvodnju čelika za koju se sumnja da izvozi čelik sumnjivog kvaliteta u Srbiju.

"Mi imamo CEFTA sporazum koji poštujemo. Albanija je članica CEFTA-e i naravno da albanski čelnik može da se prodaje u Srbiji, kao i naš u Albaniji, to ništa nije sporno.

Problem je što ova čeličana, barem se tako sumnja i zato je predmet inspekcije, uvozi nelegalno čelik u Albaniju, predstavlja ga kao svoj i izvozi ga na tržište Srbije, što nije dozvoljeno", naveo je Vesić i dodao da na ovaj način, pokazujemo da štitimo domaću proizvodnju, ali i proizvodnju u Albaniji.