U Evropskoj kući održana konferencija "Alchajmerova bolest - sadašnjost i budućnost"

BEOGRAD - U Evropskoj kući u Beogradu danas je održana konferencija "Alchajmerova bolest - sadašnjost i budućnost", sa ciljem povezivanja stručnjaka iz ove oblasti.

Konferencija je nastala kao zajednički projekat Španije i Srbije, a pomoćnica ministra za nauku, tehnološkog razvoja i inovacije Marina Soković izjavila je da je nedavno održan sastanak između Srbije i Španije i da je na tom sastanku dogovoreno da se, pored ove inicijative, upostavi i jača institucionalna saradnja između naših država.

Ona dodaje da je Alchajmerova bolest podmukla i da, zbog simptoma koji nisu prepoznatljivi, otežava kvalitet života, kako pojedinca, tako i cele porodice.

Ambasador Španije u Srbiji Huan Hose Sans Aparisio izjavio je da Španija takvu vrstu seminara održava samo sa zemljama sa kojima je izgradila čvrst i dobar odnos i da je od velike važnosti što se projekat organizuje u Beogradu.

"Radimo na tome da poboljšamo bilateralne odnose, ali osim toga, radi se i na razvoju nauke i obrazovanja u Srbiji. Važno je da se govori o temi Alchajmera, jer je to bolest na koju niko nije imun. To je bolest koja oduzima sećanja, ali ne i osećanja", rekao je on.

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković ukazala je na neophodnost unapređenja sistema podrške negovateljima ljudi obolelih od Alchajmera i da se tokom svog sedmogodišnjeg vođenja Gerantološkog centra Beograd često susretala sa negovateljima koji traže pomoć.

"Kako kažu podaci Srpskog udruženja obolelih od Alchajmerove bolesti, 140.000 obolelih od ove bolesti postoji u Srbiji, dok je 30.000 registrovanih u Beogradu, u kome nemamo dnevni centar za obolele i njihove porodice. Oni zavise od brige i ljubavi svojih najbližih", dodaje Janković.

Ona navodi da su najveći procenat negovatelja žene i dodaje da to pitanje ima i rodnu i socijalnu dimenziju i da značajno otežava položaj žena na tržištu rada.

Direktorka kancelarije UNFPA Srbija Borka Jeremić izjavila da Populacioni fond prepoznaje izazove koje demografske promene donose i dodaje da ova organizacija starije osobe vidi kao dragoceni deo ljudskog kapitala, a ne kao teret za društvo, kao i da njihov doprinos iskustvom može da bude od ključnog značaja za napredak zajednice.

Ona dodaje i da je kroz istraživanje Populacionog fonda koje je pokazalo da je blaga i umerena depresija bila zastupljena kod 20 odsto neformalnih negovatelja, dok je sedam odsto njih bilo u teškoj depresiji.