Preminuo Zdravko Šotra: Odlazak autora uticajnih televizijskih serija

BEOGRAD - Reditelj i scenarista Zdravko Šotra preminuo je noćas u 93. godini, potvrđeno je Tanjugu u okruženju cenjenog televizijskog autora.

Šotra je režirao, a neretko i osmislio 120 televizijskih i filmskih ostvarenja koji su stvarali istoriju televizije na jugoslovenskim prostorima.

Serije poput "Više od igre" imale su veliki uticaj na generacije gledalaca.

Zdravko Šotra rođen je 14. februara 1933. u Stocu.

Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Na Televiziji Beograd bio je zaposlen od njenog osnivanja, 1958. do 2001. godine.

Biografija

Zdravko Šotra (1933-2025) je reditelj nekih od najgledanijih domaćih filmova, televizijskih serija i emisija poput "Zone Zamfirove", "Više od igre", "Priče iz majstorske radionice", "Ranjeni orao" i "Obraz uz obraz".

Rođen u selu Kozice kod Stoca u Hercegovini, Šotra je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Šotra je bio reditelj šou programa "Obraz uz obraz”, koji su vodili glumci Dragan Nikolić i Milena Dravić, koja je bila izuzetno gledana u Jugoslaviji sedamdesetih godina. Izuzetno gledane su bile i njegove serije "Više od igre" (1977), "Priče iz majstorske radionice" (1982), "Ranjeni orao" (2008), "Greh njene majke" (2009) i druge.

Snimio je žanrovski raznolike igrane filmove kao što su ratni "Igmanski marš" (1983), politička drama "Braća po materi" (1988), istorijski "Boj na Kosovu" (1989), tinejdžerska komedija "Lajanje na zvezde" (1998) i krimi komedija "Pljačka trećeg rajha" (2004).

Njegova književna adaptacija dela Stevana Sremca "Zona Zamfirova" (2002) bio je najgledaniji domaći film svih vremena sa 1.200.000 gledalaca u bioskopima.

Šotra je objavio autobiografiju "Držeći se za vazduh" 2013. kao i knjigu "Mojih 500 glumaca" 2024. godine.

Ivan Karl: Zdravko Šotra je bio reditelj rekordno gledanih bioskopskih filmova

Direktor Filmskog centra Srbije (FCS) Ivan Karl ocenio je danas povodom smrti Zdravka Šotre (1933-2025) da je na televiziji ostavio dragocenu zadužbinu programa svih žanrova, i da je bio reditelj rekordno gledanih bioskopskih filmova.

Karl je rekao Tanjugu da je Šotra bio svedok pokretanja Televitizje Beograd 1958. godine, a potom aktivan kontributor uzleta televizijskog medija u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.

"U kući u kojoj je proveo radni vek, napravio je dragocenu zadužbinu programa svih žanrova. Od drama koje su nekada bile obavezno štivo, zabavnih i šou emisija 'Obraz uz obraz', do niza uspešnih serija 'Više od igre', 'Majstorska radionica' i konačno 'Ranjenog orla'", podseti oje Karl.

Prema njegovim rečima, poslednji nastavak "Ranjenog orla" u premijernom emitovanju je "bila najgledaniji igrani program Radio televizije Srbije (RTS) od kada se meri gledanost". "Šotrin serijski fond ima još dosta naslova koji bez obzira na godinu proizvodnje i dalje beleže zavidne rejtinge. Na filmu je takođe voleo epohu, i tu ostaju kao trajna vrednost 'Idemo dalje', 'Braća po materi', 'Boj na Kosovu'", naveo je Karl.

Kako je naglasio, Šotra je bio reditelj i "rekordno gledanih bioskopskih hitova 'Lajanja na zvezde' i 'Zone Zamfirove', koji su danas zlatni standard svake praznične ponude RTS-a". "FCS je upravo završio digitalnu restauraciju nekoliko domaćih filma, među kojima je i 'Lajanje na zvezde'. Prikazaćemo ih sredinom ovog meseca", zaključio je Karl.

Ratko Dmitrović: Zdravko Šotra je kolosalno ime našeg stvaralaštva

Reditelj Zdravko Šotra (1933-2025) bio kolosalno ime srpskog televizijskog i filmskog stvaralaštva, ocenio je danas novinar Ratko Dmitrović, kao jedan od brojnih javnih i kulturnih ličnosti koji se opraštaju od njega na društvenim mrežama. "Kad neko iza sebe ostavi ono što je ostavio Šotra, onda je smrt samo podsećanje na urađeno. Ovakvi stvaraoci žive večno", ocenio je Dmitrović na svom Iks (X) profilu, povodom vesti o smrti Šotre.

Pisac i pesnik Đorđe Matić je na fejsbuku ocenio da je Šotra bio jedan od "najradnijih, najspretnijih i najduhovitijih ljudi koje je ova kultura imala". "Zbogom majstore, možda jednom uspem napisati koliko si mi radosti dao, a nisam ti dospeo reći", napisao je Matić.

Muzičarka Biljana Krstić se na svojoj fejsbuk strani zahvalila Šotri što je da priliku da sa svojim orkestrom Bitrik radi muziku za seriju "Zona Zamfirova" (2002), i što im je "obeležio put koji je otvorio svet".

Glumica Sloboda Mićalović je na svom instagramu se zahvalila Šotri "na svakom filmu, seriji, dokumentarcu, intervjuu, knjigama, emisijama", kao i na "divnim pričama, na ulogama, na poverenju i pravom prijateljstvu". "Putuj dečače, pozdravi nam sve drugare. Ja te volim i dok sam ovde, pričaću o tebi da nikada ne osetim da si otišao. Ljudi poput tebe ne odlaze nikada. Idemo dalje... Volim te", napisala je Mićalović.

Pisac i kulturni poslenik Vladimir Kolarić je na svom fejbuku napisao da su Šotru "mnogi bili skloni da potcenjuju uprkos, ili baš zbog obima, raznovrsnosti i popularnosti njegovog dela". Prema njegovim rečima, "to nije ispravan stav makar zbog činjenice da je mnogo toga postalo deo ne samo naše kulture nego i kulturne i kolektivne svesti". "Šotra je svakako bio nezanimarljivo kompetentan reditelj, koji nije mistifikovao svoj posao i koji je težio pronalaženmju najjendostavnijih i najkomunikativnijih rešenja, za koje se obično ispostavlja da su najbolja", naveo je Kolarić.