Ministarstvo kulture: Bajinoj Bašti 33,3 miliona dinara za obnovu Doma ćirilice

BAJINA BAŠTA - U okviru programa Ministarstva kulture Srbije "Gradovi u fokusu", opštini Bajina Bašta opredeljeno je 33,3 miliona dinara za završnu fazu realizacije Doma ćirilice u objektu nekadašnje škole u Rači, prvog nacionalnog muzeja u Srbiji posvećenog ćirilici kao delu nematerijalne kulturne baštine.

Kako je saopšteno iz Ministarstva kulture, sredstva su opredeljena za realizaciju stalne postavke u Muzeju ćirilice, a ugovor su danas potpisali ministar kulture Nikola Selaković i predsednik Opštine Bajina Bašta Milenko Ordagić.

Selaković je naglasio da će preko 70.000.000 dinara biti uloženo u staru seosku školu koja je, kako je naglasio, bila predodređena da nestane sa lica zemlje i propadne kao mnoge druge seoske škole u Srbiji u kojima više nije bilo dece.

"Muzej ćirilice je nacionalna ustanova koju smo formalno-pravno osnovali na sednici Vlade Srbije na Dan slovenske pismenosti, Dan Svetih Ćirila i Metodija 24. maja ove godine sa ciljem da bude ustanova zaštite kulturnog nasleđa, ali i da bude ustanova savremenog stvaralaštva. Mi ćemo ovde do kraja godine postaviti jednu ozbiljnu, modernu, savremenu muzejsku postavku koja će pratiti istoriju srpske ćirilice kroz vreme do današnjeg dana, a sama ustanova baviće se onim što jeste sadašnjost za našu ćirilicu i onim što treba da bude njena budućnost", istakao je Selaković.

Selaković je dodao da će Muzej ćirilice u objektu nekadašnje škole u Rači biti težišna ustanova promocije i zaštite srpskog nacionalnog pisma.

"Ćirilica nije samo sredstvo komunikacije, već uporište nacionalnog i kulturnog identiteta. Ona je spona sa našim precima, prošlim vremenima i sa svim onim što je u srpskoj kulturi stvarano u periodu dužem od jednog milenijuma. Ćirilica mora da bude i obeležje savremene i buduće srpske kulture i referentna tačka u kojoj treba da vidimo da li živimo u novoj srpskoj kulturi ili živimo u postjugoslovenskoj kulturi i zato je ova ustanova izuzetno važna", ocenio je Selaković.

Ministar je rekao da očekuje da do kraja leta upravo u Muzeju ćirilice bude održana zajednička sednica dva saveta za srpski jezik, jednog iz Srbije i jednog iz Republike Srpske, i da se do kraja godine Muzej i zvanično otvori.

Selaković je ukazao da je Bajina Bašta ove godine, kroz konkurs "Gradovi u fokusu", dobila najveći pojedinačni iznos sredstava, a da je od 2016. godine, od kada se realizuje, Ministarstvo kulture obezbedilo 2.382.000.000 dinara za renoviranje zapuštenih i devastiranih ustanova kulture.

Dodao je da je program započet 2016. godine, kada je tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić podneo inicijativu da se izdvaja više novca za kulturu.

Otvaranje Muzeja ćirilice prema rečima Ordagića otvara čitav predeo od bajine Bašte ka manastiru Rača kao novu turističku i kulturnu celinu.

"U tri budžetske tranše, pored Ministarstva, u finansiranju ovog projekta je učestvovala i opština Bajina Bašta, pa ovaj projekat sa sve postavkom izlazi na oko 80 miliona dinara. Potrudićemo se da do kraja godine otvorimo Muzej jer nam je to od izuzetne važnosti", zaključio je Ordagić.

Rukovodilac projekta "Dom Ćirilice" Siniša Spasojević istakao je da je muzej finalna tačka svega ona što Bajna Bašta godinama radi na zaštiti i negovanju ćirilice, uz podršku od Ministarstva kulture.

Spasojević je naveo da će se kroz tri faze projekta "Gradovi u fokusu" u Bajinoj Bašti rekonstruisati nekadašnja stara gradska škola, kao i da će biti urađen parterni deo dvorišta oko muzeja Čirilice.

"Ove godine dobijemo muzej Čirilice koji će primiti prve turiste, prve goste i gde ćemo na jedan pravi način predstaviti istorijat ćirilice od početaka do današnjih dana, kroz reforme, a sve je to naslonjeno na manastir, na čuvenu Račansku prepisivačku školu, na čuvanje Miroslavog Jevanđelja.

Zanimljivo je da je baš ovde na ovom mestu, tadašnji iguman, Račanski platon, preuzeo Miroslava Evanđelja, koja je za vreme Drugog svetskog rata sačuvana u manastiru", rekao je on.

Spasojević je naglasio da je to samo nastavak aktivnosti koje su se ranije sprovodile i ukazao da je Bajina Bašta prva lokalna samouprava koja je usvojila deklaraciju zaštite negovanja ćirilice.

"Imali smo stvarno izuzetnu podršku ministarstva, ogromnu finansijsku podršku, ali i organizaciju. Posebno nam je zadovoljstvo da smo dobili državnu kulturnu instituciju i da je 24. maja ove godine muzej ćirilice postavljen kao državna, odnosno nacionalna kulturna institucija", rekao je Spasojević.

Profesor i doktor filoloških nauka Aleksandar Milanović istakao je da se Bajina Bašta godinama pozicionirala kao centar negovanja, proučavanja i ljubavi prema ćirilici u savremenoj Srbiji i sve te godine truda ove opštine rezultirale su konačno i formiranjem Muzeja ćirilice.

Prema rečima Milanovića, Muzej ćirilice trebalo bi da bude edukativna, ali i turistički privlačna lokacija na kojoj će pre svega mladi ljudi shvatiti lepotu, važnost i značaj ne samo istorije srpske ćirilice, nego i savremene ćirilice.

"Prema tome, Muzej ćirilice neće biti mesto na kojem će se samo proučavati i upoznavati sa istorijom srpske ćirilice, nego i sa njenim značajem u savremenom životu ne samo Srba, nego i svih drugih Slovena koji koriste u svom javnom životu ćirilicu", kazao je on.

Takođe, Milanović je ocenio da je Muzej ćirilice u širem smislu i lokacija u kojoj će ćirilica dobiti pravi značaj i simbolički postati poruka svim žiteljima Srbije - koliko je važna ćirilica i koliko je neophodno da prema ćirilici imamo pravi odnos, ali i da prema njoj negujemo sve veću ljubav.