Troškovi bolovanja koštali nemačku privredu 200 milijardi evra u 2024. godini

BERLIN - Troškovi bolovanja sve više opterećuju nemačku privredu, a proizvodni gubici i isplate zarada zaposlenima na bolovanju koštali su kompanije prošle godine više od 200 milijardi evra, navodi se u izveštaju nemačke vlade.

Prema podacima iz izveštaja, svaki zaposleni u Nemačkoj je tokom 2024. u proseku bio odsutan sa posla 20,8 dana, što je gotovo četiri dana više nego 2020. godine, prenosi Bild.

Ukupno je zabeleženo 881,5 miliona dana bolovanja, a svaki izgubljeni radni dan kompanije je koštao prosečno 152 evra, što je 28 evra više nego pre pet godina.

Najveći deo izostanaka bio je zbog bolesti mišićno-koštanog sistema, poput problema sa leđima (19,4 odsto), zatim bolesti disajnih organa (18,1 odsto), kao i usled psihičkih tegoba i poremećaja u ponašanju (16,7 odsto).

Proizvodni gubici zbog bolovanja porasli su na 134 milijarde evra, dok su 2020. godine iznosili 87 milijardi.

Istovremeno, troškovi naknade zarada tokom bolovanja dostigli su 72,3 milijarde evra, što je za 15,1 milijardu evra (26,4 odsto) više nego pre pet godina.

Prema analizi zdravstvenog osiguranja AOK, najviši nivo bolovanja zabeležen je u zdravstvenoj i socijalnoj nezi, metalnoj industriji, javnoj upravi i trgovini, dok je znatno niži u finansijskom sektoru i ugostiteljstvu.

Štefan Gent, generalni direktor Nemačke federacije trgovaca na malo, upozorio je da visoka stopa bolovanja stavlja dodatni teret na kompanije tokom "ovih teških vremena" i slabi njihovu konkurentnost.

Kao jedan od uzroka, naveo je praksu dobijanja potvrda o bolovanju putem telefona i pozvao na ukidanje ove mogućnosti.