Radoš Bajić: Emociju glumca ne može da zameni veštačka inteligencija

PALIĆ - Glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić izjavio je danas na Paliću da veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost ne mogu da unište film kao medij, ističući da emociju glumca niko ne može da zameni.

“Mnogi su se uplašili da će veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost uništiti film kao medij. Ali sada je sasvim jasno da to neće biti moguće. Možemo da ih koristimo za pojeftinjenje produkcije, za sređivanje scena, ali ono što je mrtvo ostaje mrtvo. Emociju glumca niko ne može da zameni. To je globalni trend i radujem se što je tako“, rekao je Bajić na konferenciji za novinare 33. Festivala evropskog filma Palić.

Bajiću će večeras na Letnjoj pozornici biti uručena nagrada “Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj umetnosti, a on je rekao da je vest o nagradi dočekao “obuzet lepim osećanjem“.

“Priznajem da je vest da sam dobitnik ‘Lifke’ adekvatna onoj kada su me obavestili da sam dobio nagradu koja nosi ime Pavla Vuisića. U profesionalnom veku koji traje 50 godina dobio sam veliki broj nagrada, ali postoje one koje definišu taj profesionalni rezultat. Među njima je i ‘Lifka’ kao veoma značajna nagrada“, rekao je Bajić.

Bajić je zahvalio savetu Festivala na nagradi i izrazio nadu da ju je dostojan.

“Voleo bih da nastavite sa tom tradicijom, jer je moje uverenje da je 33. FEF Palić jedna izuzetno važna filmska manifestacija koja je, zahvaljujući nekom čudu i ljudima koji veoma odano i požrtvovano vode i uređuju festival, uspela da se izbori za autonomnost“, kazao je Bajić.

Prema njegovim rečima, festival treba da bude posvećen autorima, sineastima i svima koji vole film, kao i publici koja ga gleda.

Bajić je, govoreći o svom odnosu prema savremenoj evropskoj i svetskoj kinematografiji, rekao da ne spada u ljude koji “hrle da odgledaju sve što proizvodi evropska i svetska produkcija“, ali je istakao da je imao priliku da pogleda filmove koji su ga naveli na razmišljanje o “povratku“ određenim filmskim vrednostima.

“Ne bih detaljisao, ali rekao bih da u nekim filmovima koje sam imao priliku da gledam na globalnom nivou postoji vrsta povratka“, rekao je Bajić.

Govoreći o tome koliko je teško napraviti film, Bajić je ocenio da hiperprodukcija, naročito televizijskih serija, utiče i na filmsku produkciju.

“Može da se stekne lažni uvid i slika o tome. Globalno se radi mnogo, ima dosta serija, ali kakve su serije nekada proizvodili, danas se često radi zbrda-zdola i brzo se završi. To je izvršilo nesporan uticaj i na film“, rekao je Bajić.

Bajić je ocenio da je situacija u srpskoj kinematografiji i odnosu između filmske i televizijske produkcije „kritičan“.

“Što se tiče filma, on je ustuknuo u odnosu na hiperprodukciju. Film je poklekao, da li će se ispraviti, to još traje“, rekao je Bajić.

Podsetio je da su se nekada na prostoru bivše Jugoslavije snimali filmovi koji se i danas prepoznaju, dok je danas, kako je ocenio, “sklonost ka zaboravu za sijaset filmova u Srbiji potpuno normalna“.

“Ljudi se ne usredsređuju na ozbiljan rad na scenariju. Scenario možda treba da odleži kao dobro vino. Na početku moje karijere, u velikoj produkciji, nekada su se filmovi pripremali po dve godine, a snimali po godinu dana. Danas je brzo i kuso i bez rezultata“, ocenio je Bajić.