Rosa Landers: Film "Nesrećna majka" govori o ravnoteži između majčinstva i posla

PALIĆ - Glumica Rosa Landers, koja u filmu "Nesrećna majka" igra zajedno sa Teom Kolaruso, ocenila je da film govori o stidu i krivici majki, kao i o teškoćama u pronalaženju ravnoteže između majčinstva i posla.

"Tu je pritisak okoline, novorođenče, hormoni i pokušaj da se pomire različiti svetovi", rekla je Landers na konferenciji za novinare u okviru Festivala evropskog filma Palić.

Landers je ukazala i na pritisak društvenih mreža i stalno poređenje sa drugima, navodeći da majke danas imaju dodatni pritisak da budu "sve bolje i bolje" i da ispune tuđa očekivanja.

Njen kolega Kolaruso rekao je da je upotreba boje u scenografiji značajno doprinela oživljavanju likova.

"Prelepo je da se film pogleda samo zbog toga. Teme kojima se film bavi nisu novi fenomeni, već veoma stara tema" sa kojom su se prepoznale majke iz različitih generacija!, rekao je Kolaruso.

Rediteljka filma "Mo Papa" Eva Magi govorila je o svom autorskom pristupu, koji se, kako je rekla, zasnivao na radu bez unapred napisanog scenarija.

"Činjenica da nisam napisala scenario ne znači da nisam imala priču, jer je ona bila u mojoj glavi. Imala sam priču i ideju, a onda smo je razvijali zajedno sa ekipom, glumcima i drugim članovima tima. Priča se nekako razotkrivala dok smo snimali", rekla je Magi.

Navela je da je film snimila bez podrške Estonskog filmskog fonda, ali da je sada dobila sredstva za svoj sledeći projekat "Mohand", scenski dokumentarac.

"Zahvalna sam što mi nisu dali sredstva i napravila sam film sa veoma malim budžetom. Kada imate sredstva, morate da slušate druge i teško je izaći iz mašinerije. Nemate punu kreativnu slobodu", ocenila je Magi.

Rediteljka filma "Kako razgovarati sa Lidijom" Rusudan Gaprindašvili govorila je o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na savremeno društvo.

"Generalno, nisam protiv veštačke inteligencije. Ona nam možda olakšava život. Problem je što ne znamo za mnoge procese i agente koji se polako integrišu u naš svet, naš rad i naš sistem, a mi o tome ništa ne znamo", rekla je Gaprindašvili.

Prema njenim rečima, nedostatak informacija jedan je od najvećih problema kada je reč o etici veštačke inteligencije, ističući da ljudi moraju imati mogućnost da donose informisane odluke.

Govoreći o svom filmu, rekla je da je protagonistu pronašla preko agencije, tražeći osobu čiji bi život mogla da prati od trenutka kada odluči da ode u Nemačku da radi.

"Glavni junak je pčelar iz malog sela koji odlazi u inostranstvo kako bi zaradio novac za renoviranje porodične kuće. Želela sam nekoga poput nas, nekoga ko veruje u liberalni narativ u koji svi verujemo, da svojim poštenim radom može da učini svoj život boljim", rekla je Gaprindašvili.

Na konferenciji su predstavljeni i filmovi "Ljubavnice" rediteljke Koksi i "Sve o kralju po imenu Petar" Anite Panić, a predstavljena je i knjiga "Srpski film: šezdesete" Saše Radojevića.