Patrijarh Porfirije otvorio izložbu ''Svetost umetnosti'' u Galeriji RTS-a

BEOGRAD - Patrijarh srpski Porfirije otvorio je večeras u Galeriji RTS izložbu "Svetost umetnosti", povodom 30 godina od osnivanja Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju.

Otvarajući izložbu, pred brojnim zvanicama i poseticima u ispunjenoj Galeriji, patrijarh Porfirije je podsetio da je škola nastala 1993. uz blagoslov Sinoda SPC, "ali pre svega zalagenjem episkopa budimskog Danila Krstića (1927-2002)".

Patrijarh je ocenio da Akademija čuva tradiciju crkvene umetnosti u srpskom narodu, koja "jeste kvintesencija umetnosti", zato što ne predstavlja samo pokušaj da se preobrazi realnost u kojoj živimo, nego se bavi smislom večnog postojanja.

Prema njegovim rečima, mnogi koji su završili Akademiju danas predstavljaju savremenu crkvenu umetnost u njenom najboljem svetlu, a postojanje ovakve škole doprinosi afirmaciji istinske ljudske slobode.

Patrijerh Porifirije je ocenio da čuvajući kanon umetnici mogu da izraze svoj lični, neponovljivi pečat, jer "sloboda nije da činim ono što hoću, nije anarhija", nego treba ostati u okvirima istine, a istina uvek ima pravila.

Direktor Akademje SPC, protojer stavrofor Željko Đurić je podsetio je da je ta ustanova osnovana sa ciljem obrazovanja budućih generacija koje bi živopisale i obnavljale hramove i ikonostase.

Đurić je sa ponosom istakao da diplomci Akademije danas rade u Narodnom muzeju Srbije, Matici srpskoj i drugim značajnim ustanovama.

Istoričar umetnosti i član Saveta za likovno stvaralaštvo RTS-a Nikola Kusovac je rekao da je zadivljen izloženim radovima i poželeo da akademija "bude večna koliko srpstvo kome pripada".

"Svetost umetnosti" predstavlja radove profesora i studenata Akademije - pretežno mnogobrojne ikone, slike, čak i stripove, koji su izloženi u Galeriji RTS-a do 31. avgusta.

Izloženi radovi ukazuju na veliki dijapazon mogućnosti crkvene umetnosti - tu su ikonopis, freskopis, vajarstvo, kaligrafija, mozaik, iluminacija i drvorez, a koriste se jajčana tempera na lipovom drvetu, freskopis na svežem malteru i drugo, navodi se u tekstu Marine Matić u pratećem katalogu.

Izloženi su radovi profesora Bisenije Tereščenko, Vladimira Karanovića, Gorana Jovića, Dragana Bosnića, Dragomira Jašovića, Đorđa Stanojevića, Željka Đurića, Željka Komosara, Zvonka Petkovića, Zorana Mihajlović, Ive Tatalović i Jelene Ivanišević.

Tu su i Jelena Hinić, Kosta Bradić, Maja Vasilić, Mara Đurović, Marina Matić, Miodrag Milutinović, Miodrag Mladenović, Mirjana Milić, Predrag Ristić, Rajko Božić i Todor Mitrović.

Izloženi su radovi studenata Bojana Jurišića, Gordane Radovanović, Damira Mladenovića, Jelen Jeftić, Jovana Ćeranića, Ljiljane Peranović, Medihe (Antonine) Mrđenović, Milice Mišić, Neven Ivanović, Nemanje Kocića, Nemanje Lazarevića, Nikole Novakovića, Pere Cvetkovića i Svetlane Sedlan.