Svetska ekonomija pod pritiskom, rat na Bliskom istoku podiže cene i koči rast

NJUJORK - Svetska ekonomija je pod pritiskom, pošto rat na Bliskom istoku podiže cene i koči rast u ključnim privredama, pokazuju aktuelni pokazatelji poslovnih aktivnosti.

Podaci agencije S&P global o indeksima menadžera nabavke (PMI) za mart su ukazali na smanjenje privredne aktivnosti u više regiona, dok su cene inputa, posebno u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, porasle na izuzetno visoke nivoe, prenosi Blumberg.

Indeksi poslovne aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, evrozoni, Australiji, Japanu, Indiji i Velikoj Britaniji pokazali su usporavanje rasta.

Kako se navodi, u Nemačkoj je inflacija inputa dostigla najviši nivo za više od tri godine, dok je u Britaniji rast cena proizvodnje najviši od 1992. godine.

U Sjedinjenim Američkim Državama, proizvođači su preneli veće troškove na kupce, što je rezultiralo najvećim rastom potrošačkih cena u poslednje tri i po godine.

Slična situacija se beleži i u evrozoni, gde je rast u proizvodnji donekle stabilizovan, ali uz pad aktivnosti u sektoru usluga i rast cena.

Analitičari upozoravaju na rizik od stagflacije, odnosno na istovremeno usporavanje rasta i ubrzavanje inflacije zbog poremećaja u snabdevanju energijom.

U Japanu i Indiji, rat na Bliskom istoku već usporava proizvodnju, dok u Indiji inflacija troškova doseže najviši nivo u poslednje četiri godine.

Australija beleži snažan pad aktivnosti u privatnom sektoru i simultani rast inflacije, što dodatno komplikuje rad tamošnje centralne banke.

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da su mirovni pregovori na Bliskom istoku u toku, uprkos neprekidnim borbama između američko-izraelskog saveznika i Irana, ali čak u i slučaju da sukobi prestanu, eksperti tek treba da procene posledice po privredni rast.

"Pre nego što je izbio rat u Iranu, naši podaci su sugerisali da je svetska ekonomija dobija na zamahu", rekao je direktor globalne ekonomije u Blumberg ekonomiji, Džejmi Raš, dodajući da je taj scenario sada veoma upitan.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje za globalne ekonomske izglede je koliko dugo će ključni Ormuski moreuz ostati zatvoren za tranzit nafte i kako će centralne banke širom sveta reagovati na trenutni šok.