Predstavljen srpski prevod knjige "Rodoslov" u knjižari "Geca Kon"

BEOGRAD - Zbirka priča "Rodoslov" Ester Hinde Singer Krejtman, sestre nobelovca Isaka Baševisa Singera, u prevodu Biserke Rajčić, predstavljena je danas u knjižari "Geca Kon".

Rajčić, koja je tokom književne karijere prevela više od sto knjiga, govorila je o pričama koje su na nju, tokom prevođenja, ostavile najveći utisak.

Ona je prevela priče jevrejskih likova, njihovih patnji, ljubavi i nesreća, kao i pobuna mladih žena protiv tradicionalnih uloga koje im društvo nameće.

"Krejtmenovi su iz Berlina izbegli su u Holandiju, ali je izbio Prvi svetski rat i kao Jevreji nisu bili bezbedni. Zato odlaze u London. Međutim, tamo su Jevreji živeli veoma skromno. Njena sudbina nije bila laka - bila je sluškinja u sopstvenoj kući, kuvala, prala, čistila, nije imala vremena za sebe", ispričala je, između ostalog, Rajčić.

Rajčić je podsetila da je otac Singer Krejtman bio strog rabin koji nije dozvoljavao posete, te da je ona tek tajno upisana na kurseve poljskog, a potom i drugih jezika - nemačkog, ruskog, engleskog, što je bio njen put ka emancipaciji i pisanju.

"Brat ju je tajno upisao na kurs i tako je počela da se otvara svetu. Iako poticala iz ugledne porodice, živeli su u skromnom stanu i nisu imali uslova za kulturni život", dodala je Rajčić.

Prema njenim rečima, nobelovac i mlađi brat Singer Krejtman bio je složena ličnost i "sklon nelogičnim odnosima".

"Nekoliko puta je pokušao da izvrši samoubistvo, ali stariji brat je shvatao da on ima smisla za pisanje i počinje da ga usmerava ka tome", rekla je Rajčić.

Urednica Gordana Milosavljević Stojanović istakla je da je ovo prvo put da se pripovetke Ester Krejtman objavljuju na srpskom jeziku.

"To predstavlja značajan doprinos boljem razumevanju ne samo njenog opusa, već i vremena i kulture u kojoj je živela i stvarala", istakla je Milosavljević Stojanović.

Ona je podsetila da je Krejtman pripadala čuvenoj rabinskoj porodici u Poljskoj i da se kroz njeno delo oslikava duboko patrijarhalno okruženje, ali i snažan autorski glas jedne emancipovane žene.

"Ono što me je dirnulo u njenim pričama nije samo jezik već iskrenost kojom pristupa temama. Kroz lik devojčice koja po rođenju završava 'ispod stola', otvara se pitanje položaja žene u jevrejskoj zajednici tog vremena. Krejtman ne govori uopšteno, ona se bavi psihologijom likova, iznosi činjenice iz ljudskog ugla. To je najlepši dar koji nam je dala, a koji je Biserka prevela za srpsko čitanje", navela je urednica.

U knjizi „Rodoslov“ nalaze se priče koje oslikavaju život u poljskim štetlima – jevrejskim naseobinama u prvoj polovini XX veka, kao i svedočenja vezana za život u Londonu tokom i nakon Drugog svetskog rata.

Singer Krejtman (1891–1954), prozna spisateljica, novinarka i prevodilac, živela je u Berlinu, Antverpenu i Londonu.

Pisala je na jidišu i prevođena je na brojne svetske jezike.