Viktor Orban: Mađarska mora ostati van rata, pravo veta je ključno za suverenitet

BRISEL - Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Mađarska mora da ostane van rata, uz poruku da se njegova zemlja ne sme uvući u sukob u trenutku kada, kako je naveo, Nemačka ide ka ratu, a istovremeno je istakao da je pravo veta "važno i korisno" i da bez njega ne bi imalo smisla da Mađarska bude članica Evropske unije.

Obraćajući se novinarima nakon samita Evropske unije u Briselu, Orban je rekao da Evropska narodna partija (EPP) snosi posebnu odgovornost, ocenivši da je reč o "vodećoj ratnoj stranci", u kojoj su, prema njegovim rečima, ukorenjeni glavni problemi.

Orban je istakao da je EPP suštinski nemačka politička struktura i dodao da u Nemačkoj predstoje izbori, ali samo na regionalnom nivou, zbog čega su, kako je naveo, šanse da pobedi "proruski, odnosno mirovni tabor" izuzetno male, prenosi MTI.

Govoreći o finansijskoj pomoći Ukrajini, Orban je naveo da mu je tokom samita palo na pamet da uloži veto na zajednički zajam EU za Ukrajinu, budući da je za izmene budžeta potrebna jednoglasna saglasnost svih članica.

Bart de Vever: Zajam Evropske unije je pobeda za Ukrajinu i Evropu

Belgijski premijer Bart de Vever izjavio je da je ponosan što je Belgija, kao "konstruktivna i nepokolebljiva", uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.

"Zajam EU je pobeda za Ukrajinu, za Evropu i za finansijsku stabilnost. Sporazum je neophodan, jer bismo u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe", rekao je belgijski premijer, preneo je danas VRT.

De Vever je rekao da je ponosan "što su bili u mogućnosti da doprinesu rešenju tako što su bili konstruktivni i postojani" i da to pokazuje da "glas malih i srednjih zemalja takođe ima značaj". U četvrtak su se lideri EU složili oko obezbeđivanja zajma od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Zajam je garantovan i budžetom EU i zamrznutom ruskom imovinom.

VRT navodi da je De Vever bio "veoma oprezan" u pogledu davanja zajma Ukrajini isključivo iz zamrznute ruske imovine. Veliki deo ove imovine čuva se u Evrokliru u Briselu.

Đorđa Meloni: Prevladao zdrav razum u vezi rešenja za finansiranje Ukrajine

Italijanska premijerka Đorđa Meloni poručila je danas da je "preovladao zdrav razum", nakon što su se lideri EU složili da daju Ukrajini zajam od 90 milijardi evra umesto da koriste zamrznutu rusku imovinu za podršku Kijevu.

"Drago mi je što je prevladao zdrav razum, što smo uspeli da obezbedimo potrebne resurse, ali sa rešenjem koje ima čvrstu pravnu i finansijsku osnovu", rekla je Meloni novinarima u Briselu, prenosi Ansa.

Pre samita EU u Briselu, Meloni je rekla da "politički" podržava korišćenje zamrznute ruske imovine, ali samo ako se reše pravna pitanja vezana za taj potez, navodi agencija.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas da je Evropska unija odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske podrške za period 2026-2027.

Robert Fico: Slovačka odbacuje dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine

Slovačka odbacuje dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine, uključujući i iz sopstvenih resursa, jer ne veruje u vojno rešenje sukoba Kijeva sa Rusijom, izjavio je danas slovački premijer Robert Fico.

"Slovačka neće biti deo bilo kakvog vojnog kredita za Ukrajinu i odbacujemo dalje finansiranje, uključujući i iz resursa Slovačke Republike, vojnih potreba, jer ne verujemo u vojno rešenje sukoba", rekao je Fico novinarima u Briselu, preneo je Rojters.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas da je Evropska unija odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske podrške za period 2026-2027.

Košta je na društvenoj mreži X naveo da je odluka o paketu pomoći odobrena i da su se lideri EU obavezali da je sprovedu. "Imamo sporazum. Odluka da se Ukrajini pruži 90 milijardi evra podrške za 2026-27. godinu je odobrena. Preuzeli smo obaveze - i ispunili ih", napisao je Košta.

Lideri EU traže kompromis o zajmu Ukrajini iz zamrznute ruske imovine

Lideri Evropske unije (EU) vode u Briselu intenzivne pregovore o postizanju kompromisa o zajmu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, koji bi bio obezbeđen korišćenjem zamrznute ruske imovine, navodi se u dokumentu u koji je imao uvid portal Euraktiv.

Posle 13 sati razgovora, liderima je predstavljen revidirani nacrt teksta koji ponavlja ključne zahteve belgijskog premijera Barta de Vevera, za koje je naveo da su neophodni kako bi Belgija podržala takozvani "zajam za reparacije" U dokumentu se navodi da "puna (i neograničena) solidarnost i podela rizika" treba da budu među osnovnim uslovima za realizaciju zajma, uz učešće Evropske unije i država članica, kao i pogođenih članica i finansijskih institucija u EU.

"Neograničena solidarnost" podrazumevala bi mogućnost da zemlje EU snose potencijalne troškove Belgije u neograničenom iznosu, i to iznad vrednosti samog zajma, koji bi mogao dostići i do 210 milijardi evra, a prema rečima izvora izraz "neograničena" predstavlja pitanje oko kog nije postignu konsenzus.

Dokument uključuje i povlačenje država članica iz bilateralnih investicionih sporazuma sa Rusijom, kao i uspostavljanje "neopozivog mehanizma likvidnosti" kojim bi se obezbedila eventualna otplata sredstava Moskvi, ukoliko bi to bilo neophodno. Navodi se i da finansijske institucije uključene u šemu, poput belgijskog Juroklira, ne bi bile izložene sankcijama ili kaznama regulatornih tela EU. Istovremeno, dokument u koji je briselski Juronjuz imao uvid navodi da će sredstva Centralne banke Rusije ostati blokirana sve dok Moskva ne obustavi, kako se navodi, rat i ne nadoknadi pričinjenu štetu. U tekstu se potom navodi niz uslova za realizaciju predloga, među kojima su puno poštovanje prava EU i međunarodnog prava, kako bi se izbegla konfiskacija ili eksproprijacija suverene ruske imovine, kao i poštovanje ugovornih obaveza između evropskih finansijskih institucija i Centralne banke Rusije.

Predviđa se obaveza da sve institucije EU koje raspolažu ruskom imovinom, "bez izuzetaka" i istovremeno, usmere sredstva u zajam za reparacije, a ta odredba obuhvata banke u Nemačkoj, Francuskoj, Kipru i Švedskoj, kao i belgijski Juroklir. 

Donald Tusk: Složili smo se da je potrebno pronaći način da se upotrebi ruska imovina

Svi evropski lideri složili su se da je potrebno da se pronađe način da se upotrebe ruska zamrznuta sredstva i u tom smislu ostvaren je napredak, izjavio je danas poljski premijer Donald Tusk u Briselu.

''Tražimo na koji način možemo doći do pozajmica za reparacije zasnovanih na ruskoj imovini. Pronaći ćemo način da se Belgija u svemu tome oseća sigurno'', rekao je Tusk na samitu evropskih lidera u Briselu, prenosi Rojters.

Najavio je da će se sutra u Varšavi sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

''Poljska nezavisnost biće ugrožena ako Ukrajina bude oterana u situaciju da se preda'', rekao je Tusk.

Robert Golob: Slovenija će podržati svako rešenje koje može da dovede do okončanja rata u Ukrajini

Slovenija će podržati svako rešenje koje može da dovede do okončanja rata u Ukrajini, izjavio je danas slovenčki premijer Robert Golob i dodao da su zamrznuta ruska sredstva najjači alat koji Evropska unija ima na raspolaganju za ostvarenje tog cilja.

Slovenija će uzeti u obzir zabrinutost Belgije i neće podržati nijedno rešenje koje Belgija odbaci, rekao je Golob uoči samita Evropske unije u Briselu, prenosi Rojters.

Evropska komisija predložila je da se zamrznuta sredstva ruske centralne banke, koja se uglavnom nalaze u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear, iskoriste za obezbeđivanje velikog kredita Kijevu, međutim, Belgija je veoma zabrinuta zbog pravnih i finansijskih rizika, navodi agencija.

Emanuel Makron: Evropska unija će pronaći zajednički stav kako da finansira ratne napore Ukrajine

Na ovogodišnjem samitu EU Evropa će pronaći zajednički stav o tome kako da finansira ratne napore Ukrajine, izjavio je danas francuski predsednik Emanuel Makron.

"Evropska komisija je iznela nekoliko opcija i pokrenute su važne diskusije o tome kako iskoristiti rusku imovinu. Mislim da moramo sve da okupimo i zauzmemo zajednički stav", rekao je Makron u razgovoru sa novinarima pre samita, prenosi Rojters.

Lideri Evropske unije danas raspravljaju o načinima finansiranja Ukrajine za period 2026-2027. godine, a poljski premijer Donald Tusk upozorio je da se Evropa suočava sa izborom između "novca danas ili krvi sutra".

"Sada imamo jednostavan izbor - ili novac danas ili krv sutra. I ne govorim samo o Ukrajini, govorim o Evropi. Ovo je odluka koju moramo sami da donesemo", rekao je Tusk novinarima, pozivajući evropske lidere da preuzmu odgovornost, preneo je Rojters.

Bart De Vever: Belgija se i dalje žestoko protivi zajmu od 210 milijardi evra Ukrajini

Premijer Belgije Bart De Vever izjavio je danas da se ta zemlja i dalje žestoko protivi zajmu od 210 milijardi evra Ukrajini koristeći zamrznutu rusku imovinu.

"Naš stav je poznat i nije se promenio", rekao je De Vever u govoru pred belgijskim parlamentom, neposredno pre početka samita EU koji se danas održava u Briselu.

De Vever je ponovio svoju zabrinutost zbog potencijalnih rizika plana po ugled Evroklira i finansijsku stabilnost evrozone i naglasio da "zajam za reparacije plovi nepoznatim vodama", prenosi Euraktiv. Ponovio je i da neće da podrži tu ideju, osim ako ne dobije garancije da će se njeni pravni rizici podeliti među članicama EU i dok druge zapadne zemlje ne iskoriste zamrznutu imovinu koja se nalazi u njihovim jurisdikcijama.

"Ako skočimo, skočićemo svi zajedno", rekao je De Vever.

Portal podseća da se oko 25 milijardi evra ruske državne imovine nalazi u EU van Belgije, uglavnom u Francuskoj, a De Vever ističe da njegova zemlja ostaje čvrsto posvećena podršci ratnim naporima Ukrajine. Prema podacima Evropske komisije, Ukrajina će u aprilu ostati bez novca i trebaće joj 135 milijardi evra budžetske i vojne podrške u naredne dve godine. "Ukrajina zaslužuje svu našu podršku protiv ruske agresije", rekao je De Vever i dodao da će Belgija ostati lojalni saveznik koji će odgovoriti na njihove potrebe. 

De Vever na bilateralnim sastancima traži snažnije finansijske garancije za Belgiju

Belgijski premijer vodi bilateralne sastanke sa evropskim liderima na samitu u Briselu, pokušavajući da poveća finansijske garancije zemalja članica Evropske unije kako bi zauzvrat njegova zemlja omogućila upotrebu zamrznute ruske imovine, čiji se najveći deo nalazi u Belgiji.

Pozivajući se na dvojicu neimenovanih diplomata, Politko je preneo, da De Vever konstantno prelazi iz sobe u sobu u kojima se nalaze različiti evropski lideri kako bi sa njima razgovarao.

Kako se navodi, Evropska komisija pokušava da uveri De Vevera da su obećane finansijske garancije dovoljne da se ublaži zabrinutost belgijske vlade.

Pored toga, Rojters je preneo, pozivajući se na drugi izvor koji učestvuje na samitu, da nemački kancelar Fridrih Merc namerava da ispuni belgijske zahteve i omogući da se, pored onih koje se čuvaju u Belgiji, ruska zamrznuta sredstva u Nemačkoj upotrebe za finansiranje Ukrajine. 

Antonio Košta: Nećemo napustiti samit bez odluke o finansijskoj pomoći Ukrajini

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas da evropski lideri neće napustiti ovogodišnji samit EU bez konačne odluke o osiguravanju finansijskih potreba Ukrajine za 2026-2027. godinu.

"Danas ćemo se fokusirati na odobravanje oblika za obezbeđivanje finansijske pomoći Ukrajini. Kao što znate, komisija je predstavila nekoliko opcija. Radili smo veoma dobro, posebno u jednoj koja ima veliku podršku u Evropskom savetu i ono što mogu da garantujem je da ćemo raditi na tome danas, ako bude potrebno i sutra. Ali nećemo napustiti ovaj samit bez konačne odluke o obezbeđivanju finansijskih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu", rekao je Košta novinarima po dolasku na samit EU.

Dodao je i da će teme samita biti i ekonomija, proširenje EU, dugoročan budžet za Evropsku uniju i Ukrajinu.

EU namerava da iskoristi 210 milijardi evra zamznute ruske imovine kao osnovu za zajam Ukrajini jer će bez finansijske pomoći Ukrajina ostati bez novca u drugom kvartalu sledeće godine i najverovatnije izgubiti rat od Rusije, što u EU izaziva strah od moguće ruske agresije protiv EU, preneo je ranije Rojters.

Viktor Orban: Ideja da Evropska unija koristi zamrznutu rusku imovinu za pomoć Ukrajini je mrtva

Ideja da Evropska unija koristi zamrznutu rusku imovinu, koja se uglavnom nalazi u Briselu, kako bi finansirala Ukrajinu mrtva je jer postoji manjina koja je protiv toga, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban. Orban je novinarima, po dolasku na samit EU, ponovio i da finansiranje Ukrajine iz zajedničkog kredita EU nije prihvatljivo za Mađarsku.

"Dakle, mislim da je ovo mrtvo pitanje. Možda će pokušati ponovo, ali nema šanse da predlog dobije većinu. Mislim da je to van dnevnog reda, iaako može da dođe do nekih akcija. Moramo ponovo da počnemo sa celim pitanjem, da se preispitamo kako dalje? Još ne znamo da li će se drugi predlozi pojaviti da zamene mrtvu, potrošenu ideju", rekao je Orban.

On je podsetio na mađarski Ustav u kome u jednom članu piše da mađarska vlada može da pozajmljuje novac koji stvara obavezu plaćanja za Mađarsku samo ako to odobri parlament.

"Nemam takvo ovlašćenje, i ne verujem da će bilo koji premijer u Mađarskoj ikada dobiti ovlašćenje od parlamenta da zaduži Mađarsku. Dakle, za Mađarsku, put finansiranja Ukrajine iz zajedničkog kredita apsolutno nije moguć", rekao je Orban.

Rojters: Lideri EU tražiće usvajanje instrumenata za usvajanje zajma za reparacije Ukrajine

Lideri Evropske unije zatražiće od institucija EU da hitno usvoje instrumente za uspostavljanje zajma za reparacije, koji bi bio obezbeđen novčanim sredstvima povezanim sa zamrznutom ruskom imovinom, navedeno je u nacrtu dokumenta u koji je Rojters imao uvid, a koji još može da se promeni.

U nacrtu se navodi više uslova za odobravanje zajma, uključujući potpuno poštovanje ugovornih obaveza vlasnika imovine, jednak tretman, usklađenost sa bilateralnim sporazumima o zaštiti investicija, kao i obavezu da se sredstva koriste za podršku odbrambenim industrijama EU i Ukrajine, navodi agencija.

Navodi se i da lideri EU žele da zajam za reparacije obezbedi finansijsku podršku Ukrajini počev od drugog kvartala 2026. godine, uključujući i njene vojne potrebe.

U dokumentu je tekst o zajmu za reparacije bio naveden u zagradama, što znači da predlog još nije usvojen i da može da se promeni tokom daljih pregovora.

Mediji: EU razmatra finansiranje Ukrajine, stavovi podeljeni pred samit u Briselu

Lideri Evropske unije danas raspravljaju o načinima finansiranja Ukrajine za period 2026-2027. godine, a poljski premijer Donald Tusk upozorio je da se Evropa suočava sa izborom između "novca danas ili krvi sutra".

"Sada imamo jednostavan izbor - ili novac danas ili krv sutra. I ne govorim samo o Ukrajini, govorim o Evropi. Ovo je odluka koju moramo sami da donesemo", rekao je Tusk novinarima, pozivajući evropske lidere da preuzmu odgovornost, preneo je Rojters.

Istovremeno, švedski premijer Ulf Kristerson rekao je uoči početka samita lidera EU u Briselu da još uvek nema naznaka dogovora među državama članicama EU o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine.

Sa druge strane, holandski premijer Dik Shof je rekao da očekuje da će razgovori o finansiranju Ukrajine dovesti do sporazuma, uz podršku Belgije.

Nemački kancelar Merc: Moguć kompromis o korišćenju zamrznute ruske imovine

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da postoji način da se postigne sporazum o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje pomoći Ukrajini.

"Moj utisak je da možemo da postignemo sporazum. Razumem zabrinutost nekih država članica, posebno belgijske vlade, ali se nadam da to možemo zajedno da rešimo", rekao je Merc uoči samita EU u Briselu, prenosi Rojters.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je ranije da očekuje da će države članice EU postići dogovor o finansiranju Ukrajine na dvodnevnom samitu, koji počinje danas u Briselu.

EU namerava da iskoristi 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine kao osnovu za zajam Ukrajini jer će bez finansijske pomoći Ukrajina ostati bez novca u drugom kvartalu sledeće godine i najverovatnije izgubiti rat od Rusije, što u EU izaziva strah od moguće ruske agresije protiv EU, navodi agencija. 

Fon der Lajen: Neću napustiti samit EU bez dogovora o finansiranju Ukrajine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da očekuje da će države članice EU postići dogovor o finansiranju Ukrajine na dvodnevnom samitu, koji počinje danas u Briselu.

"Neću napustiti savet bez rešenja za finansiranje Ukrajine", rekla je novinarima pre sastanka, prenosi Rojters.

Da bi mogli da iskoriste zamrznutu rusku imovinu lideri EU prvo bi trebalo da ubede Belgiju koja drži 185 milijardi evra od ukupno 210 milijardi evra zamrznutih u Evropi, da neće ostati usamljena ako Rusija bude podnela tužbu na međunarodnim sudovima.

"Potpuno podržavam Belgiju", rekla je predsednica Evropske komisije, navodi agencija.

Kaja Kalas: EU odgovorila na zabrinutost Belgije u vezi korišćenja zamrznute ruske imovine

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da je Evropska unija odgovorila na zabrinutost koju je Belgija izrazila u vezi sa korišćenjem zamrznute ruske imovine, koja se uglavnom nalazi u Briselu, za finansiranja Ukrajine.

"Nadam se da ćemo ovo završiti", rekla je Kalas danas novinarima uoči samita EU, prenosi Rojters.

Ona je ranije saopštila da je uverena da će lideri Evropske unije postići dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje odbrane i obnove Ukrajine uoči današnjeg samita EU.

U razgovoru za nemački radio kanal Dojčlandfank, rekla je da to neće biti prvi put da se pronađe rešenje u veoma složenoj situaciji.