Novi naslovi u Geopoetici: "Vrata za put bez povratka" i "Slušaj Petre"

BEOGRAD - Izdavačka kuća "Geopoetika" objavila je dva nova romana - "Vrata za put bez povratka" Davida Diopa i "Slušaj Petre" Irene Ristić.

Knjiga "Vrata za put bez povratka" Davida Diopa višestruko je nagrađivani roman koji je proglašen najboljom knjigom 2023. godine prema Fajnenšel tajmsu, Pablišers vikli i Kirkusrivjus, a našla se i u najužem izboru za Nacionalnu nagradu za knjigu 2023. godine u kategoriji prevedene književnosti.

"Ovaj snažan, uzbudljiv i duboko potresan roman – ljubavna priča, koja se bavi temama postkolonijalizma, identiteta i transatlantske trgovine robljem, dobio je izuzetne pohvale kritičara zbog svog rafinirano emotivnog i intelektualnog pristupa temi", navodi se u saopštenju te izdavačke kuće.

U knjizi autor koristi bogat jezik i moćnu naraciju kako bi ispričao priču o postojanju lične i kolektivne traume u kontekstu istorije ropstva.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost Abdulrazak Gurna rekao je da je iz čistog uživanja i sa puno divljenja pročitao roman Davida Diopa.

"David Diop je otvorio novi način razmišljanja o osamnaestom veku i njegovim užasnim okrutnostima", rekao je Gurna.

David Diop je francuski pisac senegalskog porekla koji je dobio Međunarodnu Bukerovu nagradu za svoj prethodni roman "Braća po duši" koji je takođe izdala izdavačka kuća "Geopoetika" 2020. godine, a oba njegova romana je na srpski prevela Olja Petronić.

Izdavačka kuća "Geopoetika" je novi roman "Slušaj Petre" Irene Ristić opisala kao originalnu, neobičnu i hipermodernu knjigu.

Knjiga multitalentovane književnice, naučnice i umetnice Irene Ristić napisana je u formi četa, glavne i usputne onlajn komunikacije.

'Slušaj Petre" istovremeno je i roman i studija o razumevanju i nerazumevanju, identitetu, pandemiji usamljenosti, strahu, sumnji i postojanju.

"U pitanju je knjiga koja beži od žanrovskog određenja onako kako njeni protagonisti beže od sopstvenih identiteta. Neuhvatljivost je glavna karakteristika ovog dela, ali, ispostavlja se, i glavna karakteristika epohe. Kad se dvoje junaka, dve pozitivno namagnetisane internet persone, približe trenutku fizickog sastanka, dešava se odbijanje. Imperativ komunikacije je, naizgled apsurdno, kontraindikovan susretu. Tačka spajanja je nedostižni limes savremenika", navodi se u saopštenju.

Dodaju da se u dijalozima sinhrono sažive filozofske ideje i banalna svakodnevica, bogougodnost i nimfomanija, Miroslav Ilić i Joy Division, različite epohe i meridijani, samo ljudi ne mogu.